"Pomozite mi, dete mi umire, ne diše": Ispovest iz kolone Srba tokom "Oluje": Mislili su da sam mrtva, granate su padale, a krvavi ljudi ležali pored puta
Blic 05.08.2024
Kilometarska kolona Srba u strahu od terora hrvatske vojske napušta svoje domove. Među njima sam i ja, beba od dvadeset meseci. Mama me nosi u naručju i plače na sav glas. Dehidrirala sam, borim se za život, a lekara nema. Nema ni tate, eno ga na ratištu, rekli su nam da je poginuo braneći Krajinu.
Vruć je avgust bio te ’95. Tog dana je u našoj kući bila uobičajena atmosfera. Tata je već bio na položaju, a mama je strahovala od svake granate koja je pala. Imali smo tu nesreću da ih je hrvatska vojska bacala u blizini naše kuće, pa smo često noći provodili u podrumu. Dan kao i svaki drugi, svi smo srećni i nasmejani iako je oko nas besneo rat. Doručak, ručak i iznenadna poseta komšije. Trči sav uzjapuren i viče mojoj mami: “Pakuj djecu i bježi”. Srećna sam jer
