Повереница: У Србији још није формирано тело за праћење фемицида, званична статистика не постоји

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изјавила је данас да у Србији још није формирано национално тело за праћење фемицида, иако је најављено 2018. године, наводећи да се статистика још увек прати из медијских извештаја, јер не постоји адекватна званична статистика.

Јанковић је у Београду, на Регионалном форуму о фемициду, казала да је то национално тело планирано стратегијом Владе за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиљу у породици за период од 2021. до 2025. године, те да "остаје нада да би се могао испунити циљ у наведеном року".

Она је навела да би "фемициде ватцх", односно национално тело за праћење фемицида пратило распрострањеност насиља и анализирало све случајеве насиља како би дало неке од одговара за креирање боље заштите.

Како је казала у Хрваткој је то тело основано, и може послужити као пример добре праксе.

"Ми смо од почетка подржали ту иницијативу, подржали иницијативу послату Скупштини, да се тај механизам што пре успостави, јер га видимо као важног. Нама хитно треба сваког дана један помак, имамо обавезу према жртвама и њиховој деци и ближњима да што пре делујемо", навела је она.

Према њеним речима, подаци сугеришу да је пораст убистава жена порастао упрскос паду укупног броја убистава, као и да је у Србији од 2011. до 2023 убијено 406 жена.

Навела је да је у случајевима који су били пријављени изостајала адекватна реакција надлежних, и да се ризик од убиства не третира адекватно.

"Неизвесност кажњавања и одговорности и неуједначеност судске праксе су разлози за пораст убистава, насилници сматрају да жена нема право да самостално доноси одлуке", додала је Повереница.

Казала је и да је систем образовања кључан за будуће измене, јер треба отклонити и деконструисати све предрасуде о родно одређеним улогама.

"Од велике је важности поступање запослених у системима социјалне и здравствене заштите, чијем паду капацитета смо континуирано сведочили. Том систему треба више знања и подршке и непоходно је што пре унапредити њихове капацитете, а не само критиковати их", рекла је Јанковић.

Додала је да је потребно координирано деловање свих надлежних органа у систему, али и јака политичка воља да се постојећи прописи стално примењују и да се јачају капацитети оних делова система који су кључни у борби против родно заснованог насиља.

"Цео систем мора да размишља из перспективе жртава", оценила је повереница.

Шефица Канцеларије УН Вомен у Србији Милана Рикановић казала је да су од суштинске важности тачни подаци о фемициду да би се идентификовало насиље над женама у различитим регионима и друштвеним групама.

Те информације, навела је она, од суштинске су важности да би се препознало окружење у ком се насиље дешава, и уочило које су то рањиве групе.

Према њеним речима, "потребно је да видимо ста је у систему заказало, морамо да се запитамо како се фемицид догађа, шта се десило, је ли проблем у институцијама или у индивидуалној одговорности, у чему би помогао фемициде ватцх".

"Морамо заједнички да се боримо за јасан применљив законски оквир о родној равноправности који је суспендован. Недостаје акциони план који чекамо да буде усвојен", рекла је Рикановић.

Она је навела да је у 2022. години широм света 89.000 жена и девојчица убијено, "што показује колико је алармантан број фемицида и колико се суочавамо да неједнакосћу".

Додала је да се насиље дешава у контексту постојања нејасних закона и неприменљиве стратегије.

Рикановић се осврнула и на недовољно финансирање невладиних организације које се баве питањем жена, те оценила да оне добијају средства углавном путем донација.

Хрватска Правобранитељка за равноправност полова Вишња Љубичић казала је да је у тој држави основано посматрачко тело за прикупљање података свих случајева фемицида, те да је реч о мултидисциплинарном телу, у ком учествују сви представници органа који су укључени у те активности.

Како је казала то тело показује недостатке у систему, и у последњих седам година колико постоји, анализирали су низ случајева којима су уочили пропусте државних тела.

"У последњих осам година у Хрватској је убијено 105 жена, од тога је у 60 одсто убица блиска мушка особа", казала је Љубичић.

Додала је да је тешко убиство женске особе уведено у Кривични законик Хрватске ове године, и да казна за то дело не може бити мања од 10 година затвора.

(Бета, 22.10.2024)