ЕУ указује на изазове у владавини права кандидата за чланство са Западног Балкана

Европска комисија оценила је у данас објављеном годишњем извештају о владавини права, да су у земљама Западног Балкана које су у процесу приступања ЕУ, спроведене или започете свеобухватне реформе, али да и даље постоје бројни изазови у области правосуђа, борбе против корупције, слободе медија.

У годишњи извештај ЕК ове године су први пут, поред држава чланица, укључене и земље у процесу приступања ЕУ - Албанија, Црна Гора, Северна Македонија и Србија.

Извештај покрива четири кључне области - правосудни систем, антикорупцијски оквир, слободу и плурализам медија и друга институционална питања.

У поглављу које се односи на Црну Гору наводи се да правосудни систем пролази кроз интензивну фазу реформи, које подразумевају доношење и ревизију свеобухватног пакета закона, у циљу решавања системских питања независности, одговорности и непристрасности у правосуђу и тужилаштву, као и даљег усклађивања са европским и међународним стандардима.

Подсећа се да је Црна Гора усвојила нову стратегију реформе правосуђа 2024-2027 и указује да је дошло до значајних кашњења у именовању судија на високом нивоу, да "промовисање и спровођење етике и професионалних стандарда међу судијама и тужиоцима и даље представља изазов" и да је "ефикасност правосуђа отежана недостатком стратешких улагања у људске ресурсе, ИКТ и инфраструктуру".

Осврћући се на нову стратегију за борбу против корупције, заједно са Акционим планом, ЕК у извештају наглашава да Црна Гора криминализује вец́ину облика корупције али да "недостатак суђења и коначних одлука доприноси перцепцији некажњивости".

У извештају се подсећа да је Црна Гора у јуну 2023. усвојила свеобухватан законодавни пакет о медијском плурализму и слободи медија који уноси побољшања у транспарентност власништва над медијима и другим системским областима, са циљем да се усклади са правним тековинама ЕУ.

Приступ информацијама и јавним документима у Црној Гори је законом загарантован, али у пракси има ограничења, додаје се.

У поглављу о владавини права у Северној Македонији, ЕК наводи да је земља прошла кроз неколико таласа реформе правосуђа и усвојила нову стратегију која има за циљ да унапреди независност, ефикасност и професионалност судства.

Међутим, независност правосуђа и институционални капацитет за заштиту од неприкладног утицаја и даље представљају озбиљну забринутост и перципирани ниво независности правосуђа је веома низак, додаје се.

Свеобухватна национална стратегија за борбу против корупције је успостављена, али њена имплементација заостаје, оцењује ЕК.

Када је реч о медијима ЕК констатује да у Северној Македонији и даље постоје изазови у вези са транспарентношц́у власништва над медијима и изражена је забринутост у вези са одређеним елементима поновно увођење оглашавања које финансира држава.

Јавни сервис се суочава са изазовима, а када је реч о заштити новинара наводи се да су законом побољшане правне гаранције за заштиту новинара али се и даље блеже претње и акти насиља над новинарима.

За Албанију се у извештају ЕК наводи да спроводи значајну реформу правосуђа од 2016. и да је целокупни правосудни систем реструктуриран, а недостаци постоје у именовању чланова за Високи савет судства и Високи савет тужилаца.

Наводи се да и даље постоји забринутост због покушаја мешања и притисака на правосудни систем од стране јавних званичника или политичара.

Мањак финансијских и људских ресурса негативно утиче на квалитет правосуђа а изазови остају и у погледу дужине поступака и великог броја нерешених предмета.

Када је реч о борби против корупције у Албаниј, у извештају се наводи да је у припреми нова Стратегија за борбу против корупције за период 2024-2030, да постоји правни оквир и охрабрујуц́и почетни резултати.

