Олимпијске игре у Паризу 2024: Контроверзна забрана хиџаба на највећој спортској представи

Смештен тик уз реку Сену, Град биоскопа је најпознатији управо по филмовима.

Међутим, од јула месеца ће пространи студијски простори бити преуређени у спортско село Олимпијских игара у Паризу.

Спортисти из свих земаља и култура ће заједно седети у трпезарији једни преко пута других, делиће оброке и приче.

Ово је мултикултурални котао у којем се људи различитих вероисповести и раса срећу сваке четири године.

Па ипак, правила облачења за домаћине се разликују од оних за њихове госте.

• Све о Олимпијским и Параолимпијским играма у Паризу
• 'Нема прскања', 'крвава марамица' и још пет необичних олимпијских правила
• Стотине ученица враћено из школе због муслиманске одеће
• Французе не погађа незадовољство муслимана забраном абаје у школама

У септембру прошле године је Међународни олимпијски комитет (МОК) јасно ставио до знања да спортисти у Паризу представљају себе и сопствену веру, баш као и земље из којих долазе.

„Правила МОК-а важе и за Олимпијско село&qуот;, рекао је портпарол Међународног олимпијског комитета за Ројтерс.

„Нема никаквих ограничења по питању ношења хиџаба или било ког другог верског обележја&qуот;.

Француском тиму је, пак, било речено нешто друго.

„Забрана хиџаба (врста мараме или шала за главу који покрива главу и врат, али лице оставља непокривеним) је последица две врсте дискриминације: исламофобије, али и родне дискриминације&qуот;, каже Вероника Носеда која је фудбалерка Ле Дегомуза, фудбалског клуба из Париза који се бори против дискриминације.

Азил Туфали, репрезентативка Либана која се преселила у Лион 2021. године, слаже се са овим.

„Не ради се овде о француском друштву, већ о влади&qуот;, каже она.

„У последњих неколико година присутна је мржња према муслиманима и то се огледа и у спорту&qуот;.

Погледајте видео: Прва боксерка са хиџабом представља Аустралију

Ово лето и долазак Олимпијских игара у Париз ће бити најјаснија спортска демонстрација овог карактеристично француског концепта.

Слобода, једнакост, братство, мото који се први пут појавио током Француске револуције, можда је и најпознатији израз који објашњава оно чему Француска тежи.

Он се налази на почетку Устава, на новчићима, поштанским маркама и на јавним зградама.

Мање је познато, и теже за превођење, још једно кључно начело француске Републике: лаиците.

Ова реч, најчешће превођена као секуларизам, не условљава Французе да одбаце своје религијске обичаје или симболе, већ да, уместо тога, све њихове државне и јавне институције буду ослобођене од њих.

Ради се о идеји којој се оштро супротстављају у Француској, нарочито у контексту таласа терористичких напада у последњих десетак година и паралелног политичког препорода крајње деснице.

Француски председник Емануел Макрон по ко зна који пут дефинише овај термин.

„Проблем није у секуларности&qуот;, рекао је он у говору у октобру 2020. године.

„Лаиците у Француској означава слободу да верујете или не верујете, могућност да упражњавате своју религију све док се поштују закон и поредак&qуот;.

„Лаиците означава неутралност државе. То никако не значи уклањање религије из друштва и јавне арене. Уједињена Француска је тако још снажнија&qуот;.

Закон из 2004. године је покушао да појасни овај концепт забраном ,,наметљивих&qуот; религиозних симбола у државним школама, без навођења специфичних примера.

Иако турбани какве носе Сики, јеврејске кипе и велика хришћанска распећа не иду уз термин Лаиците, дебата је углавном фокусирана на покривање главе код најраспрострањеније, муслиманског становништва.

Француска министарка спорта Амели Удеа-Кастера, некадашња професионална тенисерка која је у полуфиналу јуниорског Вимблдона 1994. године изгубила од Мартине Хингис, прошлог септембра је потврдила да ће француски олимпијски тим, као институција која представља француску јавност, поступати у складу са овим секуларним концептом.

„То означава апсолутну неутралност јавних служби&qуот;, рекла је она.

„Француски тим неће носити хиџабе&qуот;.

Спортисти из других земаља ће моћи слободно да носе своје религијске симболе у Олимпијском селу 2024. у Паризу, по сопственом нахођењу.

Ипак, чланови француског тима, уколико буду поштовали правила сопствене нације, неће моћи то да чине.

Овакав став је наишао на критике одређених међународних тела.

„Нико не сме да намеће женама шта могу, а шта не могу да носе&qуот;, рекао је портпарол Канцеларије за људска права при Уједињеним нацијама.

„Забране ношења верских марама на јавним местима нарушавају права жена муслиманске вероисповести&qуот;, додаје он.

Међутим, у Француској ова забрана има значајну подршку.

„Ради се о веома компликованој и веома, веома осетљивој теми&qуот;, каже Себастијан Маилар, сарадник стручног тима у институту Четам хаус који се током целе своје каријере бави француским друштвом и политиком.

„Када сам се из Париза преселио у Лондон, то је била једна од главних разлика.

У Великој Британији се верски елементи носе прилично комфорно, док се у Паризу на такво понашање гледа као на провокацију&qуот;.

Маилар помиње још једну, мању контроверзу која се тиче укидања религијских симбола на Олимпијади у Паризу.

