Кркобабић: Бољи дани за пољопривреднике

"Циљ је да пронађемо одговарајућу, функционално одрживу форму, да наш пољопривредник може да добије финансијска средства онда када су му потребна. И не само да их добије, него да их адекватно користи и народски речено – да га то скупо не кошта", рекао је Кркобабић.

Менаџер у УСАИД-у Александра Кржић је рекла је да су понуђени модели за финансирање сектора пољопривредне производње, разматрани претходно и у Народној банци Србије, а који ће бити предмет даље разраде и анализа, како би се дошло до најбољег решења.

{имаге3}

Председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ истакла је да би фондови за развој задруга кроз краткорочно и инвестиционо кредитирање помогли да се значајно унапреди положај домаће пољопривреде.

{имаге4} 

"Кроз програме Министарства за бригу о селу је преко 200 задруга већ остварило права на бесповратна средства за своје инвестиције, у укупном износу већем од две милијарде динара, што је апсолутно дало замах развоју задружног покрета и допринело опстанку и развоју села Србије“, рекла је она.

{имаге5}

Председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић је указао на значај пројекта "500 задруга у 500 села" јер је "на директан начин први пут у историји финансијски помогао рад задруга а тиме и даље удруживање наших домаћина".

{имаге6}

Према речима агроекономисте Милана Пространа просечна величина поседа у Европској Унији је 17 хектара, док је у Србији тек 6,4 хектара, због чега су нови начини финансирања у пољопривреди итекако потребни.