Владао годину дана и два пута губио главу: Ко је био Јован Ненад, „Црни човек и последњи српски цар"

Пре готово три деценије Суботичанин Зоран Кораћ први пут је посетио Градски музеј као ђак другог разреда основне школе и угледао је нешто што још добро памти.

Била је то одрубљена глава у белом мермеру, која је од 1927. до 1941. стајала на споменику Јовану Ненаду, једне од најмистичнијих личности историје Суботице, града на северу српске покрајине Војводине.

„Тада сам први пут чуо за њега и био сам фасциниран, а касније сам истраживао и чуо разне приче: да је био 'цар' са седиштем у Суботици, да се борио против Турака и да је имао црни белег дуж целог тела, од ноге до главе.

„Била је то нека прича са мало података и много митова, попут оних које људи причају о Боју на Косову или Милошу Обилићу&qуот;, присећа се 37-годишњи туристички водич за ББЦ на српском.

• Психобиографија најмоћнијег српског средњевековног владара - какав је у души био Душан Силни
• Мирослављево јеванђеље или како се вековима преплићу политика и култура
• Између крста и полумесеца: Како је Београд пао у руке Османлија

Раздвајање мита од истине о Јовану Ненаду, чији је споменик и данас на централном тргу у Суботици, дуго је мучило и Бориса Стојковског, историчара и ванредног професора Филозофског факултета у Новом Саду, који његов лик истражује од 2006. године.

„Црни човек&qуот;, како га описује историографија широм Европе, живео је у 16. веку, предводио је војску од око 12.000 људи и нешто мање од годину дана владао је територијама Угарског царства у областима данашње Војводине, Мађарске и Румуније, каже Стојковски, аутор књиге „Цар Јован Ненад&qуот;.

„О њему не знамо готово ништа, осим о периоду између октобра 1526. и касног лета 1527, када је владао овом територијом.

„Извори сведоче да је био пре свега војник српског порекла, карактерисао га је хришћански мистицизам, неку врсту престонице или резиденције имао је у Суботици и називао се царом, иако наравно није могао да буде прави крунисани цар у оквиру тадашње Угарске&qуот;, наводи Стојковски.

'Црни човек' између историје и митологије

Јован Ненад се први пут у историјским подацима појављује са сабором угарских великаша у Токају (данас граду у Мађарској), непосредно после Мохачке битке, у којој су угарске трупе доживеле тежак пораз од Турака 1526. године.

Јунак рођен у Липови, месту у данашњој Румунији, тада се са његовим трупама заклео на верност Јовану Запољи, једном од кандидата за угарски престо, о чему пише Ђорђе Сремац, хроничар који је током 16. века био у Запољиној служби.

Угарска је тада била у „потпуном расулу&qуот;, а војска Јована Ненада „могла је да броји до 10.000 пешадинаца и 2.000 хиљаде коњаника&qуот; и интересовала је многе у тој држави и широм Европе, напомиње Стојковски.

Сремац бележи и да је Јован Ненад био харизматична личност којој су људи „притицали као новом пророку&qуот;.

Његов блиски сарадник Фабијан Литерат ширио је „идеологију обавијену хришћанским мистицизмом&qуот;, амбицију да протера Турке из Европе и бројне митове о њему, каже Стојковски.

„Тако белешке хабзбуршких писаца из позног 16. века наводе да је имао дугачку, црну линију, која се протезала од главе све до ноге десном страном тела, што је допринело његовом ореолу мистика&qуот;, указује историчар.

„Шпанци за њега кажу 'Јуан Негро', Французи 'ле ноир', на латинском је описан као 'хомо нигер', италијански извори га називају 'ил неро', а немачки 'Сцхвартзе Манн',&qуот; истиче.

Историографија није доказала датум рођења Јована Ненада, али је Литерат је помињао 1492. годину, када се по средњовековном веровању очекивала апокалипса.

„Ту је и наслањање на легенду о последњем византијском цару, који ће се вратити и ослободити земљу од Турака. Сва ова веровања су Јован Ненад и Литерат добро користили&qуот;, каже Стојковски.

Ти митови су и данас занимљиви многима који дођу у Суботицу.

„Волимо да делимо легенде о њему и истичемо мистичност која га је пратила, па им тако увек споменемо чувену црну линију на телу или везивање његовог рођења за 'годину звери' 1492. године&qуот;, прича Божидарка Голубовић, директорка Туристичке организације Суботице, за ББЦ на српском.

Суботичанин Зоран Кораћ неке од легенди пореди са „митским причама о Косовском боју, Милошу Обилићу и другим јунацима&qуот;.

Битка на Косову пољу између српске и турске војске одиграла се у јуну 1389. године, Турци су однели победу, пише Британика, и наставили поход на европском тлу, а верује се да је султана Мурата Првог убио Обилић, један од српских великаша.

• Мапа Мунди: Најбоља средњовековна карта света
• Које тајне крије 60.000 средњовековних камених споменика у Босни
• Инцест и Хабзбурзи - вилица открила тајну најмоћније династије у Европи

Како је настало 'царство' са седиштем у Суботици?

