Израел и Палестинци: Американци су бесни на Израел због прекршених обећања, пише ББЦ уредник
САД најављују да ће пажљиво пратити да ли израелска дела на терену у Гази одговарају њиховим тврдњама о испоруци помоћи.
Прва хуманитарна помоћ у последње две недеље ушла је у северну Газу после писма САД у којем се Израелу даје 30 дана да појача хуманитарни приступ, иначе ризикује да му буде обустављен део војне помоћи.
Писмо је до сада најдетаљнија критика Бајденове администрације, реченицу по реченицу, начина на који је Израел блокирао хуманитарну помоћ Гази.
Потписали су га државни секретар Ентони Блинкен и секретар за одбрану Лојд Остин и требало је да буде приватно, док га неко није процурео израелским новинарима.
Писмо представља нацрт за потпуно другачији приступ Израела операцијама испоруке помоћи у Гази - њихово појачавање, уместо наметање ограничења.
- „Газа су само гробља распршена свуда“
- „Спора смрт“: Живот Палестинаца у Гази поред иструлелог смећа и глодара
- Шта је глад, кад се званично проглашава и зашто прети Гази
- Да ли је Израел предузео довољно да спречи подстрекавање на геноцид
Писмо је детаљна анализа израелских опструкција испоруке помоћи и начина на који је присилно преместио цивиле, изложивши 1,7 милиона Палестинаца озбиљном ризику од болести.
Критикује се дугогодишњи израелски напад на УНРВА, агенцију Уједињених нација која се стара о палестинским избеглицама.
САД су „веома забринуте&qуот; поводом нових предложених закона који би „одузели одређене привилегије и имунитете&qуот;.
Министар из израелске владе жели да конфискује седиште УНРВА у окупираном Источном Јерусалиму да би ту земљу искористио за јеврејско насеље.
САД кажу да уважавају израелску забринутост због УНРВА, али тврде да би наметање ограничења агенцији „уништили&qуот; хуманитарне напоре у Гази, као и образовање и добробит десетине хиљада Палестинаца у Источном Јерусалиму и на окупираној Западној обали.
Писмо сигурно није било пријатно штиво за његова два главна примаоца, Јоава Галанта, израелског министра одбране, и Рона Дермера, министра за стратешка питања, једног од најближих саветника премијера Бењамина Нетањахуа.
То није само зато што писмо наводи „дубоку забринутост америчке владе због погоршања хуманитарне ситуације у Гази&qуот;.
Оно исто тако садржи подсетник, који је уједно и претња, да амерички закон забрањују слање оружја земљама које блокирају испоруку америчке хуманитарне помоћи.
Галант је поставио тон израелског приступа уласку хуманитарне помоћи у Газу два дана после напада Хамаса од 7. октобра 2023. године.
Он је најавио „потпуну опсаду&qуот; Појаса Газе.
Неће бити допуштен улазак горива нити хране, поручио је он.
„Све је затворено… Боримо се против људских животиња и понашамо се у складу са тим.&qуот;
Општи притисак, а поготово од Американаца, натерао је Израел да ублажи Галантов план, али помоћ која је улазила у Газу никад није била доследна нити довољна.
Последњих месеци, међутим, ограничења су била појачана, због чега је изгледа и дошло до слања овог писма.
Оно је знак огорчења и беса у Бајденовој администрацији зато што Израел није одржао обећања да ће дозволити испоруку помоћи у Газу.
Главни дипломата Европске уније и водећа група за заштиту људских права већ су оптужили Израел да користи изгладњивање као оруђе рата.
У мају је Карим Кан, главни тужилац Међународног кривичног суда, оптужио премијера Нетањахуа и Јоава Голанта да изгладњују цивиле у склопу његовог захтева суду да изда налоге за хапшење због ратних злочина и злочина против човечности.
Обојица су одбацила ове оптужбе.
Кад је Нетањаху говорио пред Генералном скупштином Уједињених нација у Њујорку 27. септембра, одбацио је оптужбе да Израел изгладњује становнике Газе „као апсурдне&qуот;.
