Блиски исток: Шта најновији израелски напади говоре о Нетањахуовом следећем потезу

Ближи се крај друге недеље израелске копнене инвазије на Либан, док је израелски рат у Појасу Газе ушао у другу годину.

Апели за примирје појачали су се после ваздушног напада на Бејрут у четвртак увече и рањавања у петак, другог дана заредом, миротвораца УН-а у јужном Либану након отварања ватре израелске војске.

Нова офанзива је у току у Џабалији, у северној Гази, упркос сталним позивима да се тамошњи сукоб оконча.

Савезници Израела такође позивају на уздржаност док се земља припрема за одмазду против Ирана, после иранског напада балистичким ракетама.

Међутим, Израел ће наставити да следи властити пут и да се опире притисцима, због три фактора: 7. октобра, Бењамина Нетањахуа и Сједињених Америчких Држава.

• Како Израел замишља нови Блиски исток
• Који је циљ најновије израелске инвазије на Либан
• Ко влада Либаном и колику моћ има Хезболах
• „Шах-мат&qуот;: Шта чека Хезболах после убиства дугогодишњег вође

У јануару 2020. године ирански генерал Касим Сулејмани слетео је на аеродром у Багдаду ноћним летом из Дамаска.

Сулејмани је био шеф иранских озлоглашених Кудс снага, елитних, тајних јединица иранске Револуционарне гарде специјализоване за прекоморске операције.

Група - чије име значи Јерусалим, а чији је главни непријатељ Израел - одговорна је за наоружавање, обучавање, финансирање и усмеравање посредничких снага у Ираку, Либану, на Палестинским територијама и другде.

У то време, Сулејмани је био можда други најмоћнији човек у Ирану, после врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија.

Док је Сулејманијев конвој напуштао аеродром, био је уништен пројектилима испаљеним са дрона који су њега убили на лицу места.

Иако је Израел обезбедио обавештајне податке који су помогли да се лоцира његов крвни непријатељ, дрон је био амерички.

Наредбу за атентат издао је тадашњи амерички председник Доналд Трамп, а не израелски премијер Бењамин Нетањаху.

„Никад нећу заборавити да нас је Биби Нетањаху изневерио&qуот;, рекао је председник Трамп касније у говору о атентату на Сулејманија.

У другом интервјуу, Трамп је такође сугерисао да је очекивао да Израел одигра активнију улогу у нападу и пожалио се да је Нетањаху био „спреман да се бори против Ирака до последњег америчког војника&qуот;.

Иако је Трампова верзија догађаја у међувремену оспорена, у оно време се веровало да је Нетањаху, који је поздравио ово убиство, био забринут да би директно учешће Израела могло да испровоцира масовни напад против његове земље, или од Ирана директно, или од његових посредника у Либану или на Палестинским територијама.

Израел је водио рат из сенке са Ираном, али обе стране су пазиле на то да задрже борбу у оквиру одређених граница, из страха да ће испровоцирати другу страну на сукоб ширих размера.

Мало више од четири године касније, у априлу ове године, исти тај Бењамин Нетањаху је наредио израелским ловцима да бомбардују зграду у иранском дипломатском комплексу у Дамаску, када су између осталих убили два иранска генерала.

Потом је, у јулу, израелски премијер одобрио атентат на Фуада Шукра, Хезболаховог врховног војног команданта, у ваздушном нападу на Бејрут.

Реакција актуелног америчког председника била је наводно да га опсује, према новој књизи Боба Вудворда, који тврди да је председник Џозеф Бајден био шокиран тиме да је израелски премијер био спреман да ескалира сукоб који је Бела кућа месецима покушавала да оконча.

„Знате, читав свет све више доживљава Израел као отпадничку државу, отпадничког актера&qуот;, наводно је изјавио Бајден.

Истог премијера, ког је један амерички председник окарактерисао као превише опрезног, његов наследник је осудио као превише агресивног.

