Зашто генерација З и миленијалци зазиру од разговора телефоном
Недавно истраживање је показало да се четвртина људи старости између 18 и 34 године никада не јавља на телефон.
Здраво, добили сте говорну пошту Јасмин Руфо. Молим вас, не остављајте поруку јер је нећу преслушати нити ћу вас позвати.
Нажалост, то није моја порука на телефонској секретарици, али да ли бих, као и већина припадника генерације З и миленијалаца волела да јесте?
Нема сумње.
Недавно истраживање је показало да се четвртина људи старости између 18 и 34 године никада не јавља на телефон - испитаници кажу да игноришу звоно, одговарају текстуалним порукама или ако им је број непознат, на интернету траже ко је његов власник.
Анкета Јусвича (Усвитцх), британског сајта који пружа услуге поређења цена, која је обухватила 2.000 испитаника, установила је да скоро 70 одсто људи старости између 18 и 34 године више воли СМС поруке него телефонске позиве.
- Стигла је нова генерација - зумери: Ко су они, зашто су важни и како утичу на данашњи свет
- Генерација З: Самоуки у дигиталном свету
- Зашто је генерација З склона конзервативизму
- Зашто је младима у Србији све теже да стекну пријатеље
Старијим генерацијама је разговор телефоном нормалан - када су били тинејџери, моји родитељи су се са њиховом браћом и сестрама борили да се домогну фиксног телефона у ходнику, а затим би цела породица слушала њихове разговоре.
За разлику од њих, у мојим тинејџерским данима ја сам слала текстуалне поруке.
Од тренутка када сам за мој 13. рођендан добила ружичасту Нокију на преклоп, била сам опседнута писањем порука.
Свако вече после школе проводила бих пишући мојим пријатељима поруке од 160 карактера, уклањајући све непотребне размаке и самогласнике све док порука не би личила на збркане сугласнике коју би се мучио да дешифрује чак и Владин штаб за комуникације (ГЦХQ), обавештајна и безбедносна служба Уједињеног краљевства (УК) одговорна за пружање и осигурање електронских обавештајних података.
А с обзиром да је слање поруке коштало 10 пенија, није било шансе да премашим дозвољен број карактера по поруци, 161.
Позиви мобилним телефоном су 2009. године коштали читаво богатство.
„Нисмо ти дали овај телефон да водиш трачеве са твојим пријатељима цело вече&qуот;, подсећали би ме родитељи кад би видели мој месечни рачун за телефон.
И тако је рођена генерација која пише поруке: позиви мобилним телефоном служили су за хитне ситуације, а фиксни се ретко користио за разговор са баком и деком.
Психолошкиња Елена Турони објашњава да пошто млади људи нису развили навику да разговарају телефоном, „то им је сада чудно јер није уобичајено&qуот;.
Због тога млади људи страхују од најгорег када им телефон зазвони (или почне тихо да светли јер је свима млађим од 35 година звоно искључено).
Више од половине младих људи који су учествовали у анкети Јусвича признало је да мисле да неочекивани позив значи лошу вест.
Психотерапеуткиња Елоиз Скинер објашњава да анксиозност у вези са позивима потиче од тога што се они „повезују са нечим лошим - слутњом или страхом&qуот;.
„Како су нам животи све ужурбанији, а радни распореди непредвидљивији, имамо све мање времена да позовемо пријатеља само да их упитамо како су и да ли има нешто ново.
„Дакле, телефонским позивима се прибегава само за саопштавање важних вести које често могу да буду сложене и тешке&qуот;.
„Тачно тако&qуот;, каже 26-годишњи Џек Лонгли, додајући да никада не одговара на непознате бројеве, „јер су или преваранти или продавци неких производа&qуот;.
„Лакше је једноставно игнорисати позиве него сазнавати да ли су битни и оправдани&qуот;.
Али то што не разговарају телефоном не значи да млади људи не одржавају везу са њиховим пријатељима - наша ћаскања у групи током дана су мешавина баналних порука, мимова, трачева и, однедавно, гласовних порука.
Многи овакви разговори се сада воде на друштвеним мрежама, посебно на Инстаграму и Снепчету где је лакше слати слике и мимове уз текстуалне поруке.
Иако се сви противимо телефонским позивима, мишљење млађе генерације о гласовним порукама је подељено.
У анкети Јусвича, 37 одсто испитаника између 18 и 34 године каже да највише комуницирају путем гласовних порука.
