Етикета странца остаје до краја живота

Прије неких четрдесетак година мој некадашњи колега са посла у Тузли, по надимку Стари, педантан и одговоран човјек, ниског раста и великог срца припремао се да иде у посјету старијој сестри у Америку. Са нестрпљењем је чекао тај дан, не само због сусрета са сестром, већ и да види како се живи у „обећаној земљи". Вратио се после двадесетак дана са напорног пута за занимљивим утисцима: „Човјече, тамо је све другачије, јесте стандард много бољи, али ми се не