Сатима држали унуку за ногу да је вода не однесе – мала Зана мислила да је на мору и више не жели тамо ићи

Плаче јер је остала без крова над главом. Плаче због страхоте камене лавине и поплаве која је прогутала све пред собом, и због страшног сјећања на тренутак када је спашавала унуку – због свих слика које јој не излазе из мисли. Плачу јер су имали све, а сада немају ништа. Остали су без родбине, пријатеља и комшија. Ово је прича Едине Беговић из Доње Јабланице, жене која грли пријатељицу и рони сузе, због сјећања на тренутак када су унуку сатима држали за ногу