• Иран ракетама на Израел: Колики је напад био и шта би даље могло да се дешава
• Непријатељство Израела и Ирана: Све што треба да знате
• Одакле Израел добија оружје
• Колика је војна сила Ирана у поређењу са израелском

Оно шта раздваја ове две епизоде је, наравно, 7. октобар 2023. године - најкрвавији дан у историји Израела и политички, војни и обавештајни пропуст катастрофалних размера.

Оно што уједињује та два тренутка, међутим, јесте Нетањаху који се оглушује о вољу америчког председника.

Оба ова фактора помажу да се објасни начин на који Израел упорно наставља да води актуелни рат.

Најскорији израелски ратови окончавали су се после свега неколико недеља, чим је међународни притисак нарастао толико да су Сједињене Америчке Државе почеле да инсистирају на обустави ватре.

Жестина и размере напада Хамаса на Израел, ефекат на израелско друштво и осећај безбедности, значе да је овај рат морао да буде другачији од свих скорашњих сукоба.

За америчку администрацију која шаље Израелу оружје вредно милијарде долара, смрт палестинских цивила и патња у Гази били су дубоко непријатни и политички штетни по администрацију.

За критичаре Америке у региону, наизглед неспособност ове суперсиле кад је у питању утицање на највећег корисника америчке помоћи је збуњујућа.

Чак и након што су амерички ловци учествовали у одбијању иранских напада на Израел у априлу - јасан знак колико израелска безбедност зависи од њеног већег савезника - Израел је наставио да одбацује покушаје да се промени ток овог рата.

Овог лета Израел је одлучио да ескалира сукоб са Хезболахом, без претходног тражења дозволе од Сједињених Америчких Држава.

Као израелски премијер са најдужим мандатом, Нетањаху је научио на основу више од 20 година искуства да је амерички притисак нешто што може да истрпи, па чак можда и игнорише.

Нетањаху зна да САД, нарочито у изборној години, неће предузети кораке који ће га скренути са одабране путање (и верује, у крајњем случају, да се бори и против америчких непријатеља).

Другачија рачуница

Нарочито кад је у питању ова најновија ескалација, било би погрешно претпоставити да Нетањаху делује изван оквира израелског политичког главног тока.

Ако ништа друго, на њега се врши притисак да буде још оштрији и да удари јаче на Хезболах, али и Иран.

Кад су прошлог месеца САД и Француска израдиле план за обуставу ватре у Либану, критика предложеног 21-дневног примирја потекла је од опозиције, и главне левичарске групације у Израелу, баш као и од десничарских партија.

Израел је решен да сада настави све ратове, не само зато што верује да може да истрпи међународни притисак, већ и зато што се толеранција Израела према претњама са којима се суочава променила после 7. октобра.

Хезболах годинама није крио циљ да изврши инвазију на Галилеју у северном Израелу.

Сада када је израелска јавност искусила реалност бораца који упадају у њихове домове, та претња не може да се заузда, она мора трајно да се отклони.

Израелски доживљај ризика такође се променио.

Дугогодишње представе о војним црвеним границама у региону су ишчезле.

У протеклој години је почињено неколико чинова који су могли, све донедавно, да доведу до тоталног сукоба, засувши бомбама и пројектилима Техеран, Бејрут, Тел Авив и Јерусалим.

Израел је убио вођу Хамаса док је био ирански гост у Техерану; такође је ликвидирао читаво лидерство Хезболаха, међу њима и Хасана Насралаха; убио је више иранске званичнике у дипломатским зградама у Сирији.

Хезболах је испалио више од 9.000 пројектила, ракета и дронова на израелске градове, међу њима и балистичке пројектиле на Тел Авив.

Хути, који уживају подршку Ирана у Јемену, такође су испалили крупне пројектиле на израелске градове, које је пресрела израелска одбрана кад су поново ушли у Земљину атмосферу изнад централног Израела.

Иран је покренуо не један, већ два напада на Израел у протеклих шест месеци, са више од 500 дронова и пројектила.

Израел је извршио инвазију на Либан.

Било шта од овога је могло, у прошлости, да доведе до регионалног рата.

Чињеница да није промениће начин на који иначе опрезан и ризицима несклон израелски премијер одлучује који ће му бити наредни корак.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.14.2024)