„То су људи у најбољим годинама”: Зашто расте број случајева рака код млађих од 50 година
Рани налази истраживања, које је представио међународни тим на конгресу Уније за међународну контролу рака у швајцарском граду Женеви у септембру 2024. године, били су веома забрињавајући.
Број случајева рака дојке, дебелог црева и других облика ове тешке болести све је већи код људи у 20-им, 30-им и 40-им годинама. Шта се дешава?
Током протеклих 10 година, стопе рака дебелог црева код људи старости између 25 до 49 година порасле су у 24 различите земље, међу којима су Уједињено Краљевство (УК), Сједињене Државе (САД), Француска, Аустралија, Канада, Норвешка, и Аргентина.
Рани налази истраживања, које је представио међународни тим на конгресу Уније за међународну контролу рака у швајцарском граду Женеви у септембру 2024. године, били су веома упечатљиви и забрињавајући.
- Флуоресцентна боја помаже да се уоче скривене ћелије рака простате
- Колико је важна превенција рака дојке и зашто се у Србији лоше спроводи
- Како би нова грана медицине могла да помогне у лечењу рака
Истраживачи из Америчког друштва за борбу против рака и Међународне агенције за истраживање рака Светске здравствене организације (СЗО) испитали су податке из 50 земаља да би разумели разлоге овог тренда.
У 14 испитаних земаља, тренд раста је забележен само код млађих људи, док су стопе код старијих остале непромењене.
То су најновији резултати великог броја студија које детаљно описују сличан пораст различитих врста рака код млађих људи.
Рак дојке је један од облика карцинома где је раст очигледан.
Нови извештај Америчког друштва за борбу против рака показује да иако је у последњој деценији смртност од рака дојке опала за око 10 одсто, укупне стопе учесталости расту за један одсто годишње, и 1,4 одсто годишње код жена млађих од 50 година.
На основу епидемиолошких истраживања, чини се да је овао повећање почело током 1990-их.
Једна студија је открила да се између 1990. и 2019. године учесталост рака код људи млађих од 50 година у свету увећала за 79 одсто, при чему је број умрлих од рака у истој старосној групи порастао за 29 одсто.
Друго истраживање објављено у медицинском научном часопису Лансету часопису Лансету (Тхе Ланцет) наводи како су стопе учесталости 17 различитих врста рака у САД-у стално расле у свакој наредној генерацији, посебно међу припадника генерације Икс (рођени од средине 1960-их до касних 1970-их) и миленијалаца (рођени између раних 1980-их и касних 1990-их).
Питање карцинома који се јавља код људи млађих од 50 година постало је толико забрињавајуће да велике организације, као што је Унија за међународну контролу рака, усмеравају лекаре опште праксе да обрате пажњу на знакове упозорења код млађих пацијената.
„Доктор који слуша некога старијег од 60 година ко се жали на потешкоће са столицом, умор и надимање, схватиће те симптоме много озбиљније него када их предочава неко у 30-им, ко је активан и не одговара типичном профилу особе која има рак&qуот;, каже Сонали Џонсон из Уније за међународну контролу рака.
„Те симптоме лекари могу да припишу синдрому нервозних црева или стресу на послу, тако да постоји много случајева када се симптоми људи занемаре, уместо да се упуте на анализу крви или колоноскопију&qуот;.
Специјалисти за рак кажу да су пацијенти који су оболели од, рецимо рака панкреаса који се већина људи дијагностикује у раним 70-им, понекад деценијама млађи него што би се очекивало.
„Није неуобичајено да имам пацијенте млађе од 40 година који болују од рака панкреаса&qуот;, каже Ајлин О'Рајли, гастроентеролошкиња-онколошкиња у Центру за лечење рака Слоан Кетеринг у Њујорку.
„Такве пацијенте имам скоро сваке недеље, што је застрашујуће.
„То су људи у најбољим годинама, који оснивају породице и имају много разлога да живе.
„Последице по друштво су дубоке&qуот;.
Док онколози обично сматрају да је рак код млађих људи првенствено последица наследних фактора ризика, као што су мутације на БРЦА1 и БРЦА2 генима за рак дојке, све је више пацијената који немају очигледну генетску предиспозицију.
О'Рајли каже да у већини случајева рака код млађих од 50 година, нема очигледног генетског објашњења, а када се проучавају у лабораторији, тумори код пацијенти у 20-им, 30-им и 40-им годинама изгледају агресивније у поређењу са оним код типичног пацијент који има рак панкреаса у 70-им годинама.
Каже да су због тога прогнозе за њих често веома лоше, иако су ти пацијенти често доброг општег здравственог стања.
„Они су млађи, у бољој физичкој кондицији и често могу боље да подносе интензитет лечења, али неки имају овај веома агресиван облик рака панкреаса, који изазива убрзани пад целокупног стања организма&qуот;, објашњава она.
