ПОГЛЕД СА МИШЕЛУКА: О светлу... и мраку помало
РТВ 22.09.2024 | РТВ (Илија Туцић)
НОВИ САД - Моја бабатетка је била озбиљна жена. У цркву је одлазила обучена као да иде на тридесет година матуре. То је она годишњица кад мислиш да још увек имаш шта да покажеш, али те црв сумње већ помало нагриза. У круг људи с којима је пила ликер од купина тешко се улазило. Ал’ зато се из тог круга тешко и испадало. По правилу, једино смрћу. У њеном друштву, ред и част су се поштовали чак и када би у њиховој основи остајало једва тек нешто од некадашњег смисла који су бранили. Таква је била моја
Половином шездесетих, маштајући о обећаном свету, један је Новосађанин одлучио да измени судбину и оде преко границе. На годину-две, само да проба. Уосталом, није више био ни млад. Тридесете су му истицале, па ако је ишта хтео, тад је била последња прилика. Радили су то многи тих година. Он је, ипак, имао нешто што га је чинило другачијим. У једној кући на Подбари, од Косовске и Гундулићеве према Белим њивама, жена с којом је све до тада имао другачије снове
