Данас почиње недеља саопштавања имена добитника Нобелових награда

Овогодишња сезона додељивања Нобелових награда почиње данас објављивањем имена лауреата за медицину, а као и сваке године, награде за мир и књижевност изазивају највећу пажњу.

Нобелове награде се ове године додељују у светлу сукоба у Украјини и на Блиском истоку, и светске климатске кризе.

По традицији у понедељак ће бити саопштено име добитника Нобелове награде за медицину, у уторак за физику, у среду за хемију, у четвртак за књижевност и у петак за мир. Наредног понедељка биће саопштено име добитника Нобелове награде за економију.

До сада су једино два добитника одбила Нобелову награду за књижевност. Борис Пастернак је то урадио под притиском совјетских власти 1958. године, док је Жан-Пол Сартр (Јеан-Паул Сартре), који је одбијао све награде, Нобела одбио 1964. године.

Нобелове награде постоје захваљујући шведском научнику и индустријалцу Алфреду Нобелу, проналазачу динамита, који је желео да се из његовог фонда сваке године издваја новац за појединце који су дали најзначајнији допринос човечанству.

Нобел је у Паризу 1895, годину дана пред смрт, у свој тестамент унео жељу да буде основан Нобелов фонд из којег би се додељивале награде најзаслужнијима.

Нобел (1833-1896) је одредио институције које ће додељивати награде сваке године, медју којима су Шведска академија за књижевност, Институт Каролинска за медицину, Шведска краљевска академија за физику и хемију, као и Одбор за мир који специјално бира норвешки парламент.

Поводом 300. годишнице, Централна банка Шведске је 1969. године установила и Нобелову награду за економију.

Нобелова награда се састоји од златне медаље, дипломе и чека на девет милиона круна (око милион евра), а новчани износ награде се дели ако има више лауреата у једној дисциплини.

Церемонија уручења награда традиционално је 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела.

Нобелове награде су прошле године добили:

- за мир - Наргес Мохамади (Иран)

- за медицину - Каталин Карико (Мађарска) и Дру Вајсман (САД)

- за физику Пјер Агостини (Француска), Ференд Краус (Мађарска) и Ан Луије (Француска),

- за хемију - Мунги Бавенди (САД), Луис Брус (САД) и Алексеј Екимов (Русија),

- за књижевност - Јун Фосе (Норвешка)

- за економију - Клаудија Голдин (САД).

(Бета, 07.10.2024)