Турска: Спасити или успавати - поделе око напуштених паса

У хладу озеленелог дрвета кајсије једног врелог летњег поподнева, Гокцен Јилдиз подиже устрепталу лопту од светлосмеђег крзна.

Лопта је лиже свуд по лицу, а она се на то кикоће.

Али смех смењује много озбиљнији тон док показује на задње ноге пса, којима недостају шапе.

Знак, каже она, злостављања ком су изложени неки турски улични пси.

• Пси луталице: Од милосрђа до уносног посла
• Ко и како контролише прихватилишта за напуштене псе у Србији
• Он је путник за пример и постао је славан - упознајте Божија, пса који воли градски превоз

Јилдиз је професорка физике у средњој школи по дану, а заштитница уличних паса по ноћи.

Пас ког држи један је од 160 колико је их сакупила на свом имању на ком живи на ободу турске престонице Анкаре.

Њени пси су тек делић од четири милиона на колико се процењује популација уличних паса у земљи.

То је проблем који је жестоко поделио јавно мњење: да ли су пси луталице улични инвентар који треба волети и пазити?

Или влада мора да предузме драстичније мере, као што су оне које државни медији јављају да она разматра - међу њима и еутаназију?

На њеном имању од 15.000 квадратних метара, Јилдиз се стара о старим и псима са инвалидитетом, и онима са психолошким или бихевиоралним проблемима.

„То ми није посао, али ја се старам о псима којима је потребна помоћ.

„Увек ме море финансијске бриге зато што је економија у све горем стању. Кад цена бензина скочи, почне да скаче све, попут хране за кућне љубимце, лекови које им дајем или трошкови ветеринар&qуот;, каже она.

Нервозна је због финансија, али да је више брине шта ће се десити са псима ако их не буде сакупила.

„Пси који нису овде једу свака два-три дана, али су живи. Неће умрети. То је оно што ме стварно брине&qуот;, додаје.

Посланици из Странке (АКП) председника Реџепа Тајипа Ердогана раде на новом предлогу закона како би пси били уклоњени са улица.

Предлог још није представљен у парламенту земље, али државни медији јављају да би могао да подразумева да општине хватају псе луталице, држе их тридесетак дана и, ако животиње за то време нису усвојене, да их успавају.

Ова последња ставка је разгневила активисте за права животиња и турске љубитеље паса попут Јилдиз, али је и поставила питање о томе да ли постоје установе широм земље које могу да истрпе додатне обавезе.

Само око трећине покрајинских и окружних општина има склоништа, према доктору Мурату Арслану, председника Турског ветеринарског медицинског удружења.

Он каже да је то био један од проблема са постојећим законом, који захтева да пси буду стерилисани и потом враћени на улице где су живели.

„Да би се животињска популација ставила под контролу, улични пси морају да се ухвате, стерилишу, вакцинишу и потом врате на улицу.

Међутим, није свака општина имала склоништа или установе где такве операције могу да се изведу. Нарочито у малим општинама, јер тамо немају ни склоништа ни довољно запослених ветеринара&qуот;, каже доктор.

Да је овај закон, усвојен пре 20 година, спроведен, популација уличних паса не би била толика данас, додаје.

Напуштање животиња, прекомерно размножавање и продавање паса такође је омогућило раст популације уличних паса, рекао је он за ББЦ.

Иако се животиње микрочипују и региструју у централизованој бази података, званичници морају да буду бољи у спровођењу новчаног кажњавања власника кад се открије да су животиње избачене на улицу, додао је он.

Без обзира на то шта је довело до проблема, групе активиста као што су Удружење за безбедне улице тврде да је потребно решење за трајно уклањање паса са улице.

• Путовање возом уместо смрти: Како активисти спасавају псе луталице у Сибиру
• Мистерија плавих и зелених паса луталица у Русији
• Упознајте Игњата - нема браду, али је Деда Мраз за псе луталице

Адвокат Мелтем Зорба је волонтерка за Безбедне улице.

Она ради са породицама које су биле жртве напада паса луталица и указује на владину статистику да би показала да су у протеклих пет година улични пси довели до 55 смрти, више од 5.000 повреда и 3.500 саобраћајних несрећа.

„Залажемо се за промену закона већ три године.

„Не сме да буде паса луталица на улицама. Ови напади на људе који доводе до смрти, саобраћајних несрећа и напада на друге животиње су неприхватљиви&qуот;, каже она.

Она траже законску обавезу да се пси уклоне за стално - уместо протокола хватања и пуштања који је тренутно на снази.

Зорба такође каже да пси представљају и друге опасности међу којима су беснило и проблеми са јавним здрављем који проистичу из псећег измета на јавним местима, као што су паркови и игралишта.

„То је рационално&qуот;, рекла је она говорећи о усвајању новог закона, додавши да еутаназија треба да буде последње прибежиште и последица утврђивања да је животиња сувише болесна или представља претњу по друштво.

Чини се да се око тога полако гради национални консензус.

Недавно испитивање јавног мњења показало је да скоро 80 одсто испитаника подржава мере да се уклоне пси са улице и да им се нађе склониште.

Али мање од 3 одсто верује да ухваћени пси треба да буду успавани.

И Зорба и Јилдиз подржавају решење владе које би омогућило да се пси уклоне са улица, сакупе у новоизграђена склоништа широм земље, стерилишу и да се о њима стара до краја њиховог живота, ако не буду усвојени.

Верује се да министри планирају да обезбеде локалним властима свежа средства за спровођење било каквог новог закона о псима луталицама.

Али није јасно да ли влада - која већ има посла са економском кризом током које је инфлација скочила 75 одсто ове године - има ресурсе доступне за једно такво решење.

Погледајте и овај видео: Пас луталица сам дошао код ветеринара

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.23.2024)