Папа Фрања против забране Руске православне цркве у Украјини

Папа Фрања изразио је забринутост због могућих претњи верским слободама у Украјини.

Његова изјава у недељу уследила је дан пошто је украјинска скупштина усвојила закон о забрани Руске православне цркве, који би могао да се примени на структуре Украјинске православне цркве (УПЦ), претходно под ингеренцијом Московске патријаршије.

Украјински председник Владимир Зеленски потписао је закон у суботу.

Папа је рекао да је размишљао о закону који је усвојен у Украјини и да је „забринут за слободу оних који се моле&qуот;.

„Ко се моли, увек се моли за све. Немогуће је починити зло молитвом&qуот;, рекао је Фрања, преноси званични сајт Ватикана.

„Зато, нека се они који желе да се моле, моле у ​​Цркви коју сматрају својом.

„Молим вас, немојте укидати ниједну хришћанску цркву, директно или индиректно: цркве су неприкосновене&qуот;, поручио је папа.

• Шта каже историја - како је настала Украјина и које су везе са Русијом
• Кијевско-печерска лавра: Битка за главни православни манастир у Кијеву
• На чијој је страни Украјинска православна црква у ратном сукобу
• Митрополит Украјинске православне цркве осумњичен за распиривање мржње и лојалност Русији

Украјинска Рада (скупштина) је 20. августа усвојила закон којим се забрањује деловање Руске православне цркве и отвара пут сличној одлуци у вези са структурама повезаним са Московском патријаршијом.

Основна идеја закона је да ће судови, на подстицај власти, забрањивати рад цркава које су део Руске православне цркве.

Иницијатор закона о забрани Руске православне цркве био је Зеленски још од 2022. године, који је тада најавио курс ка „духовној независности од Москве&qуот;.

Од тада, ова иницијатива је предмет сталних контроверзи како у Украјини тако и на Западу, где су адвокати који раде са украјинским бизнисменом Вадимом Новинским стали у одбрану УПЦ.

Бранилаца УПЦ има и у редовима председничке фракције у парламенту, међу познатим политичарима САД и читавим црквама у Европи.

Украјинска влада званично сматра УПЦ (раније део Московске патријаршије) делом Руске православне цркве.

Они тврде да нису повезани са Руском православном црквом од црквеног сабора који је 27. маја 2022. одлучио о независности.

Међутим, од тог времена позиција УПЦ у Украјини је у великој мери ослабљена.

Дискусије међу религиозним научницима о овом питању се настављају, али и сама Руска православна црква и друге помесне православне цркве и даље сматрају УПЦ делом Руске православне цркве.

УПЦ не проглашава пуну аутокефалност да не би добила статус расколничке цркве.

Међутим, ова црква осуђује акције руске војске и руководства Руске православне цркве, а такође пружа помоћ Оружаним снагама Украјине.

УПЦ осуђује усвајање закона о забрани и назива поступке украјинских власти „прогоном&qуот;.

Став Руске православне цркве о рату

Руска православна црква званично подржава рат Русије против Украјине и на сваки начин благосиља акције руске војске.

Недавно су учесници руског народног сабора, на челу са московским патријархом Кирилом, усвојили документ у којем су инвазију Русије на Украјину назвали „светим ратом&qуот; у којем Москва брани свет од „сатанистичког Запада&qуот;.

Патријарх Кирил је почетком 2023. године одржао говор у коме је позвао свештенство следбенике Руске православне цркве да активније помажу руским војницима који се боре у рату против Украјине.

Патријарх је прошлог пролећа увео нову функцију - главног војног свештеника „у зони Специјалне војне операције&qуот;, како се у Русији званично назива рат у Украјини.

Социолози наводе да сада више од 50 одсто становништва Украјине подржава аутокефалну православну цркву Украјине, која има око осам-девет хиљада парохија.

А само пет одсто Украјинаца подржава УПЦ, која има око девет хиљада парохија.

Међутим, реч је о милионима људи који су спремни да бране црквено устројство и вођство.

Стручњаци предвиђају да ће УПЦ и њени браниоци оспорити закон и у Украјини и на Западу.

Шта је папа говорио о рату

Папа Фрања је више пута давао контрадикторне изјаве о рату Русије против Украјине.

У марту 2024. године, у интервјуу за швајцарски РСИ, позвао је Украјину да нађе храбрости да започне мировне преговоре и употребио је израз „бела застава&qуот;.

Рекао је да се о миру мора преговарати благовремено и да се за то морају тражити посредници.

Ово је изазвало негодовање многих украјинских корисника друштвених мрежа.

Министар спољних послова Украјине Дмитро Кулеба рекао је да је „најјачи од свих онај ко стане на страну добра у борби између добра и зла, а не покушава да их изједначи, називајући то преговорима&qуот;.

Ватиканска прес служба је тада објаснила да папа жели мир за Украјину и дипломатско решење сукоба.

• Папа Фрања позвао на крај „бесмисленог рата&qуот; у Украјини
• Украјина жестоко критикује папину изјаву о „белој застави&qуот;
• Папа наљутио Москву коментаром о „окрутности&qуот; појединих етничких група које ратују у Украјини
• Папа: „Руски патријарх не сме да буде Путинов шегрт&qуот;; Кирил: „НАТО је погазио обећање&qуот;

Талас огорчења изазвао је и папин коментар о убиству руске новинарке Дарије Дугине, која је делила идеологију њеног оца Александра Дугина, присталице рушења украјинске државности.

Папа је рекао и да је Украјина постала поље конфронтације великих сила.

Међутим, папа Фрања је у изјавама више пута подржавао Украјину и поздрављао херојство Украјинаца.

У говору дипломатама 2023. упоредио је ратове попут руске агресије на Украјину са „злочином против Бога и човечанства&qуот;.

Папа Фрања се на Божић 2022. присетио „Украјинаца који овај Божић дочекују у мраку, на хладноћи, далеко од њихових домова због разарања изазваних десетомесечним ратом&qуот;.

Папа је у мају 2022. поручио патријарху Кирилу да не буде Путинов „шегрт за олтаром&qуот;.

---

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.25.2024)