Из угла родитеља једног првака: Збогом, бако, мили роде, у школу ме јутрос воде

: Скоцкан као за манекенску писту ( „баш сам се лепо обукао“), руке у џеповима, ноншаланција на врхунцу, улазак троскоком у школско двориште, на степеницама примети другара из вртића... – Ђе си, Душане? Двадесетодневни боравак у Црној Гори плус аутентични џиберај београдског асфалта и ето га мангупчић у предворју институције која би требало да од њега направи дечака за пример. Ја се баш и нисам прославио, можда учитељица буде имала више успеха и среће. Рекрутер