Јован Ненад користи смрт краља Лајоша Другог у Мохачкој бици, борбу Јована Запоље и Фердинанда Првог Хабзбуршког за престо и селидбу становништва са југа Балканског полуострва на север, које је бежало пред Турцима.

„Искористио је празан простор и уздигао се у вртлогу смутних времена, па је стварање његове територије пре свега био сплет озбиљнијих историјских околности&qуот;, каже историчар Стојковски.

Освајањем области које су контролисали Турци и угарски феудалци између јесени 1526. и касног лета 1527. године створио је „територију коју је донекле могао да контролише, иако њу не можемо назвати државом&qуот;, сматра.

Стојковски наводи да је готово цела Бачка је била под његовом влашћу, зашао је и у Срем и освојио тврђаве у данашњем Черевићу и Баноштору од Турака.

Али најважнији простор којим је владао био је простор Баната, пре свега у данашњој Румунији, регије око Темишвара и Арада, где су била и главна попришта свих кључних битака, каже историчар.

Суботицу је 1526. године освојио од угарског феудалног господара Валентина Терека, а на месту тадашње тврђаве надомак данашњег Фрањевачког самостана направио је двор и прогласио се за цара.

Ђорђе Сремац, угарски хроничар српског порекла из 16. века, назива је „престоницом&qуот; Јована Ненада.

„Није јасно зашто је изабрао Суботицу на крајњој периферији његове територије, али је током најмање пет месеци, можда и дуже, успео да организује једну врсту престонице у том граду&qуот;, каже Стојковски.

„Пре бих рекао да је то била његова привремена резиденција, јер је имао неколико места у којима је боравио: најпре Чаму надомак Темишвара, а делимично и Сегедин,&qуот; објашњава.

Ни царска титула, као ни престоница у Суботици, није имала пуно значење.

„Термин цар је био за унутрашњу употребу, желео да га тако зову на његовој територији, али није био никакав прави, крунисани цар&qуот;, додаје Стојковски.

Глас који се шири Европом

Због величине, опремљености и вештине његове војске, вести о Јовану Ненаду брзо су стизале до престоница највећих европских држава.

„Енглеском изасланику Џону Валопу информације је пренео Фабијан Литерат, а Валоп је директно комуницирао са кардиналом Вулзијем, десном руком енглеског краља Хенрија Осмог&qуот;, каже историчар Стојковски.

Тако су, додаје, настали записи да цар Јован Ненад „спава само три сата, проводи много времена у молитви и да жели да ослободи Грчку и Цариград од Турака&qуот;.

Записи се и даље чувају у архивима у Лондону.

На шпанском двору тада је био брат Фердинанда Првог Хабзбуршког, где приче о „Црном човеку&qуот; стижу 1527. године са писмима млетачких посланика, препричава Стојковски.

Података има и у архивима Румуније, Пољске, Мађарске и Аустрије, додаје историчар.

„Владаре из тих земаља је највише интересовало колико је имао војника и могу ли се они за нешто употребити&qуот;, каже Стојковски.

Губитак Суботице, 'царства' и главе

После Ускрса 1527. године, Јован Ненад напушта Суботицу и одлази у Банат, где ће се одиграти неке од најважнијих битака његове кратке владавине.

Претходно је у сукобу за угарску круну прешао на страну Фердинанда Првог из династије Хабзбурга, напустивши дотадашњег савезника Јована Запољу.

Тог пролећа његов покрет достиже врхунац после битке код Селеша, када је нанео тежак пораз војсци угарског великаша Петра Перењија.

„Целог пролећа он тражи Фердинанду људство и наоружање, овај непрестано обећава да ће му доћи у помоћ са великом војском, чак и да ће му се придружити у борби против Турака, што је био један од главних циљева Јована Ненада&qуот;, каже Борис Стојковски.

Док Јован Ненад ратује у Банату, његов непријатељ, угарски феудалац Валентин Терек успева да поврати Суботицу лета 1527. године, коју су тада готово потпуно напустиле трупе „последњег српског цара&qуот;.

Трупе Јована Ненада убрзо доживљавају и пораз у бици код данашњег румунског града Арада од војске Имреа Цибака, угарског великаша блиског Јовану Запољи.

„Јован Ненад се тада склања у Сегедин, где га тешко рањавају, због чега је пренет у Торњош, данашње село у Србији надомак Сенте&qуот;, каже Борис Стојковски.

Тамо га проналази Валентин Терек, који му је одрубио главу и послао је Јовану Запољи у Будим, наводи се у записима хроничара Ђорђа Сремца.

„Глава је наводно тријумфално преношена, а краљ ју је поставио за трпезу и ручао са њом, како наводи Сремац, цитирајући податке из немачких извора.

„После тог бизарног ручка, глава је бачена са Будимске тврђаве у касно лето 1527. године и тако нестају и Јован Ненад и територија којом је управљао&qуот;, објашњава Стојковски.

