Олимпијске игре у Паризу 2024: Шта наука каже о расправи око пола две боксерке

Слике алжирске боксерке Иман Хелиф и тајванске Лин Ју Тинг на победничком постољу у Паризу биће неке од најнезаборавнијих са Олимпијских игара 2024.године.

Покренула се жучна расправа око тога што им је Међународни олимпијски комитет (МОК) дозволио да се такмиче у женској конкуренцији у Паризу, упркос томе што су дисквалификоване са Светског првенства за жене прошле године јер нису испуниле критеријуме.

Усред ове бурне полемике, наука покушава да објасни различите грађе хромозома и предности које то може да има у спорту.

Истраживање је у току, а чак и стручњаци који читав професионални живот раде на томе, имају различита тумачења.

• Породица боксерке Иман Хелиф за ББЦ: „Не верује у поразе и не интересују је гласине&qуот;
• Боксерска контроверза: Иман Хелиф осигурала медаљу
• Бура у олимпијском боксу: Италијанка одустала у 46. секунди

Знамо да поступак одређивања пола почиње док се фетус развија.

Већина жена добије два КС хромозома (КСКС), док већина мушкараца добије КС и И хромозом (КСИ).

Међутим, у неком тренутку током трудноће, репродуктивни органи неких беба престану да се развијају као код већине других.

То је познато као поремећај сексуалног развоја.

У њега спада група од око 40 различитих стања гена, хормона и репродуктивних органа који се развијају у материци.

То значи да се полни развој те особе разликује од развоја већине других људи.

Хромозопатије су ретке, али су дошле у средиште пажње због спора око две боксерске на Олимпијским играма.

Шта знамо о двема боксеркама које су у средишту полемике?

Извршни директор Међународне боксерске федерације Крис Робертс рекао је за ББЦ спорт да су КСИ хромозоми пронађени у „оба случаја&qуот;.

Међутим, то није тако једноставно.

Генетских варијација има много и толико су различите да неки стручњаци кажу да је немогуће утврдити да је свако ко има И хромозомом мушкарац и свако без И хромозома жена.

„Само присуство И хромозома не даје одговор на питање да ли је неко мушкарац или жена&qуот;, објашњава Ален Вилијамс, који истражује како генетски фактори утичу на спортске перформансе на Институту за спорт Универзитета у Манчестеру, у Енглеској.

„То је очигледно веома добар показатељ, пошто већина људи који имају И хромозом су мушкарци… али то није савршен показатељ&qуот;.

Код неких људи који имају поремећај сексуалног развоја, И хромозом није у потпуности формиран типичан мушки И хромозом.

Можда му недостаје неки генетски материјал, можда је оштећен или замењен КС хромозомом, што зависи од тога која је варијација у питању.

---

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

---

У погледу тога ко је мушкарац или жена, обично је кључан део И хромозома који садржи специфичан ген за развијање тестиса (тестис-детерминишући фактор (ТДФ).

„То је оно што се зове ген који одређује мушкарца&qуот;, каже Ема Хилтон, биолошкиња који проучава генетске поремећаје.

Она је такође представница добротворне организације Пол је битан (Секс Маттерс) која тврди да Иман Хелиф и Лин Ју Тинг не би требало да се такмиче док се не ураде додатне анализе.

Она каже: „То је главни прекидач за сексуални развој&qуот;.

Постоје неки људи који су рођени са КСИ хромозомима, а који су изгубили оно што Хилтон назива ген који „одређује мушкарца&qуот;.

„Ти људи не производе тестостерон. Развијају врло типичне женске полне органе&qуот;, каже Хилтон.

Дакле, тест који одређује КСИ хромозоме не даје целовиту слику.

У случају Иман Хелиф и Лин Ју Тинг, Међународна боксерска федерација није открила појединости о томе како су тестиране.

Међутим, Хилтон каже да је код већине људи са КСИ хромозомима присутан ген за развиће тестиса који „одређује мушкарца&qуот;.

„Ти људи имају тестисе, често у унутрашњости тела, а када дођу у пубертет, почињу да производе тестостерон, што је оно што мушкарцима даје предност у спорту&qуот;.

Најпознатији пример је Кастер Семења - освајачица две златне олимпијске медаље и трострука светска шампионка на 800 метара.

Препрека је у гену који је потребан за развој спољашњих гениталија - који је дечацима потребан да би им израстао пенис.

Људима попут Кастер Семење тај ген недостаје.

У материци развијају мушке полне органе до последње фазе раста пениса - а када нису у стању да то да учине, онда почињу да развијају стидницу (вулву) и клиторис.

Али не развијају женске репродуктивне органе: немају грлић материце нити материцу.

Такви људи немају менструацију и не могу да затрудне.

Полни однос са мушкарцима може да буде отежан.

