Кина и фудбал: Од понуде за Бејла до продавања клупског аутобуса, прича о распаду елитне лиге

У јуну 2016. године, стотине фудбалских навијача се сјатило на аеродрому у Шангају да би дочекали једног од најбољих фудбалера на свету који је долазио у свој нови дом.

Хулк, 29-годишњи бразилски интернационалац, на врхунцу форме, потписао је за тренера Свена-Горана Ериксона и његов Шангај СПГИ за више од 53 милиона евра и недељна примања од 370.000 евра.

По уласку на аеродром, у руке му је гурнут букет цвећа, а око врата стављен шал Шангаја СИПГ.

У наредне три године, Хулку су се у новом клубу придружила друга велика фудбалска имена за још веће своте новца.

Оскар, звезда лондонског Челсија, је стигао шест месеци касније.

Његов трансфер је коштао 70 милиона евра, док му је недељна плата износила 465.000 евра.

Карлос Тевез, који је са Манчестер јунајтедом и Манчестер ситијем освојио Премијер лигу, је према свим проценама потписао још уноснији уговор.

Езекијел Лавеци, звезда Пари Сен Жермена, Алекс Тешиера који је био на мети Манчестер јунајтеда и колумбијски нападач Џексон Мартинез су такође били привучени астрономским цифрама.

• Досије саудијски фудбал: Шта се крије иза помаме Саудијаца за куповином фудбалера
• О Србима у Саудијској Арабији и успону фудбала у пустињи: Новац, страни тренери и посвећени играчи
• Фудбалски прелазни рок: Уметност преговарања

Успон Суперлиге Кине се поклопио са жељом кинеског председника Сија Ђинпинга да земљу претвори у фудбалску нацију.

Он је 2011. године најавио планове да се национални тим квалификује на Светско првенство, као и за домаћинство једног од наредних шампионата.

Када је Суперлига Кине почела да троши огромне своте новца, та његова амбиција да нацију претвори у фудбалску супер силу, почела је да поприма реалне обрисе.

„Кинеско тржиште представља опасност за све светске тимове, не само за Челси&qуот;, рекао је менаџер 'плаваца' Антонио Конте у време када је Оскар отишао на исток.

„Кина поседује финансијску моћ да пресели комплетну Евролигу у Кину&qуот;, рекао је његов колега из Арсенала Арсен Венгер.

Ипак, само нешто мање од десет година касније, цео овај процес је кренуо у супротном правцу, а мехур у којем је до тада бивствовао је пукао, па су играчи почели да одлазе.

Џек Сили није представљао био велико име у свету фудбала када је дошао у Кину.

Син некадашњег нападача Квинс парк ренџерса је потписао за Чангчун Јатаи, члана Суперлиге Кине, у децембру 2015. године.

Сили је тада имао 28 година и играо је у Хонгконгу, а у Кину га је привукао долазак великих имена, виши ниво фудбала, као и новац који је дошао уз све то.

„У Кину сам отишао у тренутку када је лига и даље била у успону, тако да је у то време било јако узбудљиво боравити тамо&qуот;, рекао је он за ББЦ.

„Људи су у то време имали свест да се то дешава, али нико није заиста знао много о свему томе. Али ускоро је дошло време када су они који су се разумели у фудбал реаговали другачије: 'Опа, идеш у Суперлигу'.

„Ни трунку не жалим због тог периода у мојој каријери. Било је невероватно&qуот;.

Невероватно, али и необично.

„Морао сам да комплетно сметнем с ума ко су они&qуот;, каже он за нека од највећих имена која су играла за противничке тимове.

„Или сам ја напредовао, или си они назадовали, како год, али ја сам морао да на њих гледам као на себи равне и да покушам да дам све од себе. Али у сваком случају, било је надреално&qуот;.

„Оскар - гледао сам га како игра за Челси - и наравно, знао га из ФИФА игрице. Било је то поприлично чудесно&qуот;.