„За њих и за нас то је често неразумљиво, јер ко би могао да замисли да ће здрав 40-годишњак развити ову врсту малигнитета?&qуот;.
Осим што уочавају овај растући тренд, специјалисти за рак сматрају да је хитно потребно продрети у срж дна фактора који болест покрећу.
Аутори студије часописа Лансета су рекли да ако се овај образац настави, то би на крају могло да повећа терет болести у будућности и тиме заустави, па чак и поништи деценије напретка јавног здравља у борби против рака.
Шта се заправо дешава?
Можда најочигледније објашњење указује на улогу гојазности и метаболичког синдрома, стања која су повезана са повећаним ризиком од рака, јер поспешују упалне процесе у целом телу и узрокују хормонске поремећаје.
Недавна студија је открила да је нагомилавање вишка телесне тежине између 18 и 40 година повезано са већим ризиком од до 18 различитих карцинома, а извештај Лансета је открио да 10 од 17 карцинома који се све чешће јављају код младих у САД-у су малигни тумори повезани са гојазношћу, као што су рак бубрега, јајника, јетре, панкреаса, и жучне кесе, као и мијелом (рак плазме ћелија).
„Укупни докази указују на промену начина живота&qуот;, каже Шуђи Огино, професор патологије и епидемиологије на Универзитету Харварду који истражује пораст броја оболелих од рака који су млађи од 50 година.
„Свако од нас има хиљаде генетских варијанти, од којих неке дају веома мали повећан ризик од рака, а који расте када се комбинује са неким променама у животној средини.
„Знамо да конзумирање превише шећера и прерађене хране, константно висок ниво глукозе у крви и отпорност на инсулин не само да повећавају ризик од дијабетеса већ и од рака&qуот;.
Али гојазност није одговор на сва питања.
О'Рајли каже да су многи млађи пацијенти који имају рак панкреаса у доброј физичкој форми и очигледно здрави, и да нема јасних објашњења зашто су се разболели.
„Свакако увек помислим да се традиционални узроци о којима размишљамо углавном не односе на ове људе&qуот;, каже она.
„Често изгледају здрави, живахни и у изузетној физичкој кондицији&qуот;.
Огино верује да ово може да значи да су у питању неки други карциногени (свака супстанца, радиоизотоп или радијација која непосредно учествује у изазивању канцера) на које се раније обраћало мање пажње.
Погледајте видео: Дванаест симптома рака дојке
Док епидемиолози већ дуго пажњу усмеравају на везу између пушења и рака, број пушача у свету се значајно смањио последњих деценија.
Према подацима СЗО-а, сада дуванске производе користи свака пета особа у свету, док је 2000, године пушила свака трећа.
Огино сматра да је јако занемарена веза између појаве рака и приметних промена у обрасцима спавања широм света која се догодила у последњих 50 до 100 година.
Једна студија је показала да се између 1905. и 2008. године, просечно трајање сна деце и адолесцената смањило за 60 минута по ноћи, док је рад у сменама последњих деценија постао све заступљенији у Аустралији, Кини, Јапану, Европи, и Северној и Јужној Америци.
Студија из 2021. године која је користила податке из енглеског лонгитудиналног истраживања старења, базе података која садржи податке о више од 10.000 људи старијих од 50 година, открила је везу између лошег квалитета сна и већег ризика од рака.
Неки научници чак тврде да наше скоро стално излагање вештачкој светлости, било да је у питању улична расвета или мобилни телефон и таблет, представља нови карциноген јер изазива поремећаје у биолошком сату тела, а то повезано са раком дојке, дебелог црева, јајника, и простате.
Студије чак указују да непрестано излагање светлости током рада у ноћној смени може да олакша раст рака због снижавање нивоа хормона мелатонина.
„Ноћу смо много изложени вештачком светлу, чак и када смо бебе&qуот;, каже Огино.
„А у Јапану, на пример, значајан део становништва остаје будан до поноћи сваке вечери.
„Рад у сменама постао је чешћи због појаве разних ствари, као што су продавнице које раде нон-стоп&qуот;.
Огино каже да је мало вероватно да постоји само један фактор ризика у многим од ових случајева рака код људи млађих од 50 година, већ да постоји сплет чинилаца који заједно узрокују болест.
Многи научници који се баве раком верују да су кључни узрок рака заправо последице различитих токсичних промена у цревима које су праћене променама у начину живота.
У јуну 2023. године, Франк Фрицеле, колоректални хирург у болници Цхристцхурцх Хоспитал на Новом Зеланду, објавио је нешто попут „позива на бој&qуот; стручњацима за рак дебелог црева широм света, тражећи од њих да подробније истраже могуће везе између узимања великих количина микропластике и развоја рак црева код људи млађих од 50 година.
