Политика и ЕУ: Шта се за Србију и Балкан мења избором нове Европске комисије

Проширење је приоритет, „морална, историјска и политичка одговорност&qуот; Европске уније, казала је Урсула фон дер Лајен пред Европским парламентом у Стразбуру, само неколико сати пре него што је званично освојила други петогодишњи мандат на челу Европске комисије.

Најавила је да ће ресор за проширење и суседе ЕУ бити подељен на два нова - један ће се бавити политиком проширења на Западни Балкан, Украјину, Молдавију и Грузију, а други „комшијским&qуот;, односно афричким и блискоисточним регионом Медитерана.

Овакав сигнал немачке политичарке „показује да постоји воља да се процес интеграције убрза због гаранција безбедности у будућности&qуот; у региону, каже Милан Нич, политиколог из Немачког савета за међународне односе (ДГАП), за ББЦ на српском.

„Пут до Брисела за земље Западног Балкана делом води преко Украјине, а чини ми се да су то у Црној Гори најбоље разумели и они су најближи чланству.

„Позитивна страна је и што ће ресор проширења бити одвојен од политике према 'јужним суседима' у Медитерану, јер тренутна методологија за земље које су одмакле на путу ка чланству не функционише&qуот;, сматра Нич.

• Када све Србија није ушла у Европску унију
• Цвеће у рукама и „де факто признање Косова“: „То је неопходан предуслов за европски пут“, поручила Фон дер Лајен
• Рио Тинто у Србији: „Подржала бих исти пројекат и у мојој земљи“, каже немачка државна секретарка за ББЦ
• Макрон и Вучић: Срдачно о економији и емоцијама, опречно о Косову, после и о Лују Витону

Упркос позитивним сигналима Фон дер Лајен и „стабилности и континуитету&qуот; који носи њен реизбор, није реално очекивати да ће било која од земаља Западног Балкана постати пуноправна чланица ЕУ током њеног петогодишњег мандата, каже Страхиња Матејић, политиколог и помоћник директора Еуразија групе, за ББЦ на српском.

„Неће бити суштинске промене у односу према Балкану, поготово што ће на локалном, државном нивоу партије радикалне деснице, које су ушле у парламент, а у неким земљама, попут Холандије, формирају и власт, бити изричито против проширења.

„Фон дер Лајен јесте навела проширење као један од највећих приоритета, али бих рекао да то говори у контексту смањења утицаја Русије у региону&qуот;, оцењује Матејић.

Да ли се Западном Балкану отварају врата ЕУ?

Иако Србија већ целу деценију формално преговара о приступу ЕУ, досад је успешно затворила само два поглавља, а пре три године се са поглавља прешло на такозване кластере - поглавља груписана по сличности - али ни то није донело помаке.

Председник Србије Александар Вучић увек има речи хвале за Фон дер Лајен, наглашава да је велика вест кад она долази у Србију и то не само у Београд, и декларативно поручује да не одступа од европског пута.

Ипак, у више наврата је рекао и да не очекује скори пријем ни Србије, ни других земаља Западног Балкана у пуноправно чланство ЕУ.

Северна Македонија је статус кандидата стекла 2005, али је пут некада најјужније југословенске републике ка ЕУ запао у ћорсокак услед блокаде Грчке, а потом и Бугарске, која је још на снази.

Албанија је 2022. отворила приступне преговоре, Босна и Херцеговина је статус кандидата добила исте године када је и Косово аплицирало за кандидатуру, али покушај Приштине да постане кандидат за чланство још није уродио плодом.

Црна Гора већ 12 година преговара о уласку у европски блок и после вишегодишње блокаде преговора у јуну 2024. усвојен је Извештај о процени испуњености привремених мерила у поглављима владавине права (ИБАР), чиме је дијалог настављен.

Иако је Подгорица досад отворила сва поглавља у преговорима, привремено су затворена три.

Црна Гора, која је највише напредовала, вероватно ће наставити да се суочава са „калкулацијама у ЕУ&qуот; око пријема у пуноправно чланство, оцењује Страхиња Матејић.

„Вага се да ли би такав потез поново запалио искру код осталих земаља у региону да је европска будућност могућа или би се створио преседан, који би у Србији и међу српским становништвом у другим државама подигао обрве&qуот;, додаје Матејић.

Словачки политиколог Милан Нич сматра да би „реалан сценарио&qуот; за Подгорицу било привођење преговора крају током мандата ове комисије, али не и достизање пуног чланства.

„Не очекујем потпуно чланство земаља Западног Балкана током мандата ове Европске комисије и Европског парламента, али је могуће да ћемо видети други, постепени тип приступања - у Бриселу ће се више усредсредити на заједништво, увођење у јединствено тржиште, веће количине новца за пројекте и транспорт&qуот;, додаје он.

• Дуг пут од Споразума до ЕУ: Где је застој на Балкану и зашто опада подршка учлањењу Србије
• ЕУ преговори: Шта отварање кластера значи за Србију - у 300 и 500 речи
• „Последњи воз за Европу&qуот;: Хоће ли рат у Украјини приближити Србију ЕУ
• Лакша путовања Западним Балканом, брже признавање диплома и лиценци: Шта се мења Берлинским процесом

Шта кадровске промене у врху ЕУ значе за Балкан?

