Klimatske promene: Četiri načina na koje se gradovi rashlađuju tokom letnjih vrućina

Danas nepodnošljivih plus 35 kroz par decenija postaće uobičajena, mada ne i prijatna letnja temperatura.

Dok je planeta toplija za 1,2 stepena nego u drugoj polovini 19 veka, Srbija je na području koje se zagreva brže od svetskog proseka i temperatura je porasla za 1,8 stepeni.

Kako bi umanjili posledice vrućina, zbog kojih je u Evropi tokom 2022. umrlo više od 60.000 ljudi, gradovi širom sveta traže načine da se rashlade.

• Svetski gradovi koji zamenjuju asfalt biljkama i zemljom
• Šta su El Ninjo i La Ninja i kako utiču na vremenske prilike
• Protivgradna zaštita u Srbiji: Da li radi i koliko je efikasna

Zeleno

Dok sunce prži, a asfalt isparava vrelinom, drveće ne samo da donosi spasonosni hlad, već i obara temperaturu.

Voda koju je apsorbovalo kroz korenje, isparava preko lišća, koristeći pritom toplotu iz vazduha.

„Kada nemamo zelene ili vodene površine nema isparavanja, odnosno ne troši se toplota.

„To je normalno. Kada nam je mokra majica prijatnije je, jer isparava voda i hladi naše telo. Isto je u parku", rekla je Ana Vuković Vimić, meteorološkinja, za portal N1.

Širom sveta gradovi postavljaju sve ambicioznije ciljeve širenja zelenih površina, pokrećući kampanje zajedničkog naziva Inicijativa milion stabala (Million Tree Initiative).

Iako ovakve inicijative ne teku uvek glatko, jer značajan deo posađenog drveća uvene, istraživanja pokazuju da zelenilo čini gradove podnošljivijim tokom leta.

Koliko će, međutim, ohladiti vazduh, zavisi od više faktora, zaključio je tim naučnika koji je posmatrao temperature u 806 gradova od 2000. do 2015. godine.

Jedan je krošnja - što je veća gustina lišća, to je i efekat hlađenja veći.

Drugi je koeficijent refleksije ili albedo grada, koji pokazuje u kojoj meri površine reflektuju svetlost, odnosno koliko upijaju toplotu.

Tamo gde je albedo nizak, jer tamni materijali, poput asfalta, upijaju sunčevu vrelinu, efekti sadnje drveća su vidljiviji jer hlad smanjuje toplotu koju će upiti.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Zelenije

Ozelenjavanje krovova zgrada je takođe način da se smanji temperatura vazduha.

Od jednostavnih travnatih površina do bogato uređenih vrtova, na zelenim krovovima temperatura može da bude za oko 4,5 stepena manja od tradicionalnih.

Zelenilo na vrhovima zgrada bi moglo da smanji temperaturu za oko jedan stepen, pokazuju rezultati istraživanje u kome je analiziran njihov efekat u Seulu, glavnom gradu Južne Koreje, objavljeno prošle godine.

Moglo bi i da dovede do smanjenja potrošnje električne energije za hlađenje za skoro osam odsto.

„Ranije smo posmatrali samo energetski uticaj zelenih krovova na pojedinačne zgrade, ali ovo je prva studija koja je procenjivala klimatski i energetski uticaj na nivou celog grada", rekao je Mateos Santamuris, jedan od autora istraživanja i profesor na Univerzitetu Novi Južni Vels, Australija.

„Rezultati pokazuju ogroman potencijal da smanje najviše temperature u gradu i uvećaju energetske uštede."

Šta je sa belim?

Ne mora sve da bude zeleno.

Mnogo pre nego što su naučnici izračunali koliko belina umanjuje vrućinu, stanovnici mediteranskih mesta iskustveno su znali da je bela najbolji izbor, pa je postala asocijacija na mesta poput grčkog ostrva Santorini.

Bela boja u većoj meri reflektuje svetlost, a projekti iz Australije su pokazali da je unutrašnjost takvih zgrada hladnija za do 2,5 stepena.

Više velikih američkih gradova postavilo je bele krovove, dok Berkli laboratorija u Kaliforniji navodi da oni reflektuju 80 odsto sunčeve svetlosti i značajno snižavaju temperature tokom leta u odnosu na sive krovove gde je stepen refleksije oko 20 odsto.

Ako bi u predelima sa tropskom i umerenom klimom ravni krovovi bili beli, a kosi premazani bojama koje odbijaju svetlost, to bi imalo isti efekat hlađenja kao uklanjanje 300 miliona automobila tokom 20 godina, smatraju naučnici iz Berkli laboratorije.

Beli krovovi nisu, međutim, dobar izbor za sve gradove - u mestima gde su zime hladnije mogu da povećaju potrošnju energije za grejanje, a kondenzacija može da izazove stvaranje buđi.

Može i šareno

Ne odbija samo bela boja svetlost - postoje farbe sa dodacima za reflektovanje sunčevih zraka.

Mogu se koristiti za krovove, zidove i trotoare.

Oni su u industrijskoj zoni u Singapuru bili premazani bojama koje imaju efekat hlađenja.

Naučnici su utvrdili da je ovaj deo bio za dva stepena hladniji popodne, s čime su se saglasili i pešaci čiji je subjektivni osećaj bio da je u tom delu temperatura niža za oko 1,5 stepeni.

U poređenju sa drugim, ovakvo rešenje je jednostavno, ima momentalni efekat i ne zahteva velike radove, rekao je vodeći autor studije E. V. S. Kiran Kumar Dontu.

Prednost je i u tome što su noći prijatnije jer iz ulica izbija manja količina toplote apsorbovane tokom dana.

Los Anđeles je jedan od gradova koji je najdalje odmakao u premazivanju ulica i trotoara svetlim bojama.

Profesor Štefan Emajs, nemački meteorolog i istraživač klime, međutim, smatra da to nije najbolji izbor.

„Bele ulice i zidovi kuća mogu da zaslepe ljude dok hodaju ulicom.

„U velikim gradovima bi, zbog previše belih površina, u popodnevnim satima mogla da raste proizvodnja ozona. Dakle, belo da - ali pre svega na krovovima.", rekao je Emajs za njuzleter Međuvreme.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.14.2024)