Његов рад назван „Може ли микропластика бити покретач рака дебелог црева код људи млађих од 50 година?&qуот;, тврди да се појава ове врсте рака, као све проблематичније болести код људи млађих од 50 година, поклапа са временским оквиром у ком је микропластика постала експоненцијално присутнија у животној средини.
Његов рад указује да присуство ових ситних пластичних честица може да поремети слој слузи дебелог црева, који штити слузницу црева од разних патогена и токсина из хране коју уносимо.
„Микро и нанопластика могу довести до неке врсте продора кроз слој слузи, као кад се на кондому направи низ рупица иглом&qуот;, објашњава он.
„Ако можемо да докажемо да је ово тачно, то би могло да буде повезано са величином, као у односу величине честица угљеника и болести плућа&qуот;.
Тренутно је ово још на нивоу претпоставке, али Фрицел није једини научник који је повезао токсичне промене у цревима са могућим карциногенима.
Други истраживачи указују да одређене компоненте у ултра-прерађеној храни могу да имају улогу у покретању упале и оштећења ДНК у дебелом цреву, од боја за храну до емулгатора, иако су, као и у случају микропластике, докази и даље релативно ограничени.
Пошто је дебело црево повезано са желуцем и системом органа за варење, као и са имунолошким системом, изражене промене у цревима нису повезане само са раком дебелог црева, већ и са разним чврстим (солидним) туморима, међу којима су рак дојке, као и рак крви.
Истраживачи испитују да ли употреба антибиотика може да буде чинилац који утиче на развој рака.
Што се тиче изложености микропластици, употреба антибиотика широм света је порасла последњих деценија.
Нарочито је забележен раст количине антибиотика које су узимала деца млађа од пет година - са 9,8 на 1.000 људи у 2000. на 14,3 у 2018. години.
Укупно гледано, потрошња антибиотика по глави становника у свету је у свим старосним групама порасла од 2000. и 2015. године, што је, сматра О'Рајли, кључни разлог за забринутост.
С обзиром на способност антибиотика да уклоне велике количине бактеријских врста и тако драстично промене микробиом црева на потенцијално штетне начине, већа изложеност антибиотицима је раније била повезана са раком плућа, лимфомима, раком панкреаса и бубрежних ћелија, и мултипл мијеломом.
„Бактерије које живе у цревима одабране су неком врстом дарвинистичког процеса и део су имунолошког надзора који омогућава нашем имунолошком систему да препозна абнормалне ћелије, стране честице и пре свега спречи настанак малигнитета&qуот;, каже О'Рајли.
„Још увек није познато, али се претпоставља да већа изложеност антибиотицима може значити да имунолошки надзор не функционише онолико делотворно колико би требало&qуот;.
Једна од могућих последица прекомерне употребе антибиотика је да се уништавањем такозваних комензалних бактерија, врста које су пореклом из црева, ствара простор који онда могу да попуне злоћудни микроби.
У последњих 10 година, Огино и његови сарадници широм света објавили су бројне студије о одређеним опортунистичким патогенима за које се чини да су способни да нападну црева и изазову промене у ћелијама чиме се повећава ризик од појаве рака.
Конкретно, Огино и други научници су открили да је бактерија која се зове Фусобацтериум нуцлеатум вероватно способна да покрене претканцерогене цревне израслине, као и развој агресивнијих тумора.
Друге студије су показале да су одређене врсте бактерија Ешерихије коли способне да покрену развој рака, истовремено слабећи имуни одговор тела.
Као и у случају скраћеног сна и гојазности, Огино каже да је више чинилаца од детињства до одраслог доба који покрећу рак код људи млађих од 50 година, и да се вероватно њихове последице комбинују тако да постепено повећавају ризик од развоја болести у раном одраслом добу.
Он истиче да иако већина нас има неку врсту Ешерихије коли, његово истраживање је показало да ове бактерије имају тенденцију да цветају највише у периоду када примењујемо такозвану „западњачку исхрану&qуот;, богату ултра-прерађеном храном, што указује да исхрана такође игра важну улогу.
Још смо далеко од тога да тачно утврдимо зашто су различите групе људи млађих од 50 година оболеле од рака.
Али О'Рајли каже да је суштински важно да научници покушају да их детаљније испитају и тиме покушају да избегну глобалну здравствену катастрофу у наредним годинама.
„Постоји огромна потреба за истраживањем како бисмо покушали да разумемо шта се дешава и шта подстиче ове болести у много ранијем периоду живота&qуот;, каже она.
„Сматрам да је невероватно застрашујуће запажање да расте учесталост рака панкреаса и других карцинома чврстих органа код младих људи.
„Сматрам да то прети да изазове кризу јавног здравља&qуот;.
Погледајте и овај видео:
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.18.2024)
