Наводно намештање цена у Србији - шта до сада знамо

Инфлација можда није једини разлог што су цене у појединим маркетима у Србији значајно скочиле током протекле године.

Између априла 2023. и марта 2024, раст цена у малопродаји био је „скоро дупло већи&qуот; него инфлација, саопштила је Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) Републике Србије, независно контролно тело у овој области.

Због „основане претпоставке&qуот; да су четири ланца супермаркета - Делез, ДИС, Меркатор и Универекспорт међусобно договарали цене, КЗК је 10. октобра покренула поступак, који може да резултује новчаном казном.

„Тренутно се прикупљају докази и чињенице, предузимају се све потребне доказне радње, и врше се економске и друге анализе прикупљених доказа&qуот;, наводе из КЗК у писаном одговору за ББЦ на српском двадесетак дана након што је покренут поступак.

Трајање поступка који спроводе није законски одређено, а зависно од обима може да траје „од неколико месеци, до неколико година&qуот;, додају.

• Зашто маслиново уље поскупљује и како се довијају кувари
• Криза трошкова живота као инспирација стрип ауторки из Србије
• Двоструко више сиромашних у Србији: „Сналази се ко како уме и може&qуот;

„Комисија претпоставља да су договарали финалне цене, иако су производе набављали под различитим условима - неки скупље, неки јефтиније.

„Такође сугеришу да су ланци, захваљујући договору, подигли цене значајно више него што је то било оправдано инфлацијом&qуот;, каже Дејан Гавриловић, правник удружења потрошача „Ефектива&qуот; за ББЦ на српском.

Полазећи од закључака КЗК, Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду покренуло је истрагу, како би утврдили да ли постоје елементи кривичног дела.

У писаном одговору за ББЦ на српском, из Универекспорта кажу да „сарађују са Комисијом за заштиту конкуренције&qуот;.

Делез, ДИС и Меркатор нису одговори на упит ББЦ новинара до објављивања текста, али су из Делеза и Меркатора за РТС рекли да послују у складу са законом.

Према истраживању УНИЦЕФ-а, у Србији има двоструко више сиромашних него 2022. године - око 800.000 људи располаже са мање од 12.000 динара месечно, док истраживање Републичког завода за статистику показује да трећина становника тешко „спаја крај са крајем&qуот;.

На упит ББЦ новинара о томе колики удео на српском тржишту Србије имају ова четири трговинска ланца до објављивања текста нису одговорили ни из Министарства трговине.

Шта до сада знамо?

КЗК је 10. октобра покренула поступак против четири трговинска ланца због, како наводе, „основане претпоставке да су извршили повреду конкуренције&qуот;.

Делез, у чијем су власништву Макси, Темпо и Шоп енд го (Схоп&амп;Го), највећи је трговински ланац у Србији.

Само у 2023. години, остварили су профит од око 65 милиона евра, показује анализа финансијских извештаја ових ланца, коју је обавило удружење потрошача Ефектива, а у коју су ББЦ новинари имали увид.

Током протекле године, Меркатор је остварио профит од 14 милиона евра, Универекспорт 7,1 милион евра, а ДИС око четири милиона евра, наводи се у анализи.

Министарство финансија није одговорило на упит ББЦ-ја о томе колики удео на тржишту малопродаје имају ова четири ланца супермаркета.

Поступак је покренут због сумњи да је повређен члан 10 Закона о заштити конкуренције, којим се забрањују „рестриктивни споразуми између учесника на тржишту&qуот;, са циљем да се „ограничи, наруши или спречи&qуот; конкуренција.

КЗК је између априла 2023. и марта 2024. пратила цене 35 изабраних производа код ова четири трговинска ланца.

Како су констатовали, цене су свуда биле „идентичне&qуот;, иако „услови набавке нису свуда били исти&qуот;.

„Инфлација, покренута ценама хране, дала је прилику трговцима да повећају цене&qуот;, појашњава Гавриловић.

„Међутим, КЗК је приметила да су цене у малопродаји порасле дупло више него што је то било оправдано инфлацијом, и повезују то са договором о ценама&qуот;, додаје.

Просечна инфлација у Србији за 2023. годину износила је 12, 1 одсто.

У закључку КЗК такође се наводи да је вредност тржишта малопродаје у Србији у овом периоду порасла, иако се количински продавало мање производа.

Гавриловић појашњава да је то повезано са повећањем бруто маржи трговаца, односно новца који се заради на продаји производа.

„Ако купим нешто за 100 динара, а продам за 150, моја бруто маржа је 50 динара&qуот;, објашњава овај правник.

Просечна бруто маржа, коју су у 2023. остварили трговци у Србији износила је 14.9 одсто, показује истраживање о маржама Републичког завода за статистику.

Међутим, анализа Ефективе показује да су марже ова четири ланца супермаркета током прошле године биле значајно више од тога.

„Делез је имао маржу од 44,2 одсто, Меркатор 36,8 одсто, Универекспорт 36 одсто, а ДИС 16,52 одсто&qуот;, наводи Гавриловић.

„Зато КЗК сумња да су цене вештачки зидали кроз договор, а не да су их само повећавали у односу на инфлацију&qуот;, додаје.

Како се води поступак?

Уколико Више јавно тужилаштво утврди да постоје елементи кривичног дела, може да захтева покретање кривичног поступка против четири ланца маркета.

Пошто за сада нису оптужени, не може се говорити ни о томе колике би биле евентуалне казне прописане Кривичним закоником.

Комисија за заштиту конкуренције, која има овлашћења да казни ова четири трговинска ланца, већ засебно води поступак.

Висину казне одређује КЗК, а према Закону о заштити конкуренције, то може да буде највише 10 одсто прихода, који је компанија остварила у години, која претходи години у којој је поступак покренут.

Казна се уплаћује у буџет Србије.

Постоје још два начина да се поступак оконча - обуставом или прекидом поступка, наглашавају из КЗК.

„До обуставе може да дође када се у току поступка утврди да није било повреде конкуренције&qуот;, кажу.

Поступак може да се прекине уколико странка постигне договор са КЗК, и предложи списак обавеза, које је спремна да предузме како би се отклонила повреда конкуренције, а Комисија то прихвати.

„Прекид поступка није могућ у случају тешке повреде конкуренције, као што је дуготрајна злоупотреба доминантног положаја&qуот;.

Истичу да је решење КЗК коначно, али против њега може да се поднесе тужба, о којој одлучује Управни суд.

„Тешко да ће се наћи доказ да су се договорили, јер вероватно не постоји у писаном облику, па самим тим ни доказ да су договор раскинули&qуот;, каже Гавриловић.

„Резултат ће се видети тек кроз поновно праћење цена&qуот;, додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.31.2024)