Велики неимар који је лицу Београда дао раскош царске Русије
Спутник 29.09.2024
Николај Петрович Краснов (1864 – 1939), или Никола, како је волео да га зову када је дошао у Београд, оставио је за собом бројне објекте у којима су и данас смештене неке од најважнијих српских институција. Међу њима су Архив Србије, палате у којима се данас налазе Влада Србије и Министарство иностраних послова и бројна друга здања.
Поводом 160 година од рођења Краснова, у Београду и Новом Саду приређене су две изложбе које представљају његову заоставштину. У Заводу за заштиту споменика културе Београда до краја новембра може се погледати изложба посвец́ена архитектонском наслеђу Николаја Краснова, док се у Новом Саду, у Спомен-збирци Павла Бељанског, могу видети цртежи и акварели овог ствараоца. Ауторка изложбе у Београду је историчарка уметности Бојана Ибрајтер Газибара, виши конзерватор
