„У мојој глави 2": Порука због које је анимирани филм надмашио „Барби"

Иако је анксиозност једна од најнепријатнијих емоција, Пиксаров филм показује да може бити корисна, а не увек нешто што мора да се „поправи&qуот;.

На први поглед не делује да би популарна психологија могла да донесе богатство на благајнама.

Али „У мојој глави 2&qуот; је постао анимирани филм са највећом зарадом свих времена и тако чак надмашио прошлогодишњи блокбастер „Барби&qуот;.

• Барби: Филм који мења поглед на ружичасту боју
• Све што треба да знате о новом филму Барби
• Како да преокренете анксиозност у властиту корист
• Шта је токсична позитивност и да ли је она замка

Упозорење: Овај чланак садржи спојлере за филм „У мојој глави 2&qуот;.

Као што обожаваоци већ знају, филм гледаоцима даје увид из прве руке у унутрашњи живот девојчице по имену Рајли, у којем су емоције персонификоване као духовити ликови у Штабу њеног ума.

Рајли сада има 13 година, а Радост, Страх, Туга, Бес и Гађење су добили нове познанике, Анксиозност, Стид и Досаду.

Анксиозност убрзо преотима Штаб и протерује Рајлину Радост (Ејми Полер) и њену дружину у „трезор сећања&qуот;, заједно са Рајлининим највећим тајнама.

Они морају да се пробију назад до Штаба и поврате Рајлину самосвест, док се она бори да изађе на крај са друштвеном неприлагођеношћу у кампу за хокеј на леду.

И овај пут су сценаристи сарађивали са научницима, који су се старали за то да филм истинито дочарава вишеслојну природу наших емоција.

Због тога подједнако привлачи и децу и одрасле.

Сви можемо да се поистоветимо са бујицом емоција против којих се Рајли бори и научимо да их ценимо због њихових улога у нашим животима.

Анксиозност је несумњиво једна од најнепријатнијих емоција.

Због физичких симптома - убрзани рад срца, кратак дах, напетост мишића - можемо да се осетимо као да више не контролишемо наше тело, док ток мисли може да нас наведе на размишљања о најгорим могућим сценаријима.

Али филм нам показује да анксиозност има сврху.

Она нас тера да обраћамо пажњу на ствари које су нам најважније.

Чак и кад нисмо у физичкој опасности, она може да нас упозори на ситуације које су важне за самопоштовање и будућу срећу, наводећи нас да деламо.

Савршена антијунакиња

Рајлина Анксиозност (коју игра Маја Хок) представља савршену антијунакињу.

Енергична риђокоса има осећај да мора да удовољи свима и манична је у жељи да испланира сваку могућу претњу по Рајлино самопоштовање.

Што јој више планова пропада, она постаје већи деспот, притискајући Рајли да одбаци старе пријатељице и немилосрдно се бори за позицију у средњошколском хокејашком тиму.

Она почиње да верује да је нико неће волети ако не успе у тој мисији, а то јој се обија о главу.

Удаљава се од пријатељица и на крају се нађе под толиким притиском да почне да доживљава нападе панике.

• Напади панике: Узнемирујућа олуја која се изнова враћа
• Како самоконтрола може да ослободи вашу „мрачну страну”

Сигурно смо сви то доживели - упадање у врзино коло бриге и сумње у себе, а у којем верујемо да ће се читав свет срушити због једног јединог разочарања или неуспеха.

Чак и када се понаша на најгори могући начин, међутим, ми знамо да је Анксиозности најважније да се Рајли осећа добро.

Хаос који она изазове у Рајлином уму, а у који спада и крађа њене „свести о себи&qуот;, проистиче из лошег покушаја да Рајли остане безбедна и вољена у будућности.

„Само сам покушала да је заштитим&qуот;, каже она у сузама, кад је друге емоције коначно убеде да се преда контролу.

Како вам анксиозност помаже

У стварном животу, лако може да се заборави чињеница да анксиозност постоји с добрим разлогом.

Изгледа да је подсећање на њене позитивне стране добро по наш бољитак.

Узмите на пример једногодишњу студију спроведену на докторима и наставницима у Немачкој.

Они који су анксиозност доживели као извор енергије - слажући се са изјавама као што су „осећај делимичне анксиозности поводом ситуације на послу наводи ме да будем активнији у решавању проблема&qуот; - били су мање склони да пате од емоционалне исцрпљености крајем године од оних који су је доживљавали као знак слабости и претњу по њихов учинак.

Током другог експеримента су регрутовани амерички ученици који су полагали дипломски испит, што је део процеса пријема на многе постдипломске школе.

• Страх од математике - срце брже ради, зноје се дланови, али решење постоји
• Изненађујуће позитивне стране нерасположења

Пре лажног испита, неки учесници су добили кратак текст који их подсећа да анксиозност понекад уме да буде корисна по њихов учинак.

„То значи да не треба да вас брине ако се осећате анксиозно док радите данашњи тест. Ако приметите да се осећате анксиозно, просто подсетите себе да ваше узбуђење може да вам помогне да урадите тест добро.&qуот;

Они су прошли боље и на лажном и на правом испиту, а поготово у математичком делу, области која је најсклонија да изазове анксиозност.

Научници ову менталну промену зову „преиспитивање&qуот; и истичу да је то начин да се „чворови у вашем стомаку претворе у машне&qуот;, што је сентимент достојан безбрижне Радости.

Разлози за то су бројни, али једно једноставно објашњење је да нам негативно виђење анксиозности само пружа више разлога за бригу.

Кад осетимо да се нервоза појачава, одмах претпостављамо да је то знак неуспеха у блиској будућности.

Ако анксиозност доживимо као природну и корисну реакцију, то нас ослобађа овог додатног терета.

„У мојој глави 2&qуот; нас учи да морамо да водимо рачуна да не дозволимо анксиозности да подивља са „катастрофичарским размишљањем&qуот;, односно замишљањем бескрајног ланца негативних догађаја.

• Како негативно размишљање може да нашкоди
• Како ненормално постаје нормално и како то да спречимо
• Пет савета за самопомоћ од пре 400 година који вреде и данас

Катастрофичарско размишљање често долази са прекомерно генерализованим веровањима које прати осећај екстремне извесности.

Нема доказа да ће један догађај (Рајли нема пријатеље) неизбежно довести до другог (не успева да уђе у тим), али она у то почиње да верује.

У једној од мојих омиљених сцена у филму, Радост покушава да прекине ову Рајлину навику указавши на све позитивне исходе који могу да се догоде, а који су једнако вероватни (или мање вероватни) као и најгори могући сценарио.

У стварном животу, праксе као што су когнитивна бихевиорална терапија уче нас да препознамо прекомерно генерализована веровања и доводе у питање доказе који стоје иза њих.

Да ли заиста имамо добар разлог да помислимо да ће се наше најгоре ноћне море остварити?

Или је то, као што истиче Радост, просто само једна од бројних могућности?

Можемо ли и ми, као и Радост, да тражимо мање застрашујуће начине да посматрамо ситуацију и њене исходе?

До краја филма, Рајлина Анксиозност научи да сарађује у савршеном складу са другим емоцијама.

Она може да помогне Рајли да се припреми за будућност, а да је не ставља сваки пут у стање високе приправности.

Било да се ради о детету или одраслој особи, многи од нас би могли да науче ту исту лекцију, а то је да једноставно уживамо у јединственом животу испуњеном радошћу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.08.2024)