Прогањање није реткост и често изгледа баш као у Нетфликс серији „Мали ирвас"

„Бићу шта год желиш да будем, али нећу бити без тебе&qуот;.

Ово је један од мноштва мејлова упућених Јелени Ризнић из Београда коју је годинама прогањао колега са факултета.

„У питању је био шармантан, згодан момак који тренира, сигурно је многим девојкама био супер&qуот;, прича Јелена, 27-годишња социолошкиња.

Свет је недавно залудела серија Мали ирвас(Баби Реиндеер), истинита прича о рањивом мушкарцу, жртви искусне прогонитељке.

• Шпијун са друге стране јастука: Шта кад вам партнер тајно чита све поруке
• Како препознати софтвер који вас шпијунира
• Како је мој отац убио моју мајку
• Осветничка порнографија у Србији - како се заштити од дигиталних насилника

Сваки пети становник Србије искусио је неки облик ухођења на интернету од особе са којом је почео да се забавља, показало је истраживање компаније за сајбер безбедност Касперски.

Јеленина прича је сложенија јер са прогонитељем никада није били у вези, нити су били ни пријатељи на друштвеним мрежама.

Зато његови поступци нису могли да се сматрају партнерским насиљем, те је на све мере, попут забране приласка, морало да се чека.

„А сваки пут је било горе, кренуло је од безазлених порука, преко праћења, до претњи.

„Завршило се тиме да су му у стану запленили арсенал оружја&qуот;, прича Јелена за ББЦ на српском.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Како је почело?

Јелена је 2016. упознала колегу на пријемном испиту за Филозофски факултет, где је данас сарадница у настави.

Много пута јој се набацивао, писао, желео да се зближи, што је јасно одбијала.

„Он би на то рекао: 'Аха, засад смо само колеге'.

„Неко време сам игнорисала те ствари, јер је деловао као чудак, не као неко претећи настројен&qуот;, каже.

Он „ни по чему није био лудак из мрака&qуот;, забављао се са девојкама са њиховог смера, додаје.

Августа 2018. послао јој захтев за поруку на Фејсбуку у којој каже да је „од првог тренутка фиксиран на њу&qуот; и заљубљен, али је она поново љубазно одговорила да није заинтересована.

До прекретнице је дошло следећег августа, кад је почео да јој шаље мејлове и поручује да ће бити „све што пожелиш&qуот;, али и „видећеш кад се сретнемо&qуот;.

Тада је Јелена поднела кривичну пријаву и потражила помоћ од Аутономног женског центра.

Док говори како је, иако „убијена у појам&qуот;, била правно поткована и неретко дрска у разговору са надлежнима, очи јој засузе, али се прибере, намештајући низ од три огрлице око врата.

'То је удварање, није прогањање'

Једном је остала сама у ходнику факултета и прогонитељ је искористио прилику да јој приђе и поручи да ће се „завршити лоше по њу&qуот;, препричава.

Пријавила га је и на факултету, и касније је добио забрану студирања два семестра - што је једна од најјачих казни.

Али јој испрва није пружена подршка.

„Тадашњи декан ми је рекао 'то није прогањање, него удварање', срећом после су се јавиле и друге девојке које су имале проблема с њим&qуот;, каже Јелена.

У међувремену, појављивао би се и на другим местима где би она могла да буде или испред кућа њених пријатеља.

У страху је ограничила себи кретање, на интернету била скоро неприметна, али је правила и мрежу подршке, према савету стручњака - свим блиским људима показала је његову слику.

Иако су јој многи саветовали да нађе неког ко ће прогонитеља уплашити, па чак и физички напасти, није желела.

Тек у марту 2021. је прогонитељ добио пресуду - две године забране приласка и меру обавезног лечења, од куће.

Шта је прогањање?

Прогањање је кривично дело у Србији од 2017.

Да би било правно оцењено као прогањање, „неопходно је да буду испуњени одређени критеријуми, јер није свако узнемиравање кривично дело&qуот;, каже Гвозден Гргур, адвокат из Новог Сада.

„Ако би вам неко послао неколико порука или звао у току неколико дана не би постојало кривично дело, без обзира што би вама такве поруке сметале.