Он је представио улогу Израела у операцијама испоруке помоћи Гази која је дијаметрално супротна оној описаној у Блинкеновом и Остиновом писму.
За Нетањахуа, оптужбе су биле још један знак антисемитизма у УН-у и његовим институцијама.
Израел је, рекао је он, „препун лажи и клевета&qуот;.
„Добро се представља као зло, а зло се представља као добро.
„Ми помажемо да у Газу пристигне 700.000 тона хране. То је више од 3.000 калорија дневно за сваког мушкарца, жену и дете у Гази&qуот;, рекао је.
Суве чињенице у америчком писму у директној су супротности са његовом емотивном реториком.
Неке од њих баве се ограничењима које је Израел увео у септембру, док је Нетањаху износио властите тврдње у Њујорку.
- „Количина помоћи која је ушла у Газу у септембру је најнижа од свих месеци током протекле године&qуот; - другим речима, још од пре Хамасових напада 7. октобра прошле године
- САД су нарочито забринуте „скорашњим поступцима израелске владе - међу њима заустављањем комерцијалног увоза, забрањивањем или отежавањем 90 одсто хуманитарних кретања између северне и јужне Газе у септембру
- Американци критикују и начин на који Израел успорава испоруку помоћи наметањем исцрпљујућих правила, и износе велики број конкретних захтева:
- Они желе да се укину ограничења на употребу камиона и контејнера, и да се повећа број одобрених шофера на 400. Агенције УН кажу да је несташица шофера и камиона значајно отежала улазак помоћи у Газу
- Израел мора да учврсти и убрза безбедносне и царинске провере. Организације за хуманитарну помоћ тврде да се тегобна правила користе за успоравање испорука
- Американци желе да се помоћ превози преко луке Ашдод „убрзаном&qуот; рутом до Појаса Газе. Ашдод је модерна израелска лука за контејнере која је удаљена кратком вожњом од Газе. Након што је Израел одбио да дозволи да се она користи, САД су потрошиле процењених 230 милиона долара на понтонски мол за испоруке помоћи у Газу који се распао по лошем времену пре него што је могао да побољша ситуацију
- Израел такође мора да укине ограничења на испоруке помоћи из Јордана
Израел тврди да Хамас краде помоћ и продаје је по увећаним ценама.
Американци се не осврћу директно на то, сем у једној јединој реченици која признаје да су „безакоње и пљачка у порасту&qуот;.
Средишње место у писму заузима израелски притисак на Газу.
Њихова критика одлази много даље од механике испоруке помоћи у Газу.
У њему се захтева окончање изолације северне Газе, где ултранационалисти из Нетањахуовог кабинета желе да замене Палестинце јеврејским досељеницима.
Забринутост за северну Газу појачала се откако је Израел започео актуелну офанзиву у том делу енклаве.
Поступци војске подсећају на план који је изложила група пензионисаних официра, предвођених Гиором Ејландом, генерал-мајором који је некада био израелских саветник за националну безбедност.
Ејланд каже да је он желео споразум о враћању талаца и окончање рата још у раној фази.
Али будући да се то није десило, он верује да су сада неопходне радикалније мере.
Израел је већ одвојио северну Газу од југа коридором дуж Вади Газе који сече територију на пола.
Ејланд ми је рекао да је његов план био да се отворе руте евакуације на недељу до 10 дана тако да би чак 400.000 цивила преосталих на северу могли да оду.
Потом би територија била одсечена, све испоруке обустављене, а сви који би остали унутра сматрали би се легитимном војном метом.
Изгледа да се верзија овог плана спроводи у кампу Џабалија на северу, након што су га одсекле израелске трупе, тенкови и дронови.
