Mito za poželjno ponašanje

Pokazalo se da korišćenje finansijskih podsticaja za rešavanje društvenih problema na kraju završava računicom „skuplja dara nego mera“. Dok je bilo novca, bilo je i rezultata, a posle se većina „podstaknutih“ vratila starim navikama. Pojedini roditelji su plaćali svojoj deci da uče, novcem ili skupim poklonima, mnogo pre nego što su se takve motivacione metode dosetili univerzitetski profesori. Ali nakon što su se neki akademici sa prestižnim titulama dohvatili