Свемирска истраживања: Насина мисија у потрази за ванземаљским животом на Јупитеровом сателиту

Летелица америчке агенције за свемирска истраживања (НАСА) лансирана је са космодрома у Флориди у понедељак, 14. октобра, у потрази за знацима ванземаљског живота.

Њено одредиште је Европа, мистериозни сателитет који кружи око удаљене планете Јупитер и до којег ће путовати око пет и по година.

Заробљен испод Јупитерове ледене површине, сателит би могао да буде огроман океан са двоструком већом количином воде у односу на Земљу.

Свемирски брод Клипер јуриће европску мисију која је отишла прошле године, али пошто користи космичко возило, вероватно ће је престићи и стићи први.

То неће бити до 2030. године, али оно што открије могло би да промени шта знамо о животу у нашем соларном систему.

• Подаци поново стижу до Земље са удаљене свемирске летелице Војаџер
• НАСА приметила „знаке живота&qуот; из Војаџера, летелице која је грешком изгубила контакт са Земљом
• Хоћемо ли наћи живот негде другде у свемиру

Пет пута светлији месец у односу на земљанин

Лансирање Клипера одложено је због урагана Милтон који је погодио Флориду почетком октобра.

Летелицу су склонили у затворени простор и пошто је проверено оштећење на лансираној рампи на Кејп Канавералу, инжењери су дали зелено светло за њено полетање 14. октобра у подне по локалном времену.

„Ако откријемо живот тако далеко од Сунца, то би сугерисало да постоји независно од живота на Земљи.

„Ако се то потврди, то би значило да је живот заиста уобичајен&qуот;, каже Марк Фокс-Пауел, планетарни микробиолог са Отвореног универзитета.

Смештен 628 милиона километара од Земље, сателит Европа је само мало већи од Земљиног Месеца и ту се све сличности међу њима завршавају.

Да је на нашем небу, сијао би пет пута јаче, јер би лед рефлектовао много више сунчеве светлости.

Ледена кора Јупитеровог сателита је дебела до 25 километара, испод ње би могао да буде огроман слани океан, а могле би да постоје и хемикалије, које су састојци за јединствен живот.

Да је живот на Јупитеровом сателиту могућ, научници су схватили 1970-их, посматрајући га телескопом из Аризоне.

Тада су спазили лед.

Летелице Војаџер-1 и 2 снимиле су прве фотографије из близине, а затим је НАСА-ин брод Галилео пролетео поред Европе и направио запањујуће слике.

На фотографијама се виде површина прошарана црвенкасто-браон пукотинама и рупе које би могле да садрже соли и једињења сумопора која би могла да подрже живот.

Свемирски телескоп Хабл је од тада снимио, оно што би могли бити водени таласи избачени 160 километара изнад површине Месеца.

Ниједна од тих мисија се није довољно приближила сателиту Европа, довољно дуго да би се створила слика о њему.

Летети кроз водене таласе

Научници се надају да ће инструменти НАСА-ине летилице Клипер мапирати скоро цео месец, сакупити честице прашине и летети кроз водене таласе.

Бритни Шмит, ванредна професорка наука о земљи и атмосфери на америчком Универзитету Корнел, учествовала је у дизајнирању ласера на броду који ће моћи да види кроз лед.

„Највише сам узбуђен због европских водопада.

„Европа има ледену верзију Земљиних зона субдукције, комора магме и тектонских области - покушаћемо да уочимо те регионе и мапирамо их&qуот;, каже Бритни Шмит. Њен инструмент, који се зове Разум (Реасон), тестиран је на Антарктику.Али за разлику од Земље, сви инструменти на Клиперу биће изложени огромним количинама зрачења, што је „веома забрињавајуће&qуот;, указује Шмит. Летелица би требало да пролети поред Европе око 50 пута, и сваки пут ће је пратити експлозија, еквивалентна милиону рендгенских зрака.

„Већи део електронике је у јако заштићеној капсули да би се спречило зрачење&qуот;, додаје Шмит.

Клипер је највећи свемирски брод направљен за лансирање и пред њим је путовање дуго 1,8 милијарди миља.

Кружиће око Земље и Марса да би се кретало даље ка Јупитеру, што је познато као „свемирска праћка&qуот;.

ГРАФИКА

Пошто не може да носи довољно горива, вратиће се замахом Земљине и Марсове гравитационе силе.

Престићи ће Јупитер Ајси Мунс Експлорер или скраћено ЈУИЦЕ, свемирски брод Европске свемирске агенције.

ЈУИЦЕ ће такође посетити Европу на путу до другог Јупитеровог сателита по имену Ганимед.

Када се Клипер приближи сателиту Европа 2030. године, укључиће моторе како би пажљивпо доспео у праву орбиту.

Свемириски научници су веома опрезни када говоре о шансама за откривање живота ван Земље.

Не очекује се да ће пронаћи људе или животиње.

„Тражимо могућности за становање и потребне су четири ствари: течна вода, извор топлоте и органски материјал.

„Та три састојка морају бити стабилна довољно дуго да би се нешто могло догодити&qуот;, објашњава Мишел Дугерти, професор свемирске физике на Империјал колеџу у Лондону.

Надају се да ће, ако боље разумеју површину леда, знати где да пошаљу летелицу у будућој мисији.

Мисију ће надгледати НАСА-ин међународни тим научника, Лабораторија за млазни погон и Лабораторија за примењену физику Џона Хопкинса.

У тренутку када се лансирања у свемиру дешавају скоро сваке недеље, ова мисија обећава нешто другачије, каже професор Фокс-Пауел.

„Нема зараде. Овде се ради о истраживању, радозналости, и померању граница знања о нашем месту у универзуму&qуот;, додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.14.2024)