Анкета: Камала Харис испред Трампа у три кључне савезне државе

Председничка кандидаткиња владајућих демократа Камала Харис има већу подршку бирача од њеног републиканског ривала Доналда Трампа у три кључне америчке савезне државе које би могле пресудно да утичу на исход предстојећих избора, показало је ново истраживање.

Према истраживању листа Њујорк тајмс и Сијена колеџа, спроведеном од 5. до 9. августа, уз маргину грешке од 4,2 до 4,8 одсто, потпредседницу САД Камалу Харис подржава 50 одсто вероватних гласача у Пенсилванији, Мичигену и Висконсину, док је 46 одсто за Трампа, бившег шефа државе (2017-2021).

Кад је реч о регистрованим бирачима, у Пенсилванији је Харис три одсто испред Трампа, у Мичигену заостаје за њим два одсто, док у Висконсину има пет одсто предности. За демократе је нарочито значајно да је рејтинг потпредседнице САД у Пенсилванији порастао за 10 одсто у последњих месец дана.

Према оцени Њујорк тајмса, прошлонедељно истраживање је најновији показатељ да је дошло до преокрета у корист Демократске странке откако се 81-годишњи председник САД Џо Бајден 21. јула повукао из трке за Белу кућу и подржао Камалу Харис.

Истраживања спроведена у последњих годину дана показивала су да су Трамп и Бајден, који је тада био очекивани председнички кандидат демократа, или изједначени или да је републиканац у благој предности.

Иако је нова трка - између Камале Харис (59) и Трампа (78) - тек на почетку, што значи да су могуће промене у ставовима бирача, демократе су сада у знатно бољој позицији него пре месец дана у Пенсилванији, Мичигену и Висконсину, државама које су у претходним изборним циклусима имале пресудан утицај на исход избора.

Те три државе из такозваног "појаса рђе" (Руст Белт) биће кључне и на изборима 5. новембра, будући да би Камала Харис, ако победи у свакој од њих, готово извесно постала прва председница САД.

За разлику од других демократских држава, у САД не побеђује нужно кандидат са највише гласова на нивоу целе земље, већ онај који "скупи" најмање 270 од 538 електора, привремених делегата који се у децембру састају (електорски колеџ) да формално изаберу председника. Будући да је тај чин формалност, победник је познат одмах после избора.

У свакој од 50 савезних држава бира се онолико електора колико она има чланова у Конгресу САД (број чланова у Представничком дому плус два сенатора), док Дистрикт Колумбија, што је званичан назив за главни град Вашингтон, даје три члана електорског колеџа. Кандидат који победи у једној савезној држави добија све њене електоре, осим у Мејну и Небраски.

Будући да је победник такорећи већ познат у 43 савезне државе и у Дистрикту Колумбија, јер је бирачко тело чврсто наклоњено или Камали Харис или Трампу, исход избора фактички одлучују такозване "колебљиве државе" (свинг статес) или "државе бојна поља" (баттлегроунд статес), у којима некада побеђују демократе, а други пут републиканци.

{Релатед:209861}

Број "колебљивих држава" варира од избора до избора, а на овогодишњим их има свега шест, показују истраживања јавног мњења. Уз поменуте три државе из "појаса рђе" - Пенсилванију (19 електора), Мичиген (15) и Висконсин (10), "попришта битке" биће и Невада (6), Аризона (11) и Џорџија (16), у којима се веће шансе дају Трампу.

Ако би успела да победи у све три "колебљиве државе" из "појаса рђе", који је тај неформални назив добио због пропадања некада моћног индустријског сектора после 1980. године, Камала Харис би имала 270 електора, што је довољно за победу на изборима (државе у којима је њена победа извесна доносе 226 електора).

Трамп је 2016. постао председник пре свега захваљујући победи у те три традиционално демократске државе, у којима је тадашњу кандидаткињу демократа Хилари Клинтон победио са мање од један одсто разлике. У Мичигену је имао 0,23 одсто (10.704 гласа) више од Хилари Клинтон, у Пенсилванији 0,72 одсто (44.292), а у Висконсину 0,77 одсто (22.748).

На изборима 2020. године, демократа Бајден је победио Трампа јер је успео да освоји и Висконсин (са 0,6 одсто разлике) и Мичиген (2,8 одсто) и Пенсилванију (1,2 одсто).

Поједини посматрачи као "колебљиву државу" на овогодишњим изборима наводе и Северну Каролину, у којој се бира 16 електора, али у њој Трамп има знатно веће шансе од Камале Харис, прве жене афроамеричког и азијског порекла која је кандидаткиња за највишу функцију у САД.

Прошлонедељно истраживање Њујорк тајмса и Сијена колеџа спроведено је у недељи када је Харис за потпредседничког кандидата одабрала гувернера Минесоте Тима Волца, некадашњег професора у средњој школи, са којим је одмах обишла пет "колебљивих држава", укључујући Пенсилванију, Мичиген и Висконсин.

Ипак, кандидаткиња демократа не може у потпуности да буде задовољна прошлонедељним истраживањем Њујорк тајмса и Сијена колеџа јер је оно показало и да грађани имају више поверења у Трампа када је реч о управљању економијом и имиграцијом, што су два од три кључна питања за бираче на предстојећим изборима.

Са друге стране, Харис има 24 одсто предности у односу на Трампа када је реч о односу према абортусу. Бирачи и по питању демократије имају више поверења у Харис него у Трампа, коме предстоје кривични судски процеси по оптужбама за покушај поништавања резултата избора 2020. и за побуну 6. јануара 2021. у Вашингтону.

Питање имиграције је кључно у Аризони, једној од шест "колебљивих држава" која има дугачку границу са Мексиком. То питање је важно бирачима, иако је број прелазака преко границе последњих месеци пао са рекордно високог нивоа.

Трамп често напада политику потпредседнице САД према имиграцији и њене резултате у тој области, и обећава "највећу операцију депортације" имиграната у историји САД ако се врати у Белу кућу, наводи Би-Би-Си.

У Аризони је вођена и жустра расправа о питању абортуса, пошто су републиканци у тој савезној држави покушали да поново уведу готово потпуну забрану прекида трудноће, стару 160 година. Питање абортуса је постало поларизујуће широм САД од 2022. када је Врховни суд поништио историјску пресуду којом су жене стекле уставно право на абортус.

У Мичигену, савезној држави са највећим уделом Американаца арапског порекла, важно питање је однос према рату који Израел од октобра води против палестинског Хамаса у Појасу Газе. Будући да је подршка те етничке групе Бајдену била доведена у питање због његове подршке Израелу, Харис је кампању почела оштријим тоном према тој држави него актуелни шеф државе. Трамп позива Израел да "брзо заврши" војну операцију против Хамаса у Појасу Газе.

У Невади је Трамп делом у предности и због тога што је економски опоравак у тој држави после пандемије корона вируса спорији него у другим деловима САД. Невада има трећу највећу стопу незапослености у САД (5,1 одсто), после Калифорније и Дистрикта Колумбија, а Трамп обећава враћање нижих пореза и дерегулације.

Пенсилванија је прва по расту инфлације у САД, што ће бити проблем за Камалу Харис, коју Трамп настоји да повеже са економском политиком Бајденове администрације.

(Бета, 13.08.2024)