„Али уколико би се десило да у току одређеног временског периода неко упорно шаље поруке различитог садржаја, позива вас телефоном или вас прати, угрожава вашу сигурност или на други начин осетно угрози ваш живот, то је онда прогањање&qуот;, додаје Гргур.

Препорука жртвама је да, пре прекида комуникације са прогонитељем, на јасан начин стави до знања да ће бити пријављен, указује адвокат.

Жртва треба да сачува доказе о злостављању како би тужилаштво могло да га кривично гони, упозоравају из Аутономног женског центра.

Потребно је сачувати поруке, водити дневник са прецизним детаљима, присуству других, потражити снимке сигурносних камера, блокирати на друштвеним мрежама или телефонске позиве - све чињенице које би могле да потврде злостављање.

Број пресуда за ово кривично дело у Србији расте - током 2018 донета је 61 пресуда, а 2022. године чак 149, мада су углавном условне казне, изјавио је тужилац Предраг Миловановић за Н1.

Прогањање - члан 138а Кривичног законика

Ко у току одређеног временског периода упорно:

• 1) друго лице неовлашћено прати или предузима друге радње у циљу физичког приближавања том лицу противно његовој вољи;
• 2) противно вољи другог лица настоји да са њим успостави контакт непосредно, преко трећег лица или путем средстава комуникације;
• 3) злоупотребљава податке о личности другог лица или њему блиског лица ради наручивања робе или услуга;
• 4) прети нападом на живот, тело или слободу другог лица или њему блиског лица;
• 5) предузима друге сличне радње на начин који може осетно да угрози лични живот лица према коме се радње предузимају, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Ако је делом из става 1. овог члана изазвана опасност по живот, здравље или тело лица према коме је дело извршено или њему блиског лица, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт другог лица или њему блиског лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

Претње послате председнику

Иако је Јелена Ризнић мислила да ће јој судски епилог пружити мир, испоставило се да није у праву.

Осумњичени прогонитељ огласио се поново, али не њој, већ је на профил председника Србије Александра Вучића послао поруку „да жели да убије пиштољем жену која је уништила живот њему и његовој породици и да нема другог начина&qуот;.

Веома узнемирена, отишла је у полицију.

Тамо су јој рекли да је прекршио забрану приласка, да су му на телефону пронашли доказе да јој је писао „гадости&qуот; са других профила, а у стану држао „арсенал оружја&qуот;.

Притворен је на 48 сати, али следећи кораци су били нејасни, јер је добио лекарску потврду да је неурачунљив.

„Његова адвокатица је била грозна према мени, и она и заменик тужиоца су говорили да је 'млад и болестан', и у врло лошем стању.

„Рекли су ми и да се потписивао као (амерички председник Џо) Бајден, онда им кажем: 'У реду, потписивао се као Бајден, али није хтео да убије Путина, него мене', очигледно је био врло прорачунат&qуот;, каже Јелена.

Тако је почео нови круг правног исцрпљивања, чекања током ког је морала сама да тражи одговоре по шалтерима тужилаштва и судова, јер формално није била оштећена страна у поступку - за надлежне је овога пута то био председник државе.

Прогонитељ је добио месец дана притвора, али је морала сама да открије датум истека.

Уследили су протести испред Информера, таблоида који је објавио интервју са вишеструким силоватељем, на којима је, као представница женских организација, била врло активна.

Надлежни су јој отворено рекли да „не могу да се баве само њеним случајем и да не могу да јој гарантују безбедност&qуот;.

„Пролази време, он на слободи, ја на слободи.

„Не знам ко је више у затвору од нас двоје, прилично сам сигурна да сам то ја, јер ми то утиче на све аспекте живота&qуот;, каже.

Коначно, у јануару 2024. окривљени је други пут добио забрану приласка на две године и трогодишње обавезно лечење, са слободе.

„Обе те мере је већ прекршио, а за поновљено дело и ескалацију добио поново исту меру, то је ван сваке памети&qуот;, каже Јелена.

Ухођење на интернету

Ухођење је често у дигиталном свету, показује истраживање које је почетком 2024. компанија Касперски спровела са 21.000 људи у 21 земљи, међу којима је било и 1.000 испитаника из Србије.

