Вентил

Речено ми је да дођем ујутру, који минут пре седам. Када сам стигла у шест и педесет, мислила сам да ћу бити једина али испред улаза се већ комешала мала гомила пензионера. Неки су седели на клупи, неки су стајали или се придржавали за зид а већина их је брисала зној са чела. Бесно су гунђали али нисам успела да разазнам о чему. Питала сам се што чекају напољу на врућини а не унутра под климом. Кад сам пошла каулазу, та гомила, бесна руља, зауставила ме је вичући