• „Не стидим се што сам различита&qуот;, каже интерсексуална атлетичарка Кастер Семења за ББЦ
• Ограничења тестостерона: Атлетичарка Кастер Семења победила у спору, али није крај

Сазнање да имате ову врсту генетске мутације може да буде шокантно.

„Последња жена којој смо дијагностиковали КСИ хромозоме имала је 33 године&qуот;, каже Клаус Хојбјерг Гравхолт, професор ендокринологије на Универзитету у Орхусу у Данској, који се већ 30 година бави поремећајима сексуалног развоја.

Његова пацијенткиња му се обратила јер није знала зашто не може да затрудни.

„Открили смо да нема материцу, тако да никада неће моћи да има бебу.

„Била је потпуно очајна&qуот;.

Гравхолт каже да последице испитивања полног идентитета могу бити узнемирујуће и да често пацијенте упућује код психолога.

„Када бих вам показао њену фотографију, рекли бисте: то је жена.

„Има тело жене, удата је за мушкарца.

„Осећа се као жена. И тако је са већином мојих пацијената&qуот;.

Када ју је Гравхолт упитао зашто се није обратила лекару јер није добијала менструацију, одговорила је да у њеној породици има старија жена која никада није имала менструацију, па је мислила да то није ненормално.

• Научнице оспориле правило о тестостерону код атлетичарки
• „Сада подржавам ривалку за коју сам некада мислила да је преварант“

Постоји још једна генетска мутација коју је открио Гравхолт.

Он је дао дијагнозу мушкараца који имају КСКС хромозоме - који се обично налазе код жена.

„Ови мушкарци су неплодни.

„Изгледају као нормални мушкарци, али њихови тестиси су мањи од просека и не производе сперму.

„Када сазнају, увек су потпуно очајни.

„Како одрастају, престају да производе тестостерон на начин на који то чини већина мушкараца&qуот;.

У неким друштвима, није прихватљиво говорити отворено о менструацији и женским полним органима.

У појединим деловима света, жене можда нису довољно образоване да схвате да се нешто нетипично дешава у њиховим телима.

И зато стручњаци верују да се многима никада не дијагностикује поремећај сексуалног развоја - што значи да су подаци оскудни.

Да ли ће полемика око пола променити ствари на Олимпијским играма?

Да ли људи који имају поремећај сексуалног развоја имају неправедну предност у спорту?

Кратак одговор је да нема довољно података да би се донео коначан закључак.

„Не би ме изненадило да неки људи који имају поремећај сексуалног развоја имају неку физичку предност у односу на жене&qуот;, каже Ален Вилијамс.

Неке од тих предности су већа мишићна маса, као и веће и дуже кости.

Он верује да његово мишљење одражава став стручњака у његовој области, али да је потребно више доказа.

У случајевима Иман Хелиф и Лин Ју Тиинг, немамо довољно података да бисмо знали да ли имају поремећај сексуалног развоја који би требало регулисати.

Увођење правила за врхунски спорт, која се обично за такмичења ослањају на бинарне категорије - мушко и женско, компликовано је јер је сама биологија пола сложена и не искључиво бинарна.

Неки траже да се на следећим Олимпијским играма уведе обавезно тестирање пола, а међу њима је Рим Алсалем, специјална извештачица Уједињених нација (УН) за насиље над женама и девојчицама.

„ДНК анализа је данас мачји кашаљ&qуот;, каже Ема Хилтон.

„Довољно је узети орални брис и то је минимално инвазивно&qуот;.

Али око тога постоји неслагање међу научницима.

„Орални брис вам не омогућава да донесете чврст закључак о нечијем полу и могућој предности у спорту&qуот;, каже доктор Ален Вилијамс.

Он тврди да би тест за одређивање пола морао да обухвати следеће:

• Генетику (укључујући тражење И хромозома и гена за развиће тестис који „одређује мушкарца&qуот;)
• Хормоне (укључујући, али не ограничавајући се на тестостерон)
• Механизам деловања хормона као што је тестостерон. Неки људи могу имати И хромозом, али су потпуно неосетљиви на тестостерон.

Он каже да се ова испитивања тренутно не обављају јер су скупа и захтевају ангажовање стручњака у врло специфичним области, а постоје и етичка питања у вези са поступком тестирања.

„Таква процена може бити понижавајућа.

„Она обухвата мерења најинтимнијих делова тела, као што су величина груди и клиториса, дубина гласа, длакавост на телу&qуот;.

Једно је сигурно: ова расправа неће престати.

За сада, наука још није у стању да понуди коначан став о томе како би у врхунском спорту требало да буду категорисани људи који имају другачију грађу хромозома.

Они који читав живот раде на томе да понуде разумна објашњења заснована на науци, надају се да ће овај најновији спор покренути преко потребна истраживања.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.09.2024)