Олимпијске игре у Паризу 2024: Да ли је све теже поставити нови рекорд у атлетици
Иако су последњих година обарани светски рекорди у скоку увис и тркачким дисциплинама, већина важећих светских рекорда постављена је 1980-их. Да ли се приближавамо граници људских могућности?
Украјинска атлетичарка Јарослава Махучих успела је да обори 37 година стар светски рекорд у скоку увис.
Сада је једна од фавориткиња на Олимпијским играма у Паризу.
Стручњаци сматрају да је то јединствен успех у атлетици.
Већина светских рекорда у атлетици постављена је током 1980-их.
- Светски рекордер у маратону Келвин Киптум погинуо у саобраћајној несрећи
- Маратонка дисквалификована због коришћења аутомобила током трке
- Најбржи човек на свету одлучио да заштити чувену победничку позу
Јарославин историјски успех
На Дијамантској лиги у Паризу 7. јула, Јарослава Махучих, 22-годишња светска шампионка, оборила је светски рекорд прескочивши лествицу на висини од 210 центиметара.
Претходни рекорд од 209 центиметара поставила је Бугарка Стефка Костадинова у Риму 1987. године.
Махучих је нови рекорд назвала „историјским&qуот; - не само зато што претходни није оборен 37 година, већ зато што је тих 210 центиметара „доказ да нема граница људских могућности и да су погрешне тврдње песимиста да одређени важећи рекорди у атлетици никада неће бити оборени&qуот;.
Јарослава је напустила родни град Дњепар и породицу 2022. године, неколико недеља после руске инвазије на Украјину.
Три дана је путовала 2.000 километара од Дњепра до Београда.
У престоници Србије прескочила је 202 центиметра и освојила златну медаљу у скоку увис на Светском првенству у дворани.
Махучих сада живи у Португалу.
„Коначно сам уписала Украјину у историју светске атлетике&qуот;, усхићено је изјавила новинарима.
Украјинска атлетичарка се нада злату на Олимпијским играма у Паризу 2024. године.
Претходни рекорди у атлетици
Најбржи човек у историји је Јусеин Болт.
Јамајчански атлетичар је први мушкарац који је 100 метара истрчао испод 9,6 секунди.
На Светском првенству у Берлину 2008. године, на 100 метара је забележио време од 9,58 секунди.
Кенијка Фејт Кипјегон је светска рекордерка на 1.500 метара и у трци на једну миљу, које је поставила 2024. и 2023. године.
А у троскоку за жене, светски рекорд од 15,74 метра држи Венецуеланка Јулимар Рохас.
Али већина важећих рекорда који деценијама нису оборени постављени су средином и касних 80-их, у време „врхунца популарности забрањених супстанци&qуот;, каже новинар и сада официр Оружаних снага Украјине Јуриј Онушченко.
„Многи спортисти су узимали коктеле хормона и стероида.
„И после 35-40 година уз сва технолошка достигнућа у спорту, исхрани и тренине, многи од тих резултата остају недостижни за савремене спортисте&qуот;.
„Мислим да је поштено рећи са извесном сигурношћу да су многи рекорди постављени у то доба били потпомогнути супстанцама за побољшање спортских перформанси које су наравно тада биле дозвољене, а сада су очигледно забрањене&qуот;, додаје Џон Бруер, гостујући професор спорта и науке о вежбању на Универзитету у Сафоку, у Енглеској.
„Програм тестирања на недозвољене супстанце и образовање о том питању су много бољи него икада пре и свака земља има сопствену националну допинг агенцију која ради под руководством Светске антидопинг агенције&qуот;, каже он.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Источнонемачка атлетичарка Марита Кох је 6. октобра 1985. године истрчала 400 метара за 47,6 секунди, што је био нови светски рекорд.
Рекорд који је Кох поставила на Светском првенству у Канбери у Аустралији, изазвала је многе расправе - углавном зато што нико није успео да му се приближи, а Кох се такмичила у време када је Источна Немачка била позната по томе што систематски допингује спортисте.
Међутим, Кох никада није пала на допинг контроли и увек је тврдила да није урадила ништа лоше.
Америчка спринтерка Флоренс Грифит Џојнер поставила је 1988. године светске рекорде за жене на 100 и 200 метара.
На Летњим олимпијским играма 1988. године у финалу на 100 метара трчала је 10,54 секунде и кроз циљ прошла 0,30 секунди пре другопласиране спринтерке.
А на истом такмичењу је поставила два светска рекорда на 200 метара - прво је у полуфиналу трчала 21,56, а онда је у финалу била бржа за 0,22 секунде, поставивши нови светски рекорд од 21,34 секунде.
Оба рекорда су важећа и данас.
Сенку на резултате Грифит Џојнер бацили су наводи да је користила супстанце за побољшање спортских перформанси.
Редовно је ишла на допинг контроле, а током 1988. године чак 11 пута, али никада није била позитивна на забрањена средства.
Светски рекорд у скоку удаљ за жене такође није оборен неколико деценија.
Држи га Галина Чистјакова из бившег Совјетског Савеза која је скочила 7,52 метра у Лењинграду 11. јуна 1988. године.
Најстарији рекорд на атлетским стазама држи Јармила Кратохвилова.
У Минхену 1983. године, 800 метара је истрчала за 1:53:28.
- Од позајмљених патика до светских рекорда: Невероватна прича Келвина Киптума
- Олимпијски преглед, 3. дан: Стрелци донели прве медаље Србији и Хрватској
- Светски рекорд - истрчала 100 маратона за 100 дана
Границе људских могућности
Све је теже оборити светске рекорде у атлетици, сматра професор Бруер.
„Током година се перформансе побољшавају у свим дисциплинама и на крају ће људско тело достићи границу људских могућности&qуот;, каже он.
„Оно што смо видели кроз историју су релативно велика побољшања времена и повећања перформанси, а то ће неизбежно и постепено почети да стагнира како људско тело буде достизало границу људских могућности.
„Међутим, уз развој тренинга, подучавања и тренирања спортиста, спортске науке, и технологије, мислим да ћемо наставити да тражимо још боље резултате у свим дисциплинама, али простор за побољшања ће се постепено смањивати - то већ видимо у многим спортовима&qуот;, додаје.
Неки од учинковитих технолошких напредака су боље атлетске стазе и патике за трчање са карбонским влакнима, указује професор Бруер.
„Оне апсорбују удар стопала о тло и гурају тркача напред.
„То омогућава тркачима да буду бржи уз мање енергије, мањи напор, а то значи да могу да трче брже током дужег временског периода&qуот;, додаје он.
Док се перформансе спортиста могу проценити помоћу технологије, „неке аспекте је теже измерити и нијансирати - као што су амбиција, одлучност, мотивација, и начин размишљања&qуот;, каже Софи Брус, спортска психолошкиња и оснивачица саветовалишта за спортисте Латитуде Перформанце.
„Ако узмете у обзир да је врхунски резултат врхунац свих тих променљивих чинилаца који се споје у право време, на прави начин, код праве особе, почињете да схватате колико је тешко оборити рекорд&qуот;, каже она.
„Рекорди не постоје само да би се обарали, и као доказ напретка и развоја.
„Они такође представљају изузетне тренутке у историји када немогуће постаје могуће, а спортисти постижу нешто изванредно у њиховим спортовима&qуот;, додаје.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 08.04.2024)
