Рио Тинто у Србији: Демонстрације против рудника литијума, најава радикализације протеста

Недавна одлука Владе Србије да одобри наставак пројекта изградње рудника литијума у долини Јадра, стопираног пре две и по године, изазвала је талас протеста у централној Србији.

У страху да ће пројекат компаније британско-аустралијске компаније Рио Тинто на западу земље непоправљиво загадити воду и земљиште, еколошки активисти и грађани последњих недеља излазе на улице више од 28 градова и општина у земљи, преноси агенција Бета.

Велики скуп је најављен за суботу, 10. август у Београду.

На протестима који су се у среду 7. августа одржали у Новом Саду, Крагујевцу, Бајиној Башти и Обреновцу, поручено је да је су учесници уједињени у борби и да планирају да се прикључе београдском окуљању.

У Новом Саду, неколико хиљада окупљених у центру једног од највећих градова у Србији узвикивали су „Или неће бити нас или рудника&qуот;, „Издаја&qуот; и „Нећете копати&qуот;.

Демонстранти траже трајну забрану ископавања литијума и бора, али из Владе Србије се до сада нису оглашавали поводом овог захтева.

Под притиском претходних масовних протеста, Влада Србије је 2022. године уредбом стопирала пројекат компаније Рио Тинто, вредан 2,4 милијарде долара.

Уставни суд Србије је јула 2024. пресудио да су власти у Србији тиме прекорачиле овлашћења, а 16. јула, влада је донела нову уредбу у намери да врати правни поредак „у стање пре доношења уредбе која је проглашена неуставном&qуот;.

• Шта значи нова уредба Владе Србије о пројекту „Јадар&qуот;
• Копање литијума у Србији: „Прилика која се не пропушта&qуот;, сагласни Вучић и Шолц
• Иза кулиса протеста против копања литијума: Горње Недељице, две године касније

Власт је 6. августа представила тим стручњака који ће се бавити питањем да ли постоји штетно дејство по људи у случају да буде отворен рудник у којем би се ископавао литијум.

У тиму су министар здравља Златибор Лончар, као и неколико професора медицине и стручњака из других области, попут токсикологије, пренео је РТС.

Ко све протестује због рудника литијума?

Протести су до сада одржани у више од 30 места, а ББЦ је био на скупу у Бресници, малом месту у централној Србији надомак Краљева.

Извештај са тог скупа прочитајте у посебном тексту.

Од понедељка, 22. јула, протести су одржани у Косјерићу, Младеновцу, Шапцу, Љигу, Краљеву, Барајеву, Аранђеловцу, Богатићу, Крупњу, Ариљу, Неготину, Новом Саду, Коцељеви, Гроцкој, Ваљеву, показују подаци организације Архив јавних скупова.

Према подацима Архива јавних скупова, у Младеновцу је на улици било око 1.400 људи, што је сразмерно броју од 87.000 демонстраната у Београду.

У Косјерићу је, додаје, изашло око 750 људи, што је еквивалент чак 280.000 у Београду.

Најављено је да ће до суботе бити скупова у још градова - Инђији, Сремској Митровици, Јагодини, Книћу, Горњем Милановцу, Суботици, Смедеревској Паланци, Крушевцу, Зајечару, Чачку, Нишу, Врању, Лазаревцу, Владимирцима и Белој Цркви.

Протест у Шапцу: 'Бранимо наше реке, земљу и ваздух'

Захтевима за обуставу рударења литијума у понедељак, 29. јула придружили су се и становници Шапца и Аранђеловца.

„Ту смо зато што бранимо наше реке и ваздух. Дугујемо и нашим прецима и потомцима. Нема никакве везе са политиком, већ здравим разумом и природом.

„Не верујемо у приче да тај рудник може да буде и еколошки и профитабилан, не треба нам та врста профита. Надам се да овакви скупови могу нешто да промене&qуот;, каже Ања Петровић, 42-годишња Шапчанка, за ББЦ на српском.