Погледајте видео:

Нови живот 'оца Војводине'

Четири века после смрти Јована Ненада почео је његов други живот у Суботици.

На иницијативу Алексе Ивића, историчара и професора Правног факултета у том граду, 1927. године подигнут је споменик на којем су поред Јована Ненада били и његови најближи сарадници Субота Врлић и Фабијан Литерат.

„Твоја је мисао победила&qуот;, писало је на споменику.

Фигуре три историјска лика у мермеру израдио је југословенски вајар Петар Палавичини.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца постала је једна од нових држава послератне, прекројене Европе, а Војводина се први пут у историји нашла у границама Србије.

„Ново време&qуот;, како га назива Стојковски, донело је и нову интерпретацију Јована Ненада.

Подизање споменика било је „манифестација верности новој држави и краљу Александру Карађорђевићу&qуот;, оцењује историчар.

Свечаности су трајале неколико дана, били су и емисари из Француске, Чешке и других земаља, а било је и служби у свим верским заједницама, прича професор Филозофског факултета у Новом Саду.

Изградња споменика финансирана је штампањем споменице Јована Ненада, која се продавала у школама и војсци тадашње краљевине.

Уз име Јована Ненада нашао се епитет „оца српске Војводине&qуот;, претежно због чињенице да су његову војску чинили претежно српски борци који су се изборили за територију на угарском тлу.

„Та идеја апсолутно не стоји, иако он јесте заузео делове одређених жупанија и створио компактну целину, али она није могла да заживи више од 11 месеци&qуот;, наглашава Стојковски.

Политика је одиграла улогу и када је у темељ споменика уграђен пергамент на ћирилици и латиници, како би се одало признање улози Срба и Буњеваца за стварање нове државе.

„Представљањем Фабијана Литерата као фрањевца, иако он то није био, још један је доказ такве тежње, а постоје тврдње да је направљен по узору на Блашка Рајића (буњевачког свештеника, политичара и писца из Суботице), који је учествовао у стварању Југославије&qуот;, истиче Стојковски.

Пример политичке употребе Јована Ненада увидео је и Суботичанин Зоран Кораћ.

„На споменику Субота Врлић носи грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која наравно није постојала у 16. веку, када је он живео.

„Рекао бих да је, попут Јована Ненада, и сам споменик мит&qуот;, описује туристички водич.

Погледајте и ову причу:

Човек који је два пута губио главу

У априлу 1941. године Силе осовине, предвођене нацистичка Немачка, окупирале су Југославију, а мађарски фашисти, њихови савезници, ушли су у Суботицу и уништили споменик Јовану Ненаду.

„Занимљиво је да се статуама том приликом сече глава, а знамо и да је цар Јован Ненад био обезглављен&qуот;, запажа историчар Борис Стојковски.

Окончањем рата мења се и призма кроз коју се јунак из 16. века посматра у Мађарској и новонасталој социјалистичкој Југославији.

„Југословенски комунисти не подижу споменик после рата, што такође можемо да посматрамо идеолошки.

„У Мађарској тада имамо типичан комунистички наратив: наводе да се Јован Ненад борио против племства и буржоазије у 16. веку и да је у његовој војсци владало братство и јединство, па су се заједно борили Срби, Бугари, Румуни и Мађари&qуот;, објашњава Стојковски.

• Ко је Сава Владиславић Рагузински - дипломата руског цара и Србин коме је Вивалди посветио оперу
• Јован Владимир: Да ли мистериозни владар приближава или удаљава народе на Балкану
• Ко је био Гаврило Принцип: Јунак, убица, терориста или борац за слободу

До „трећег живота&qуот; Јована Ненада у Југославији прошло је пола века, све до новембра 1991. године.

Пред распад земље у крвавом рату поново се подиже споменик, а и тада носи „јаку симболику&qуот;, каже Стојковски.

На свечаном отварању 9. новембра 1991. говорио је председник Матице српске Бошко Петровић и Радоман Божовић, тада високи функционер Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића.

„Божовић је тада рекао да се 'спремамо за нове битке'&qуот;, подсећа Стојковски.

Мишљења о Јовану Ненаду и данас су подељена у Суботици, истиче Божидарка Голубовић.

„Али волимо да се похвалимо да смо овде имали центар једне царевине, па макар и на 11 месеци&qуот;, каже са осмехом директорка Туристичке организације.

Иако поред споменика у центру града пролазе свакодневно, многи Суботичани знају врло мало о Јовану Ненаду, а већина њих „готово ништа&qуот;, каже Зоран Кораћ.

„Углавном радим са школском децом, хиљаде њих сам водио у обилазак Суботице, а сећам се да је само један дечак рекао да је пре тог дана чуо за Јована Ненада&qуот;, присећа се 37-годишњи туристички водич.

„Бојим се да ће новије генерације знати још мање од нас&qуот;, закључује.

Погледајте и ову причу:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.08.2024)