BBC vesti na srpskom

Politika i EU: Šta se za Srbiju i Balkan menja izborom nove Evropske komisije

Iako će Evropsku komisija i u narednih pet godina voditi Ursula fon der Lajen, doći će do promena na nekim od najvažnijih političkih pozicija u EU, što bi moglo da se odrazi i na zemlje Balkana.

BBC News 23.07.2024  |  Grujica Andrić - BBC novinar
Ursula fon der Lajen i Aleksandar Vučić
ANDREJ CUKIC/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Ursula fon der Lajen posetila je Srbiju u oktobru 2023, kada se sastala sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem

Proširenje je prioritet, „moralna, istorijska i politička odgovornost" Evropske unije, kazala je Ursula fon der Lajen pred Evropskim parlamentom u Strazburu, samo nekoliko sati pre nego što je zvanično osvojila drugi petogodišnji mandat na čelu Evropske komisije.

Najavila je da će resor za proširenje i susede EU biti podeljen na dva nova - jedan će se baviti politikom proširenja na Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, a drugi „komšijskim", odnosno afričkim i bliskoistočnim regionom Mediterana.

Ovakav signal nemačke političarke „pokazuje da postoji volja da se proces integracije ubrza zbog garancija bezbednosti u budućnosti" u regionu, kaže Milan Nič, politikolog iz Nemačkog saveta za međunarodne odnose (DGAP), za BBC na srpskom.

„Put do Brisela za zemlje Zapadnog Balkana delom vodi preko Ukrajine, a čini mi se da su to u Crnoj Gori najbolje razumeli i oni su najbliži članstvu.

„Pozitivna strana je i što će resor proširenja biti odvojen od politike prema 'južnim susedima' u Mediteranu, jer trenutna metodologija za zemlje koje su odmakle na putu ka članstvu ne funkcioniše", smatra Nič.

Uprkos pozitivnim signalima Fon der Lajen i „stabilnosti i kontinuitetu" koji nosi njen reizbor, nije realno očekivati da će bilo koja od zemalja Zapadnog Balkana postati punopravna članica EU tokom njenog petogodišnjeg mandata, kaže Strahinja Matejić, politikolog i pomoćnik direktora Eurazija grupe, za BBC na srpskom.

„Neće biti suštinske promene u odnosu prema Balkanu, pogotovo što će na lokalnom, državnom nivou partije radikalne desnice, koje su ušle u parlament, a u nekim zemljama, poput Holandije, formiraju i vlast, biti izričito protiv proširenja.

„Fon der Lajen jeste navela proširenje kao jedan od najvećih prioriteta, ali bih rekao da to govori u kontekstu smanjenja uticaja Rusije u regionu", ocenjuje Matejić.

Da li se Zapadnom Balkanu otvaraju vrata EU?

Iako Srbija već celu deceniju formalno pregovara o pristupu EU, dosad je uspešno zatvorila samo dva poglavlja, a pre tri godine se sa poglavlja prešlo na takozvane klastere - poglavlja grupisana po sličnosti - ali ni to nije donelo pomake.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uvek ima reči hvale za Fon der Lajen, naglašava da je velika vest kad ona dolazi u Srbiju i to ne samo u Beograd, i deklarativno poručuje da ne odstupa od evropskog puta.

Ipak, u više navrata je rekao i da ne očekuje skori prijem ni Srbije, ni drugih zemalja Zapadnog Balkana u punopravno članstvo EU.

Severna Makedonija je status kandidata stekla 2005, ali je put nekada najjužnije jugoslovenske republike ka EU zapao u ćorsokak usled blokade Grčke, a potom i Bugarske, koja je još na snazi.

Albanija je 2022. otvorila pristupne pregovore, Bosna i Hercegovina je status kandidata dobila iste godine kada je i Kosovo apliciralo za kandidaturu, ali pokušaj Prištine da postane kandidat za članstvo još nije urodio plodom.

Crna Gora već 12 godina pregovara o ulasku u evropski blok i posle višegodišnje blokade pregovora u junu 2024. usvojen je Izveštaj o proceni ispunjenosti privremenih merila u poglavljima vladavine prava (IBAR), čime je dijalog nastavljen.

Iako je Podgorica dosad otvorila sva poglavlja u pregovorima, privremeno su zatvorena tri.

Fon der Lajen i Jakov Milatović
Reuters
Fon der Lajen i crnogorski predsednik Jakov Milatović

Crna Gora, koja je najviše napredovala, verovatno će nastaviti da se suočava sa „kalkulacijama u EU" oko prijema u punopravno članstvo, ocenjuje Strahinja Matejić.

„Vaga se da li bi takav potez ponovo zapalio iskru kod ostalih zemalja u regionu da je evropska budućnost moguća ili bi se stvorio presedan, koji bi u Srbiji i među srpskim stanovništvom u drugim državama podigao obrve", dodaje Matejić.

Slovački politikolog Milan Nič smatra da bi „realan scenario" za Podgoricu bilo privođenje pregovora kraju tokom mandata ove komisije, ali ne i dostizanje punog članstva.

„Ne očekujem potpuno članstvo zemalja Zapadnog Balkana tokom mandata ove Evropske komisije i Evropskog parlamenta, ali je moguće da ćemo videti drugi, postepeni tip pristupanja - u Briselu će se više usredsrediti na zajedništvo, uvođenje u jedinstveno tržište, veće količine novca za projekte i transport", dodaje on.