У марту је промовисан званични постер Олимпијских игара - стилизована слика различитих симбола града Париза који се спајају у слику стадиона.

Уметник који је направио овај плакат је изоставио златно распеће које стоји на врху Палате инвалида и тако распалио дискусију о начину на који Игре - које ће пореске обвезнике у Француској коштати неколико милијарди евра - поштују принципе секуларизма.

„Дебата се углавном фокусира на муслиманску заједницу која у потпуности жели да буде део француског друштва, али и да на сопствени начин поштује своју религију&qуот;, каже Маилар.

„Ова дебата се константно одвија&qуот;.

„Француска република је делом била утемељена и на одбацивању католицизма, па се тако осећа угроженом сваки пут када се о овоме поведе реч.

„Постоји снажан страх, нарочито код припадника старијих генерација, да ће религија превагнути над друштвом и државом&qуот;.

• Мароканка у историји: Прва фудбалерка која је играла са хиџабом на Светском првенству
• Уништена кућа иранске спортисткиње којој се видела коса

Дебата се одвија у областима у којим су демографске разлике најизраженије - образовању, али и у спорту.

Током прошлогодишњег Рамазана - месец дана дугог поста који се код муслимана спроводи од свитања до сумрака - Фудбалски савез Француске (ФСФ) је издао упутство судијама да не прекидају мечеве да би дозволили играчима да прекину пост, уз објашњење да овакви прекиди „нису у складу са Статутом ФСФ&qуот;.

Ове године се време Рамазана поклапа са паузом резервисаном за међународни фудбал, а ФСФ је потврдио да неће мењати време за обедовање и тренинге због играча муслиманске вероисповести.

Тиме их савез спречава да посте док су на припремама са репрезентацијом Француске у свим узрастима.

Мамаду Дијавара, играч средине терена Лиона, напустио је окупљање репрезентације за играче до 19 година, наводно баш због ових ограничења.

Још један велики таленат из другог спорта, кошаркашица Дијаба Конате, која је репрезентативка Француске у конкуренцији играчица до 23 године, отишла је у Сједињене Државе уз објаву да јој је „срце сломљено&qуот; због забране ношења хиџаба.

Чак и на мечевима који се одигравају у нижеразредним лигама, играчице муслиманске вероисповести не смеју да носе мараму уз објашњење да лиге организује и води јавни сектор.

Заштитне капе какве се често носе у рагбију - решење којим су неке играчице покушале да заобиђу правила - такође су од неких судија проглашене некомпатибилним у контексту прописаних правила.

Примена секуларности на базичним спотртским нивоима произвела је да су спортисткиње које носе хиџаб морале да пронађу неки компромис или да одустану од спорта и пре него што су се приближиле највећој позорници.

Ипак, ово лето ће бити најексплицитније у смислу избора: национални репрезентативни дрес или истицање личних верских обележја.

Очекивања су се променила у спорту.

Нуалија Бензина, одбрамбена играчица репрезентације Марока, прошлог лета је ушла у историју на Првенству света у фудбалу за жене.

После промене правила Међународне фудбалске федерације (ФИФА) којим је дозвољено ношење марама за главу из весрких разлога, она је постала прва играчица која је на Светском првенству носила хиџаб када је истрчала на терен на утакмици против Јужне Кореје.

На Олимпијским играма у Рију, 2016. године, мачевалка Ибтихај Мухамед се нашла на насловним странама, поставши прва Американка која је наступила на Олимпијским играма носећи хиџаб.

Она је касније постала и једна од спортисткиња која носи хиџјаб направљен специјално за спорт и који је лансирао један познати амерички спортски бренд.

Још једна спортисткиња која је освојила медаљу на тим играма покривене главе - теквондо репрезентативка Ирана Кимија Ализадех - након тога је емигрирала у Немачку где је критиковала иранску владу због политике ,,обавезног ношења хиџаба&qуот;.

Она се на Олимијским играма у Токију 2021. године борила као представница Избегличког тима и без религијске мараме за главу.

Икра Исмаил има свој став, из перспективе некога ко се спортом бави с друге стране, у Великој Британији, у којој је лаиците непознат концепт.

Она је директорка фудбалског клуба Хилтоп, координаторка Женског избегличког фудбалског пројекта у Квинс Парк Ренџерсу и муслиманка која још од детињства воли спорт.

„Ношење хиџаба је део мог идентитета. Он није нешто од чега ћу да одустанем када истрчим на терен&qуот;, каже она.

„Фудбал је људско право - сви би требало да имају право да се баве овим спортом&qуот;.

Јасмин Абукар је оснивачица женског муслиманског фудбалског клуба Систерхуд (Сестринство) из Лондона.

„Питала сам муслиманске играчице због чега су престале да се баве фудбалом, а одговори које сам добила су били тужни&qуот;, одговара Абукар на питање шта је инспирисало да оснује овакав клуб.

„Пола их је престало због осећаја да нису прихваћене. Друга половина је сматрала да немају приступ фудбалу који би им обезбедио њихове весрке потребе.

„Не знам како бих се осећала када би ми као младој муслиманки влада прописала да немам слободу упражњавања сопствене религије.

„Веома сам захвална на чињеници да моји родитељи нису емигрирали у Француску&qуот;.

Погледајте и овај видео: Кошаркашица са хиџабом

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.19.2024)