Поређења ради, само један одсто људи између 35 и 54 године више воли гласовне поруке од позива телефоном.
„Гласовна порука је исто као разговор телефоном, али је боља&qуот;, каже 19-годишња студенткиња Сузи Џонс.
„Можете да чујете глас вашег пријатеља, али не осећате притисак, тако да је то љубазнији начин комуникације&qуот;.
Али мени је мучно да слушам петоминутну гласовну поруку пријатеља који ме обавештава о његовом животу - порука одлута на споредне теме, свака друга реч је „овај&qуот; или „хм&qуот;, и све је могло да се исприча у пар текстуалних порука.
И текстуалне и гласовне поруке омогућавају младим људима да у разговору учествују онолико колико желе и да пруже промишљеније и обазривије одговоре.
Фобија од телефона на радном месту
У којој мери фобија од телефонских позива у личном животу почиње да утиче на пословни?
Хенри Нелсон Кејс је 31-годишњи адвокат и креатор садржаја који објављује видео снимке о миленијалцима - скечеви приказују нервозу због слања електронске поште свима у предузећу, љубазно одбијањем да се ради прековремено и, наравно, запосленог који чини све да избегне телефонске позиве.
Објашњава да мрзи разговоре телефоном због „анксиозности повезане са разговорима у реалном времену, могућих непријатности и немања одговора, као и притиска да се одмах одговори&qуот;.
„Разговори телефоном су интимнији и захтевају већу отвореност, док у размени текстуалних порука можемо да држимо одстојање и не морамо да исказујемо осећања или да се отварамо, а ипак нам омогућавају да се повежемо&qуот;, објашњава др Турони.
Дуња Релић, 27-годишња правница, каже да на радном месту избегава разговоре телефоном, јер „могу да јој одузму време и да због њих не стигне да заврши све што треба&qуот;.
Скинер ово описује као помисао „ово је могло да обави електронском поштом&qуот;.
„Све је јачи осећај да је време драгоцено, а када неког позовемо та особа мора да прекине оно што ради и посвети пажњу разговору - што је тешко онима који истовремено обављају више послова&qуот;.
Џејмс Холтон, 64-годишњи власник предузећа, каже да се његови млађи запослени ретко јављају на телефонске позиве и да „на њих одговарају или поруком да су заузети или да је позив преусмерен на мој број, па се веза уопште не успостави&qуот;.
„Увек имају спреман изговор, а најчешће је тај да је звоно на мом телефону искључено па позив нисам чуо, а касније сам заборавио да се јавим&qуот;.
Каже да је морао да се прилагоди након што је приметио „видљив јаз у комуникацији&qуот; и додаје да „ако је запосленима угодније да пишу поруке, онда је моја дужност да поштујем њихов избор&qуот;.
Али, да ли због склоности ка невербалној комуникацији и жељи да радимо од куће, губимо способност да обављамо непланиране и неформалне разговоре?
Скинер каже да ако се тренутни тренд настави онда „можемо да изгубимо осећај блискости и повезаности&qуот;.
„Када разговарамо усмено, имамо осећај да се боље разумемо у погледу осећања, посла и личних ствари&qуот;, додаје она.
„Такав разговор може да нас учини испуњенијим, посебно на радном месту&qуот;.
Кјара Броди, 25-годишња менаџерка супермаркета, се противи овом тренду и каже да „воли и цени када ме позову моји надређени на послу&qуот;.
„То је обзирније него поруке јер захтева одређени напор, тако да заиста знате да ваш руководилац цени ваш допринос&qуот;.
Она воли да разговара телефоном са колегама нарочито када ради од куће јер се понекад „осећа усамљено, па је лепо одржавати везу&qуот; са њима.
Иако неки људи овај нови тренд комуникације могу да сматрају још једним доказом да смо генерација „пахуљица&qуот;, то је далеко од истине.
Заправо се ради о прилагођавању.
Нема сумње да су се људи пре 25 година опирали преласку са факса на електронску пошту, али промена је учинила комуникацију далеко делотворнијом.
Можда је сада време да препознамо моћ текстуалних порука и баш као што смо факс престали да користимо 1990-их, тако 2024. године можемо да се опростимо од разговора телефоном од којих толико зазиремо.
Погледајте видео: Зависност од друштвених мрежа и изгубљено детињство
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.03.2024)