Нови мандат за Урсулу фон дер Лајен не значи да неће бити промена у Европској комисији, што неће бити новост у политичком животу Европске уније.

У другом мандату Жозеа Мануела Бароза у ЕК, који је започео 2009. године, промењено је 51,8 одсто комесара у односу на први мандат.

Његов наследник Жан Клод Јункер одлучио се за 78,6 одсто нових лица у комисији којом је руководио између 2014. и 2019, да би Урсула фон дер Лајен доласком на ту функцију сарађивала са 70,4 одсто нових лица у овом телу.

Када се упореде 2019. и 2014. година, „интереси Европе и агенде држава чланица су се веома променили&qуот;, каже Анђелика Ваското, стручњакиња из Европског савета за међународне односе (ЕЦФР), за ББЦ на српском.

„То ће извесно утицати и на састав нове Европске комисије, али можемо да очекујемо и одређен ниво континуитета&qуот;, каже политиколошкиња из Рима.

Иако још није познато који ће комесари бити промењени, смене се очекују на две важне позиције у политичком систему ЕУ.

Антонио Кошта, бивши председник Владе Португала, замениће Шарла Мишела на позицији председника Европског савета, док је естонска премијерка Каја Калас поднела оставку у домовини како би постала висока представница за спољну политику ЕУ, и треба да наследи Жозепа Бореља.

Долазак естонске политичарке за Србију би могао да значи „чешћа подсећања на немогућност балансирања између Русије и Европе&qуот; у контексту рата у Украјини, верује Страхиња Матејић.

„Као представница Естоније, Балтика и источног крила НАТО, Каја Калас је изузетно оштра према Русији због агресије на Украјину&qуот;, каже стручњак из Групе Еуразија.

За Анђелику Ваското долазак естонске политичарке могао би да буде пут ка безболнијој и бржој интеграцији Западног Балкана у блок.

„Њено добро познавање контекста и осетљивост на могуће ризике у вези са руским утицајем у региону дефинитивно би могло да јој помогне да брзо препозна узроке небезбедности на Балкану&qуот;, додаје стручњакиња из Италије.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Србија између Брисела и Москве: Следи ли 'или-или' за Београд?

У говору у Европском парламенту, Фон дер Лајен је рекла да ће се у новом мандату усредсредити на „изградњу заједничких демократских снага&qуот; са „свима који су за Европу, Украјину и владавину права&qуот;.

Две и по године после почетка руске агресије на Украјину, Србија је, уз Белорусију, једина европска држава која није увела санкције Москви док истовремено преговара о придруживању Европској унији.

Због такве одлуке Београда преговори са Бриселом су у замрзнутом статусу.

Анђелика Ваското сматра да ће позиција Брисела по питању рата у Украјини остати „чврста&qуот; и да би оклевање Београда да усклади спољну политику са блоком у наредном периоду могла да изазове „конкретнију реакцију&qуот;.

Док очекује да се „притисак и јавна реторика&qуот; према Србији пооштре због другачије политике према Русији, Страхиња Матејић не сматра да је извесно да ће Брисел вући конкретније потезе против балканске државе.

„Можда буде и запаљивије реторике, али не бих рекао да ћемо доћи до парадигме 'или-или' за званични Београд&qуот;, закључује политиколог.

• Вучић: Не уводимо санкције Русији, нити ћемо да национализујемо имовину руских фирми
• Од очекивања ЕУ до „разочарања“ Русије: Шта би за Србију значило увођење санкција Москви
• Где се преплићу Косово, Србија, Русија и Украјина
• Да ли је Путин променио став о Косову или га користи као „чип за трговину“ са Западом
• Гаспром у Србији - од нафте и гаса, преко спорта, до Гуче и Егзита

Шта нови мандат ЕК значи за Хрватску и Словенију?

Док земље Западног Балкана ослушкују сигнале из Брисела који се односе на политику проширења, на животе становника Словеније и Хрватске директан утицај могла би да имају најављена улагања у већи ниво војне независности ЕУ и транзицију ка одрживом развоју.

Анђелика Ваското, стручњакиња из Рима која изучава политичке односе на Балкану, указује на то да су ове две земље и у претходне две године издвајале већа средства за ту намену.

„Посебно је видљива промена у Словенији, која је 2022. била међу чланицама НАТО-а са најмањим доприносом, а сада планира да током 2024. уложи у војску 1,4 одсто БДП-а.

„У обе земље ће тај удео остати испод два одсто, али можемо да очекујемо да ће производња и модернизација постојећих наменских индустрија у Словенији и Хрватској додатно ојачати&qуот;, оцењује Ваското.

• Како ће исход избора у Хрватској утицати на живот људи
• Хрватска добила нову владу, без српске мањине, три министра из десног Домовинског покрета
• „Није ЕУ учитељица, а ми мали ђаци&qуот;: Шта је Хрватска добила од чланства у Европској унији
• Хрватска уводи евро: Шта то значи у 100 и 500 речи

Европску унију средином наредне године очекује и расправа о буџету, где ће једна о важних ставки бити издвајања за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште.

„Неке велике земље покушаваће да смање допринос који сада имају, биће тешко усвојити буџет и Хрватска и Словенија морају да пронађу начин да се изборе за њихове интересе&qуот;, сматра Милан Нич.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.23.2024)