Autobusko društvo

Čak i pre nego što su mi se noge i nos izdužili na „190+“, sedišta su bila skučena i neudobna, ali pravi pakao nastajao bi tek kada bi se vozilo dalo u pokret. Negde na prvom kilometru, mučnina bi se javila sa jednim „bonjour“, posle deset bih već bio zelen u licu, a potom bi samo od zanošenja busa u krivini zavisilo kada ću – ne da li ću – da isporučim sadržaj ručka u krilo saputnika. Autobusi – govorimo sada o međugradskim, ali sve ovo isto važi i za čuvenu