До 2019. године је лига постала толико велика да је чак и Герет Бејл из Реала, у једном тренутку најскупљи фудбалер на свету, био у причи са Ђангсу Сунингом у вези са трогодишњем уговором током којег би зарађивао више од милион евра недељно.

Само две године касније, Ђангсу Сунинг је обуставио рад због финансијске ситуације која је била толико лоша да су морали да продају чак и клупски аутобус.

Како је кинеска фудбалска сцена тако брзо успела да се уруши на тако спекакуларан начин?

Све је кренуло низбрдо када је Фудбалски савез Кине, који је већ раније успоставио ,,порез на луксуз&qуот; који је практично онемогућио велике трансфере и забранио спонзорима да својим именима називају и саме клубове, у децембру 2020. године најавио увођење 'салари кепа' - подједнаког износа новца који сваки тим има на располагању за куповину играча.

У то време, Фудбалски савез Кине је изјавио да се нада да ће овај потез „обуздати огромна улагања у фудбал&qуот; и да ће се део новца прелити у „инвестициони мехур&qуот; за кинески национални тим.

Кинеска спортска администрација је већ извесно време била свесна колико новца троши клупска Суперлига.

Они су се још 2017. године чврсто определили да обуздају трошење новца и исконтролишу „ирационалне инвестиције&qуот;, у исто време оптужујући клубове да „бацају новац&qуот; и страним играчима исплаћују „прекомерне плате&qуот;.

Салари кеп је у сваком случају постигао жељене ефекте.

Лимит је значио да би страни играчи могли да зарађују максимално 60.000 евра недељно, што је био значајно нижи износ у поређењу са сумама које су страним играчима биле нуђене раније.

Неким тимовима је оваква мера била неопходна због нагомиланих дугова насталих услед велике потрошње новца на трансфере.

Велики број клубова је имао проблем и услед све већих невоља које су њихови власници имали у сектору некретнина у Кини, када је одређени број грађевинских гиганата ушао у проблеме са ликвидношћу.

Поврх свега, стигла је и пандемија ковида-19.

Строга кинеска политика у борби против пандемије је драстично пореметила такмичарски календар, а утакмице су се играле пред празним трибинама више од две године.

Зараде од телевизијских преноса и спонзора су се практично угасиле.

Самир Мемишевић, одбрамбени играч репрезентације Босне и Херцеговине, играо је за ФК Хебеј од фебруара 2020. године, али и сам каже да је његова друга сезона у клубу била обележена проблемима који су се одигравали иза сцене.

„Та друга сезона - сматрао сам да нешто заиста није било у реду&qуот;, рекао је он за ББЦ.

„Након неколико месеци су започели финансијски проблеми. Затим је настао и велики проблем са кинеским играчима који месецима нису добијали новац по уговору.

„Био сам убеђен да на крају текуће сезоне Хебеј више неће постојати&qуот;.

Мемишевић је добио и прихватио понуду да на позајмицу оде у Бејџинг Гуоан, један од најбољих клубова у Суперлиги Кине.

Хебеј, који је током златног периода Супелиге потписао уговоре са Лавецијем и некадашњим стандардним играчима Премијер лиге Хавијером Маскераном и Жервињом, одлучио је да у ватру убаци играче из омладинског погона, у очајничкој жељи да преживи.

Неки од запослених у клубу су послати на принудни одмор без накнаде и понуђено им је да наставе да раде бесплатно за клуб чији се власник, дуговима оптерећена компанија из сектора некретнина, борила да плати основне рачуне.

Све је било узалуд.

Почетком ове године, Хебеј је распуштен.

„Жао ми је због Хебеја и свега што се десило јер је то био један од највећих клубова са великим бројем великих фудбалских имена и новцем&qуот;, каже Мемишевић који сада игра за Ал-Наср у Дубаију.

„А сада је једноставно нестао&qуот;.

„То је заиста тужно, али то се дешава многим кинеским клубовима. Видео сам да и Гвангжу и Вухан такође нестају. То је баш тужно&qуот;.

„Надам се да ће кинески фудбал оздравити јер су много новца уложили у овај спорт. Али мислим да више никада неће бити као што је било раније&qуот;.

