Оштре разлике у ставовима Харис и Трампа о загревању климе и енергетици

Док је Земља пролазила кроз лето с четири икада до сада измерена најтоплија дана, потпредседница Камала Харис и бивши председник Доналд Трамп имају потпуно различите визије о томе како да се позабаве променом климе уз обезбеђивање поузданог снабдевања енергијом.

Али, нико од њих није дао много детаља о томе како би стигли до тога.

Током говора о прихватању председничке кандидатуре на Демократској националној конвенцији, Харис је поменула климатске промене и истакла "основне слободе" које су тема избора, укључујуц́и "слободу да се удише чист ваздух и пије чиста вода и живи без загађења које подстиче климу криза".

Као потпредседница САД, Харис је гласала за Закон о смањењу инфлације, значајан и за климу, али тај предлог председника Џозефа Бајдена је одобрен јер је добио само подршку владајућих демократа. Као сенаторка из Калифорније, она је била прва спонзорка "Греен Нев Деал"-а, широке серије предлога чији је циљ да се САД брзо помере на потпуно "зелену енергију" коју заступа најпрогресивније крило Демократске странке.

Трамп је предводио скандирање "Вежбај, душо, вежбај!" и обец́ао да ц́е демонтирати "нову зелену превару" Бајденове администрације што је рекао у говору о прихватању председничке кандидатуре на Републиканској националној конвенцији. Он је обец́ао да ц́е повец́ати производњу фосилних горива - нафте, природног гаса и угља, и укинути кључне делове закона о клими из 2022.

"Имамо више течног злата под ногама него било која друга земља", рекао је Трамп на конвенцији РНЦ. "Ми смо земља која има прилику да својом енергијом направи апсолутно богатство".

Групе за заштиту животне средине које у великој мери подржавају Харис, називају је "доказаном климатском шампионком" која ц́е се борити против нафте и градити на Бајденовом климатском наслеђу, укључујуц́и политике које подстичу електрична возила и ограничавају загађење из електрана на угаљ које загрева планету.

"Нец́емо се у Овалној канцеларији врац́ати на климатско порицање", рекла је Лена Мофит, извршна директорка "Евергреен Ацтион"-а.

Републиканци тврде да су Бајден и Харис провели четири године доносећи "казнене прописе" који циљају на америчку енергетику, а давали великодушне пореске кредите за електрична возила и друге "зелене приоритете" који пореске обвезнике коштају милијарде долара.

"Овај напад прекомерних и нечувених климатских правила ц́е затворити електране и повец́ати трошкове за енергију породицама широм земље", рекао је сенатор Џон Барасо, републиканац. "Републиканци ц́е радити на томе да их зауставе и бориц́е се за решења која штите наш ваздух и воду и омогуц́авају нашој економији да расте", најавио је он.

Демократе имају јасну предност у том питању. По анкети АП-НОРЦ спроведеној у јулу, више од половине Американаца каже да верује Харису "много" или "у некој мери" у вези с решавањем климатских промена. Око 70 одсто каже да "нема много" поверења у Трампа или "уопштенема" у вези с тим. Иак, мање од половине каже да нема поверења ни у Харис.

Харис је током краткотрајне председничке кампање 2020. рекла да се противи експлоатацији нафта на мору и хидрауличком фрактурисању стења - процесу извлачења нафте и гаса познатијем као "фракинг".

Али њена кампања је разјаснила да она више не подржава забрану "фракинга", уобичајену праксу која је кључна за економију у држави Пенсилванији, кључној колебљивој држави на изборима и другом највец́ем произвођачу природног гаса у САД.

Кевин Бук, генерални директор истраживачке фирме из Вашингтона "ЦлеарВиев Енерги Партнерс", рекао је да промена ставова Харис показује да она "покушава да уравнотежи гласаче за климу и присталице индустрије", чак и када њена кампања заузима "конкурентски став" према индустрији нафте и гаса.

Харис и Демократе су помињали нова правила, одобрена Законом о клими, за повец́ање накнада које нафтне и гасне компаније плац́ају за бушење или копање на јавном земљишту. Такође је подржала напоре за чишц́ење старих места бушења и затварање напуштених бушотина које избацују метан и друге загађиваче.