Из сличних разлога је на улицама Шапца и готово 20 година старији Милан Старчевић из околног села Мајур.

„Био сам 28. јуна, на Видовдан, у Лозници, зато што сматрам да је то моја обавеза.

„Кад видимо да је то у Немачкој прорадило, можда размислимо и ми&qуот;, додаје кратко за ББЦ на српском.

Савез еколошких организација Србије (СЕОС) претходно је дао рок влади да до 10. августа законски забрани рударање литијума и бора, подсетила је на протесту активистикиња Љиљана Браловић.

„Уколико то не буде поштовано, кренућемо у радикализацију протеста и блокада&qуот;, рекла је Браловић окупљенима, преноси агенција Бета.

Снимак протестне шетње у Шапцу погледајте овде.

Министарство рударства и енергетике саопштило је раније да је на територији Аранђеловца, Тополе, Раче, Кнића и Крагујевца активно само шест истражних поља, „десет пута мање од броја који погрешно наводе поједини такозвани активисти који су заказали протесте против ископавања литијума&qуот;.

У тим општинама се истражују мермер, гипс, техничко-грађевински камен, а не критичне минералне сировине, у које спада литијум, наводи се у саопштењу.

Неготин и Лозница

Међутим, литијум није једини разлог што су грађани на улици - демонстранти указују на друге еколошке проблеме у њиховим местима, попут загађења ваздуха, река и језера, као и одлагања отпада.

Баш то је случај у Неготину, на истоку Србије, где се 26. јула протестовало против загађења ваздуха изазваног учесталим пожарима на градској депонији.

„Првенствено смо дигли глас против локалних проблема, али наравно да нас итекако занима шта се дешава на западу земље&qуот;, каже 29-годишња Анђела Лазић из нове еколошке организације „Неготинци у акцији&qуот;, основане марта 2024, за ББЦ на српском.

У Лозници, близу места где се планира отварање рудника литијума, на скупу је било више хиљада људи, а месец дана раније тамо је одржан и Свелитијумски сабор, национални скуп против рударења, одакле су ББЦ новинари извештавали.

Окупљени су тражили усвајање закона о забрани геолошких истраживања и експлоатације литијума и бора, а такође су најавили блокаде „кључних тачака&qуот; и „железнице&qуот; у Србији уколико захтев не буде испуњен у року од 40 дана.

Рок истиче 10. августа.

---

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

---

Пројекат 'Јадар'

Геолози Рио Тинта су 2004. у Западној Србији утврдили постојање лежишта до тада непознатог минерала, назвавши га јадарит, по реци Јадар која тече обронцима планине Цер и улива се у Дрину.

Јадарит садржи литијум, главну компоненту батерија у мобилним телефонима и електричним возилима, за којим потражња непрекидно расте.

Према досадашњим сазнањима, лежиште јадарита код Лознице јединствено је у свету.

Процењује се да се ту налази близу десет одсто истражених извора литијума у свету, изјавио је раније за ББЦ на српском Владимир Симић, професор Рударско-геолошког факултета.

Компанија Рио Тинто се надала да ће пројекат рудника помоћи да постане један од десет највећих светских произвођача овог минерала.

Још 2021, најава отварања рудника изазвала је бурне протесте широм Србије, током којих је било и блокада мостова и саобраћајница, али и физичких сукоба.

Између осталог, демонстранти су организовали блокаде међународног ауто-пута Београд-Софија, на једној од најважнијих рута за размену робе између Аустрије, Словеније и земаља Југоисточне Европе, која је познатија као Коридор 10.

Један од првих масовних протеста, где је поменуто ископавање литијума, било је регионално окупљање Еколошки устанак априла 2021. године у Београду, са којег је ББЦ на српском извештавао.

Спорадични еколошки протести у Србији дешавају се већ скоро три деценије, а покретач је често био страх активиста и грађана да ће реке бити исушене због изградње брана и мини-хидроелектрана.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.08.2024)