Šta kadrovske promene u vrhu EU znače za Balkan?

Novi mandat za Ursulu fon der Lajen ne znači da neće biti promena u Evropskoj komisiji, što neće biti novost u političkom životu Evropske unije.

U drugom mandatu Žozea Manuela Baroza u EK, koji je započeo 2009. godine, promenjeno je 51,8 odsto komesara u odnosu na prvi mandat.

Njegov naslednik Žan Klod Junker odlučio se za 78,6 odsto novih lica u komisiji kojom je rukovodio između 2014. i 2019, da bi Ursula fon der Lajen dolaskom na tu funkciju sarađivala sa 70,4 odsto novih lica u ovom telu.

Kada se uporede 2019. i 2014. godina, „interesi Evrope i agende država članica su se veoma promenili", kaže Anđelika Vaskoto, stručnjakinja iz Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR), za BBC na srpskom.

„To će izvesno uticati i na sastav nove Evropske komisije, ali možemo da očekujemo i određen nivo kontinuiteta", kaže politikološkinja iz Rima.

Iako još nije poznato koji će komesari biti promenjeni, smene se očekuju na dve važne pozicije u političkom sistemu EU.

Antonio Košta, bivši predsednik Vlade Portugala, zameniće Šarla Mišela na poziciji predsednika Evropskog saveta, dok je estonska premijerka Kaja Kalas podnela ostavku u domovini kako bi postala visoka predstavnica za spoljnu politiku EU, i treba da nasledi Žozepa Borelja.

Kaja Kalas
Reuters
Kaja Kalas bi trebalo da zameni Žozepa Borelja na poziciji visokog predstavnika za spoljnu politiku EU

Dolazak estonske političarke za Srbiju bi mogao da znači „češća podsećanja na nemogućnost balansiranja između Rusije i Evrope" u kontekstu rata u Ukrajini, veruje Strahinja Matejić.

„Kao predstavnica Estonije, Baltika i istočnog krila NATO, Kaja Kalas je izuzetno oštra prema Rusiji zbog agresije na Ukrajinu", kaže stručnjak iz Grupe Eurazija.

Za Anđeliku Vaskoto dolazak estonske političarke mogao bi da bude put ka bezbolnijoj i bržoj integraciji Zapadnog Balkana u blok.

„Njeno dobro poznavanje konteksta i osetljivost na moguće rizike u vezi sa ruskim uticajem u regionu definitivno bi moglo da joj pomogne da brzo prepozna uzroke nebezbednosti na Balkanu", dodaje stručnjakinja iz Italije.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Srbija između Brisela i Moskve: Sledi li 'ili-ili' za Beograd?

U govoru u Evropskom parlamentu, Fon der Lajen je rekla da će se u novom mandatu usredsrediti na „izgradnju zajedničkih demokratskih snaga" sa „svima koji su za Evropu, Ukrajinu i vladavinu prava".

Dve i po godine posle početka ruske agresije na Ukrajinu, Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska država koja nije uvela sankcije Moskvi dok istovremeno pregovara o pridruživanju Evropskoj uniji.

Zbog takve odluke Beograda pregovori sa Briselom su u zamrznutom statusu.

Anđelika Vaskoto smatra da će pozicija Brisela po pitanju rata u Ukrajini ostati „čvrsta" i da bi oklevanje Beograda da uskladi spoljnu politiku sa blokom u narednom periodu mogla da izazove „konkretniju reakciju".

Dok očekuje da se „pritisak i javna retorika" prema Srbiji pooštre zbog drugačije politike prema Rusiji, Strahinja Matejić ne smatra da je izvesno da će Brisel vući konkretnije poteze protiv balkanske države.

„Možda bude i zapaljivije retorike, ali ne bih rekao da ćemo doći do paradigme 'ili-ili' za zvanični Beograd", zaključuje politikolog.

Šta novi mandat EK znači za Hrvatsku i Sloveniju?

Dok zemlje Zapadnog Balkana osluškuju signale iz Brisela koji se odnose na politiku proširenja, na živote stanovnika Slovenije i Hrvatske direktan uticaj mogla bi da imaju najavljena ulaganja u veći nivo vojne nezavisnosti EU i tranziciju ka održivom razvoju.

Anđelika Vaskoto, stručnjakinja iz Rima koja izučava političke odnose na Balkanu, ukazuje na to da su ove dve zemlje i u prethodne dve godine izdvajale veća sredstva za tu namenu.

„Posebno je vidljiva promena u Sloveniji, koja je 2022. bila među članicama NATO-a sa najmanjim doprinosom, a sada planira da tokom 2024. uloži u vojsku 1,4 odsto BDP-a.

„U obe zemlje će taj udeo ostati ispod dva odsto, ali možemo da očekujemo da će proizvodnja i modernizacija postojećih namenskih industrija u Sloveniji i Hrvatskoj dodatno ojačati", ocenjuje Vaskoto.

Evropsku uniju sredinom naredne godine očekuje i rasprava o budžetu, gde će jedna o važnih stavki biti izdvajanja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

„Neke velike zemlje pokušavaće da smanje doprinos koji sada imaju, biće teško usvojiti budžet i Hrvatska i Slovenija moraju da pronađu način da se izbore za njihove interese", smatra Milan Nič.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.23.2024)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Društvo, najnovije vesti »