У извештају је изражена забринутост у вези за независност регулаторног тела за аудио-визуалну овбласт. Указује се да ограничена регулатива о транспарентности медијског власништва и висока концентрација негативно утичу на независност медија. Забринутост постоји и погледу независности јавних емитера, као и због неспровођења закона.

Оквир за заштиту новинара у Албанији постоји, али вербални и физички напади, кампање клеветања и стратешке тужбе против учешц́а јавности представљају разлог за забринутост, додаје се.

Извештај ЕК о Србији: Притисци на тужилаштво, корупција у јавним набавкама, упитна независност РЕМ

Европска комисија је у данашњем извештају о владавини права оценила да је у Србији и даље присутан велики политички притисак на правосуђе и тужилаштво, да у јавним набавкама постоји висок ризик од корупције, а изразила је и забринустост због злоупотребе тужби против новинара и због независности РЕМ.

У извештају о владавини права у чланицама ЕУ, који је ове године први пут обухватио и четири земље Западног Балкана, ЕК је оценила да српски правосудни систем последњих година пролази кроз суштинску реформу, али да је политички притисак на правосуђе и тужилаштво и даље на високом нивоу.

"Предузет је низ корака да се смањи простор за политички утицај на судство и тужилаштва, али и даље треба посматрати њихове ефеке у пракси", наводи се у извештају и додаје да се не прате, или се прате у малом броју случајеви непримереног утицаја.

Према оцени Комисије, Србија још нема свеобухватан систем управљања судовима који повезује предмете у судовима и тужилаштвима.

Док се у погледу ефикасности види позитиван тренд за цивилне, привредне и кривичне предмете, "постоје озбиљни изазови у решавању управних предмета и уставних жалби".

Оценивши да за борбу против корупције постоји правни оквир, Комисија је истакла да постоје недостаци у пракси и да су потребна даља побољшања да би се постигли бољи резултати у истрагама, оптужницама и правоснажним пресудама у случајевима корупције на високом нивоу.

"Тужилаштво за организовани криминал и даље нема довољно особља и постоји ризик од политички мотивисаног мешања у истраге корупције на високом нивоу и кривично гоњење", оценила је ЕК.

Законодавство о заштити узбуњивача још није усклађено са правним тековинама ЕУ, а јавне набавке су област у којој постоји висок ризик од корупције, "посебно у погледу неколико изузетака из Закона о јавним набавкама".

Такође се указује на недостатке у верификацији декларација о имовини, у политичком финансирању партија и ограниченом обиму уредбе о лобирању.

ЕК подсећа да се још чека усвајање Националне стратегије за борбу против корупције, за период 2023-2028, и пратец́ег Акционог плана.

Када су у питању медији, ЕК је изразила забринутост за безбедност новинара и због све већег притиска злоупотребом тужби.

"Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) не испуњава у потпуности свој мандат заштите медијског плурализма и професионалних стандарда, а постоји и озбиљна забринутост у погледу његове независности", наводи се у извештају.

Комисија сматра да је потребно додатно изменити законодавство о медијима, у циљу потпуног усклађивања с европским правним тековинама и стандардима и да је потребно у потуности применити мере из медијске стратегије које се односе на транспарентност у власничкој структури и оглашавање државних ресурса.

"У контексту жалби на пристрасност извештавања, треба радити на решавању питања уређивачке аутономије и плурализма државних медија", пише у извештају.

Додаје се да се новинари и даље суочавају са честим одбијањем државних органа да објаве информације од јавног значаја или уопште не добијају одговор.

ЕК је оценила да недовољна ефикасност, аутономија и транспарентност ограничавају могућност парламента да надзире извршну власт и доноси законе.

Такође наводи да је потребно ојачати процес јавних консултација, као и да није увек јасно да ли се и како спроводе препоруке омбудсмана, повереника за информације од јавног значаја и повереника за заштиту равноправности.

У извештају се оцењује да организацијама цивилног друштва "недостаје окружење које омогуц́ава њихово оснивање, пословање и финансирање".

(Бета, 24.07.2024)