Четвртина испитаника у Србији верује да је истраживање података о особи са којом почиње да излази - попут претраге преко Гугла или налога на друштвеним мрежама - прихватљиво.

Чак 34 одсто је рекло да то увек ради када почне да се забавља са партнером.

Један од десет (девет одсто) испитаника и физички прати партнере и проверава њихове активности, а 21 одсто је искусило неки облик ухођења на интернету од особе са којом је почело да се забавља.

Истовремено, више од 90 одсто испитаника у Србији је спремно да подели неке од лозинки које би могле да омогуће приступ информацији о њиховој локацији.

„Иако кривица за ова ужасна понашања никада није на жртвама, на њима је и даље обавеза да предузму кораке како би свели ризике на минимум&qуот;, рекао је Дејвид Ем, главни истраживач безбедности у компанији Касперски.

Глобални проблем

Врсте злоупотреба су различите - више од трећине (38 одсто) испитаника у Србији је признало да су трпели неки облик злостављања од бившег или садашњег партнера; осам одсто испитаника је добило нежељене имејлове или поруке, а седам одсто је снимљено или фотографисано без пристанка.

Сваки 11. испитаник је признао да је неко пратио њихову локацију, а ређе су им хаковани налози на друштвеним мрежама или имејл.

Жене су чешће доживљавале неки облик насиља или злостављања него мушкарци (42 одсто наспрам 36).

Глобално, неки облик ухођења на мрежи најчешће су потврдили корисници из Јужне и Централне Америке и Азије - 42 одсто испитаника у Индији, 38 у Мексику и 36 у Аргентини.

Јелена данас осећа да се њен прогонитељ „извукао два пута, а да она мора да живи са тим&qуот;.

Када је недавно погледала серију Мали ирвас, препознала се толико да је била захвална да се „с нечим не идентификује&qуот;.

Као што је у серији прогонитељка Марта питала главног лика Донија ко га је повредио, тако је и њој овај младић покушавао да се приближи.

Она и Дони имају још једну заједничку црту - обоје су били жртве сексуалног злостављања.

Јелена је једна од девојака из Истраживачке станице Петница које су проговориле 2021. о вишегодишњем узнемиравању.

„То су ствари које вам померају границе и не можете да верујете до краја себи и кад осећате да нешто није у реду.

„А ако не радиш на траумама, лако можеш да постанеш жртва насиља јер си рањив, а насилници то осећају&qуот;.

• Случај Петница и сексуално насиље: Шта до сада знамо
• Како разговарати са ближњима који су претрпели сексуално насиље
• Како да учимо децу да кажу „да&qуот;, али и „не&qуот;

Иде на терапију и то јој помаже.

„Највредније са овом серијом је што људи замишљају да су насилници мрачњаци, али није само то, јер би их друштво лако маргинализовало.

„Овако су они супер свима, сем жртви&qуот;.

Дубоко у себи, каже, осећа да ова епизода њеног живота још није завршена.

„Он увек може да се повампири, сви то знају и ником ништа.

„Као главно ми је остало питање шта је са женама које немају све што ја имам - другарице новинарке, феминисткиње, знања како томе да приступим, мрежу подршке - а опет није вредело&qуот;.

И на протесту и у медијима се питала ако „следећи пут иницијали у случају фемицида буду њени, да ли ће и тада медији говорити о трагедији&qуот;, иако би то било „убиство које је могло да се спречи много пута&qуот;.

У дану у ком смо разговарале, у Србији је у партнерском насиљу убијена још једна жена.

Њој су све те вести „екстремно тешке&qуот;.

„Помислим - нека жена је имала мање среће од мене&qуот;.

Бројеви СОС телефона

• 0800 222 003 Национална СОС линија за жене жртве насиља
• 0800 300 339 нови број за подршку женама у Србији
• 0800 101010 у Војводини је јединствени број за жене жртве насиља отворен радним данима од осам ујутру до осам увече
• 011 3192782 СОС Центар за младе
• 0800 100 007 Аутономни женски центар - СОС телефон за подршку женама жртвама насиља

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.19.2024)