• Последња земља на планети без фудбалске репрезентације
• Премијер лига на удару: Фудбалери оптужени за силовање и даље играју
• Како европски фудбал штети планети и да ли је могуће то спречити

За Џона Хесета Суперлига Кине више никада неће бити иста без његовог омиљеног клуба Гвангжу Ситија.

Клуб који су тренирали Ериксон и пре њега некадашња звезда Арсенала и Глазгов Ренџерса Ђовани ван Бронкхорст, такође се распао у марту ове године.

Хесет се унапред радовао сваки пут када би његов омиљени клуб играо утакмице на домаћем терену, јер је волео да заједно са пријатељима бодри тим.

„За многе људе је ова друштвена страна одлазака на утакмице подједнако важна као и сам фудбал&qуот;, рекао је он за ББЦ.

„Испред стадиона се налази мала радња у којој смо увек пре и после утакмице одлазили да попијемо пиће.

„То место је постало уточиште и за кинеске локалне навијачке групе после сваке утакмице. Постало је баш популарно место&qуот;.

„Сви смо били очајни. Одржали смо бдење нашем клубу у тој пивници када је затворен. Срели смо се са још неким навијачким групама и попили пиво испред стадиона. Лепо смо се провели.

„Део проблема је био у томе што клубови нису успели да зараде довољно новца да би опстали.

„Карте су биле изузетно јефтине. Сезонска карта ме је коштала између 60 и 70 евра.

„Студенти су куповали карте и за мање своте. Људи овде углавном не купују званичне дресове, већ их купују испред стадиона за 3,5 евра.

„Генерисање зараде је највећи проблем који постоји у Суперлиги Кине. А када је привреда у кризи, одакле ће да стигне новац?&qуот;.

Крајем прошле године, када је за навијаче почело одбројавање до почетка поновног отварања стадиона, испливало је још једно питање: где је нестао сав тај новац?

Корупционашки скандал се проширио на највише инстанце у домаћем фудбалу.

Некадашњи играч средине терена Евертона и бивши селектор репрезентације Кине Ли Тие је био под истрагом због „озбиљног кршења закона&qуот; и под оптужбама за подмићивање.

Чен Жујан, некадашњи председник Фудбалског савеза Кине, суочава се са сличним оптужбама, док је фудбалер из Јужне Кореје Сон Ђун-хо, који је играо за Шандонг Тајшан, још у мају месецу притворен због сумњи да је примио мито.

У овом тренутку у лиги игра мали број страних играча.

Они који тренутно играју у Кини, и страни и локални играчи, не одазивају се на позиве ББЦ-ја за интервјуе.

Али без обзира на проблеме у којим се тренутно налази Суперлига Кине, домаћи фудбал је и даље веома популаран.

Када су се у априлу ове године у продаји појавиле карте за први меч пред посетиоцима, распродате су за непуних пет минута.

Алберто Долдан, који је радио у Кини и у целој Азији као фудбалски агент, каже да су актуелне агресивне аквизиције талентованих играча од најпопуларнијих тимова у Саудијској Арабији само подсетник на оно што се дешавало и у Суперлиги Кине.

Ипак, он инсистира на томе да кинеска лига и даље има будућност, иако се она разликује од визије која је некада изгледала могућом.

„Многи тимови у Кини су нестали услед финансијских проблема&qуот;, рекао је он за ББЦ.

„Али мислим да ће у будућности бити боље јер напорно раде са младим играчима. Мислим да ће у наредних пет, шест или седам година локални играчи бити на много вишем нивоу.

„Кина је и даље добро место. Мислим да је будућност у домаћим играчима&qуот;.

Сада када је број страних играча мањи и када више нема суперзвезда, пажња је на производњи домаћих фудбалера које ће подићи ниво игре у лиги и повећати изгледе Кине да се пласира на Светско првенство, турнир на који су се, макар у мушкој конкуренцији, до сада такмичили само једном у историји.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.02.2024)