"Moj brat se popeo na krošnju drveta i odozgo gledao kako voda nosi kuću, komšije": Stravična sudbina čoveka

Šerif Hakalović spasao je živu glavu tako što se popeo na krošnju drveta i tako svedočio jezivoj sceni u kojoj nemilosrdna priroda odnosi sve - njegovu kuću, komšije, život u svakom smislu te reči. Splet okolnosti spasao ga je smrti, ali kako je mogao da se oseća posle čitave noći provedene u strepnji da li će mu snaga posustati i da li će i sam završiti u smrtonosnom vrtlogu. Reklo bi se srećan kraj, ali teško da i jedna priča iz Buturović Polja može da se nazove