- Шта најновији израелски напади говоре о Нетањахуовом следећем потезу
- Како Израел замишља нови Блиски исток
- Нетањаху: Палестинска држава не долази у обзир
- Зашто је Блиски исток толико важан за САД
У писму Блинкена и Остина инсистира се на томе да „израелска влада не сме да води политику присилне евакуације цивила из севера на југ Газе&qуот;.
Хуманитарне агенције морају да имају „сталан приступ северној Гази&qуот; и да могу да улазе директно из Израела, уместо да се крећу опасним и често смртоносним путем са југа.
Наредбе за евакуацију морају да буду отказане „кад за тим нема оперативне потребе&qуот;.
Израел је натерао 1,7 милиона цивила, од којих су многи побегли из северне Газе, у узак појас територије дуж обале између Ал Мавасија и града Деир ал Балах, где се у писму тврди да „екстремна пренатрпаност излаже цивиле високом ризику од добијања тешких болести&qуот;.
Американци желе попуштање притиска, како би цивили могли да зађу дубље на копно пре зиме.
ББЦ је утврдио да је Израел такође бомбардовао оно за шта тврди да су Хамасови циљеви у области коју назива „хуманитарном зоном&qуот;.
Писмо је постигло моменталне резултате.
Први пут од почетка октобра, Израел је допустио улазак конвоја камиона са помоћи, мада још не на оном нивоу који траже САД.
Да ли писмо може да заустави хуманитарну катастрофу у Гази, посебно у одсуству обуставе ватре, сасвим је друго питање.
Израел је добио 30 дана да поправи ствари.
Амерички председнички избори ће се одржати у том временском року.
Пре самог дана избора, САД неће ограничавати испоруку оружја Израелу, нарочито имајући у виду да су Израелци на ивици, потенцијално, много ширег рата са Ираном.
Ако победи потпредседница Камала Гарис, Бајденова администрација ће моћи да настави да врши притисак на Израел до њене инаугурације у јануару.
Биће вероватно сасвим друга прича ако бивши председник Доналд Трамп освоји други мандат.
На основу Трампове претходне четири година на том положају, Нетањаху ће вероватно сматрати да има много више слободе да ради оно шта жели док буде чекао да истекне време Џозефу Бајдену у Белој кући.
Силне су критике на рачун Бајдена, у његовој Демократској странци, али и шире, зато што не користи полуге моћи које би требало да иду са америчким положајем најважнијег израелског савезника.
Без америчке војне и дипломатске помоћи, Израелу би било отежано да води ратове.
Писмо делује као озбиљан покушај да се изврши притисак на њега.
У протеклој години рата, Нетањаху је често игнорисао жеље САД.
До прекретнице је дошло на Генералној скупштини УН крајем септембра, кад су САД, Велика Британија и други савезници Израела веровали да су наговорили Израел да прихвати 21-дневно примирје у Либану како би се отворио простор за дипломатију.
Уместо тога, Нетањахуов говор је био још радикалнији, одбивши примирје и ескалирајући регионални рат.
Из његовог хотела у Њујорку, он је издао наређење за атентат на лидера Хезболаха Хасана Насралаха.
Неки виши западни званичници жале се да је Нетањаху „насанкао&qуот; Бајденову администрацију.
Писмо је окаснели покушај да се поврати равнотежа.
Бајден је био убеђен да ће најбоље утицати на Израел ако му буде понудио безусловну подршку.
Он је саветовао Израел после напада 7. октобра да не буде заслепљен бесом, као што је рекао да је то била Америка после напада Ал Каиде 11. септембра 2001. године.
Али Нетањаху је често игнорисао његове жеље.
Било да Израел буде послушао америчке захтеве у вези са Газом или не, док Бајден улази у почасни круг као председник, очигледно је да је његов покушај да заустави ширење рата из Газе на остатак Блиског истока омануо.
А што се тиче самог писма, оно ће бити „премало и прекасно&qуот; за све оне цивиле у Гази који тренутно пате, и који су погинули, као последица вишемесечних ограничења хуманитарне помоћи које је наметнуо Израел.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.17.2024)