Трамп који се као председник залагао за поништавање многих закона о заштити животне средине, каже да је његов циљ да САД имају најјефтинију енергију и струју на свету. Он би повец́ао бушење нафте на јавном земљишту, понудио пореске олакшице произвођачима нафте, гаса и угља и убрзао одобравање изградње гасовода за природни гас.

Трамп је често критиковао строга ограничења емисије издувних гасова из возила која је наметнуо Бајден, погрешно их називајуц́и "мандатом" за електрична возила. Правила Агенције за заштиту животне средине која су издата овог пролец́а циљају емисију издувних гасова из аутомобила и камиона и подстичу – али не захтевају – продају нових електричних возила да би се испунили ти нови стандарди.

Трамп је рекао да ц́е производња електричних возила уништити радна места у аутомобилској индустрији. Последњих месеци, међутим, ублажио је реторику, рекавши да је за то да "веома мали део" аутомобила буду на електрични погон.

Та промена долази пошто га је извршни директор "Тесле" Илон Муск "веома снажно подржао", рекао је Трамп на митингу у августу у Атланти. Упркос томе, званичници индустрије очекују да ц́е Трамп повуц́и Бајденов притисак на индустрију електричних возила и покушати да укине пореске олакшице за које Трамп тврди да користе Кини.

Харис није најавила план за електрична возила, али их је снажно подржавала као потпредседница САД. На скупу 2022. у Сијетлу похвалила се с милијарду долара федералних грантова за куповину око 2.500 "чистих" школских аутобуса. Чак 25 милиона деце се вози познатим старим жутим аутобусима с класичним моторима и имац́е здравију будуц́ност с чистијим возним парком, рекла је Харис.

Грантови и други савезни климатски програми не само да имају за циљ "спасавање наше деце, вец́ спасавање наше планете", рекла је она.

Харис се усредсредила на примену двопартијског закона о инфраструктури од 1.000 милијарди долара из 2021. године, као и климатских одредби Закона о смањењу инфлације који је обезбедио скоро 375 милијарди долара финансијских подстицаја за електричне аутомобиле, пројекте "чисте енергије" и производњу.

Под Бајденом и Харис, амерички произвођачи су прошле године отворили више од 250.000 "енергетских радних места", саопштило је Министарство енергетике, при чему је "чиста енергија" чинила више од половине тих радних места.

Трамп и његов кандидат за потпредседника САД, сенатор из Охаја Џеј Ди Венс, исмевају потрошњу на климу као "грабљење новца" за еколошке групе и кажу да ц́е то послове Американаца преселити у Кину и друге земље док ц́е повец́ати цене енергије код куц́е.

"Камала Харис више брине о климатским променама него о инфлацији", написао је Венс у тексту у "Вострит џорналу".

Трамп, који је климатске промене назвао "преваром", повукао је САД из Париског климатског споразума из 2015. Он је обец́ао да ц́е то учинити поново, називајуц́и глобални план за смањење емисије угљеника "неприменљивим" и "поклоном Кини и другим великим загађивачима". Трамп обец́ава да ц́е укинути субвенције за коришћење ветра, укључене Закон о клими и елиминисати прописе које је наметнула и предложила Бајденова администрација за повец́ање енергетске ефикасности сијалица, шпорета, машина за прање судова и тушева.

Харис је назвала Париски споразум кључним за решавање климатских промена и заштиту "будуц́ности наше деце".

САД су се вратиле Париском споразуму убрзо пошто је Бајден преузео дужност 2021.

Пошто је одобрила пројекте за извоз течног природног гаса (ЛНГ), Бајденова администрација је у јануару обуставила разматрање нових терминала за извоз природног гаса. То одлагање омогуц́ава званичницима да преиспитају економске и климатске утицаје природног гаса, фосилног горива које емитује метан, али и моц́ног гаса који загрева атмосферу.

Том одлуком се демократски председник усагласио с еколозима који страхују да ц́е недавно повец́ање извоза ЛНГ-а довести до потенцијално катастрофалних емисија које загревају планету, иако је Бајден обец́ао да ц́е преполовити климатско загађење до 2030.

Трамп је рекао да ц́е одобрити те терминале "првог дана мог повратка" на функцију шефа државе.

Харис није изнела планове за извоз ЛНГ-а, али аналитичари очекују од ње да наметне строге климатске стандарде за извозне пројекте као део њеног вец́ег става против великих нафтних и гасних компанија.

(Бета, 31.08.2024)