Poverenica: U Srbiji još nije formirano telo za praćenje femicida, zvanična statistika ne postoji
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je danas da u Srbiji još nije formirano nacionalno telo za praćenje femicida, iako je najavljeno 2018. godine, navodeći da se statistika još uvek prati iz medijskih izveštaja, jer ne postoji adekvatna zvanična statistika.
Janković je u Beogradu, na Regionalnom forumu o femicidu, kazala da je to nacionalno telo planirano strategijom Vlade za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilju u porodici za period od 2021. do 2025. godine, te da "ostaje nada da bi se mogao ispuniti cilj u navedenom roku".
Ona je navela da bi "femicide watch", odnosno nacionalno telo za praćenje femicida pratilo rasprostranjenost nasilja i analiziralo sve slučajeve nasilja kako bi dalo neke od odgovara za kreiranje bolje zaštite.
Kako je kazala u Hrvatkoj je to telo osnovano, i može poslužiti kao primer dobre prakse.
"Mi smo od početka podržali tu inicijativu, podržali inicijativu poslatu Skupštini, da se taj mehanizam što pre uspostavi, jer ga vidimo kao važnog. Nama hitno treba svakog dana jedan pomak, imamo obavezu prema žrtvama i njihovoj deci i bližnjima da što pre delujemo", navela je ona.
Prema njenim rečima, podaci sugerišu da je porast ubistava žena porastao uprskos padu ukupnog broja ubistava, kao i da je u Srbiji od 2011. do 2023 ubijeno 406 žena.
Navela je da je u slučajevima koji su bili prijavljeni izostajala adekvatna reakcija nadležnih, i da se rizik od ubistva ne tretira adekvatno.
"Neizvesnost kažnjavanja i odgovornosti i neujednačenost sudske prakse su razlozi za porast ubistava, nasilnici smatraju da žena nema pravo da samostalno donosi odluke", dodala je Poverenica.
Kazala je i da je sistem obrazovanja ključan za buduće izmene, jer treba otkloniti i dekonstruisati sve predrasude o rodno određenim ulogama.
"Od velike je važnosti postupanje zaposlenih u sistemima socijalne i zdravstvene zaštite, čijem padu kapaciteta smo kontinuirano svedočili. Tom sistemu treba više znanja i podrške i nepohodno je što pre unaprediti njihove kapacitete, a ne samo kritikovati ih", rekla je Janković.
Dodala je da je potrebno koordinirano delovanje svih nadležnih organa u sistemu, ali i jaka politička volja da se postojeći propisi stalno primenjuju i da se jačaju kapaciteti onih delova sistema koji su ključni u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.
"Ceo sistem mora da razmišlja iz perspektive žrtava", ocenila je poverenica.
Šefica Kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović kazala je da su od suštinske važnosti tačni podaci o femicidu da bi se identifikovalo nasilje nad ženama u različitim regionima i društvenim grupama.
Te informacije, navela je ona, od suštinske su važnosti da bi se prepoznalo okruženje u kom se nasilje dešava, i uočilo koje su to ranjive grupe.
Prema njenim rečima, "potrebno je da vidimo sta je u sistemu zakazalo, moramo da se zapitamo kako se femicid događa, šta se desilo, je li problem u institucijama ili u individualnoj odgovornosti, u čemu bi pomogao femicide watch".
"Moramo zajednički da se borimo za jasan primenljiv zakonski okvir o rodnoj ravnopravnosti koji je suspendovan. Nedostaje akcioni plan koji čekamo da bude usvojen", rekla je Rikanović.
Ona je navela da je u 2022. godini širom sveta 89.000 žena i devojčica ubijeno, "što pokazuje koliko je alarmantan broj femicida i koliko se suočavamo da nejednakosću".
Dodala je da se nasilje dešava u kontekstu postojanja nejasnih zakona i neprimenljive strategije.
Rikanović se osvrnula i na nedovoljno finansiranje nevladinih organizacije koje se bave pitanjem žena, te ocenila da one dobijaju sredstva uglavnom putem donacija.
Hrvatska Pravobraniteljka za ravnopravnost polova Višnja Ljubičić kazala je da je u toj državi osnovano posmatračko telo za prikupljanje podataka svih slučajeva femicida, te da je reč o multidisciplinarnom telu, u kom učestvuju svi predstavnici organa koji su uključeni u te aktivnosti.
Kako je kazala to telo pokazuje nedostatke u sistemu, i u poslednjih sedam godina koliko postoji, analizirali su niz slučajeva kojima su uočili propuste državnih tela.
"U poslednjih osam godina u Hrvatskoj je ubijeno 105 žena, od toga je u 60 odsto ubica bliska muška osoba", kazala je Ljubičić.
Dodala je da je teško ubistvo ženske osobe uvedeno u Krivični zakonik Hrvatske ove godine, i da kazna za to delo ne može biti manja od 10 godina zatvora.
(Beta, 22.10.2024)
