Kad je počeo prokleti rat, hteo sam da mikrofon bacim zauvek: Ispovest Šekija Turkovića o Jugoslaviji, slavi i "Poslednjem boemu"
Kurir 04.08.2024
Čovek sa srca dva. Po tome je prepoznatljiv, po toj pesmi. Ali i po "Pogledaj me jednom nežno" i još nekim hitovima. U vreme najveće popularnosti, tamo negde krajem osamdesetih, bio je jedan od najtiražnijih pevača u Jugoslaviji. I tada, kao i sada, kada je već uveliko u penziji, ostao je jedan sasvim običan čovek, sa obe noge na zemlji
Nemam ti ja neka sećanja na baš ono rano detinjstvo. Prvo čega se sećam je polazak u školu, pre toga slabo... Išlo se pešaka pet kilometara u jednom pravcu i nazad, toga se sećam, tako je tad bilo. Škola je bila u selu Tuzinje, a moje selo se zove Krnja Jela. E, tu sam završio četiri razreda. Posle smo se preselili u Novi Pazar, kad je otac kupio kuću, čini mi se da je to bila 1973. godina. Sećam se da je bila hladna zima, ložili smo šporet na drva, tog pucketanja
