Доживотно и прекосмртно пријатељство Игора и Арсена
Велике приче 20.08.2024 | Пише Синиша Вуковић
Обитељски лијепак, лем и калем, зацијело, једина су љепила илити кола – јачи и жешћи од лијепка, лема и калема што чељаде веже уза завичај у којему је гнијездо из којега је то чељаде поникло и пролетјело.
Нема те магнетске силе, нема не, и не постоји онолика гравитација што би била јача од зова дјетињства и жарча од поја мирисâ и оћутâ снажнијих од оних сентимената и распусности ињектираних у ткиво онога истог чељадета што цијени и његује, наново свија и вазда обнавља гнијездо из којега је и поникло и пролетјело. Е, баш из такве чврсте емоционалне слитине створило се и родило једно истодобно и необично и нераскидиво пријатељство, пријатељство с крвном форцом
