„Ко је био уз тебе”: Да ли је могло да се помогне певачу групе Оне Дирецтион

Смрт Лијама Пејна, бивше звезде бенда Оне Дирецтион, покренула је расправу о бризи о људима у музичкој индустрији, посебно младима.

Певач је погинуо прошле недеље у 32. години пошто је пао са терасе хотела у Аргентини, а Шерон Озборн, телевизијска звезда и једна од чланица жирија емисије Икс фактор, послала је једну од најпотреснијих порука када је сазнала за његову смрт.

„Сви смо те изневерили”, казала је Озборн.

Пејн је био „само дете” када је „зашао у једну од најзахтевнијих бранши на свету”, додаје она.

„Ко је био уз тебе? Где је била ова индустрија кад ти је била потребна?”, пита се Озборн.

Више од 25.000 људи потписало је петицију, тражећи да индустрија забаве „сноси одговорност и стара се о здрављу уметника који у њој раде”.

• Погинуо певач бивше британске поп групе Оне Дирецтион
• Кајли Миног о „злобним” критикама и писмима подршке борби против рака

Озборн није била чланица жирија када је Пејн постао славан такмичећи се у Икс фактору 2008. са 14 година.

Две године касније је поново учествовао као певач групе Оне Дирецтион.

Остало је историја.

Док је бенд остварио изванредан успех широм света, Пејн је указивао да он није дошао без последица.

Злоупотребљавао је алкохол како би се носио са славом „јер није било другог начина да прихвати све што се дешава“.

Америчка музичка звезда Брус Спрингстин претходних дана био је међу многима који су причали о негативним ефектима славе на људе.

„Млади немају унутрашње механизме или самосвест да би могли да се заштите од многих ствари које носе слава и успех“, казао је Спрингстин за лист Дејли телеграф.

„Тако се изгубе у многим тешким стварима које им наносе бол, а некад користе дроге или алкохол да би скинули део притиска.

„То врло добро знам из личног искуства, јер сам се и ја носио са различитим стварима“, објаснио је музичар.

И британски певач Роби Вилијамс је признао да се такође борио са унутрашњим демонима када је имао 31 годину.

„Божијом милошћу или пуком срећом сам још овде“, сматра Вилијамс.

Потребно је више љубазности и емпатије јавности према познатим личностима које можда пролазе кроз тешке периоде, додаје музичар.

„Славним људима који су вам потпуно страни потребна је емпатија“, каже.

Да ли музичка индустрија може да уради више како би се помогло младим уметницима и да ли ће се сада нешто променити?

„Мислим да стављање 16-годишњака у свет одраслих, као што је ова индустрија, може потенцијално да буде врло штетно. Роби је то искусио, дефинитивно“, говори Чејмберс.

„Познат ми је Робијев случај док је био у групи Таке Тхат, где није било адекватне заштите чланова који су тада били тинејџери. Било је то давно, али не видим да се много променило“, додаје.

Да у индустрији забаве „нема довољно бриге“ о уметницима сматра и Оритсе Вилијамс, звезда бенда ЈЛС, који је такође постао славан такмичењем у Икс фактору.

„Ово је тешка, тешка сцена и за њу је потребно да имате јако дебелу кожу.

„Кад нисте до тада живели, а пролазите кроз осуде и невоље због тога што сте познати, веома је тешко. А ко је ту да вас подржи?“, пита музичар.

И сам се суочавао са проблемима када је његов дечачки бенд стицао популарност.

„Сами сте у том лудом, лудом свету, у ком има много лешинара. Тешко је снаћи се“, додаје.

Требало би да има више подршке у овом „променљивом послу, посебно сада са утицајем друштвених мрежа“, каже Еган Квиг, који се заједно са Пејном појавио у Икс фактору 2008. године.

Група Оне Дирецтион била је трећепласирана у тој телевизијској емисији 2010. године, када је победио Мет Кардл, а Ребека Фергусон била је друга.

Обоје су саопштили да су „очајни“ због смрти Пејна.

Фергусон се суочавала са искоришћавањем и злостављањем у музичкој индустрији.

„Годинама сам причала о искоришћавању и профитирању на младим звездама – многи од нас и даље живе са последицама и посттрауматским стресним поремећајем“, објавила је она у поруци на друштвеним мрежама.

Присетила се како је са Пејном ушла у такси и упутила се на снимање Икс фактора, а пре тога су се упознали на железничкој станици.

„Не могу да не мислим на тог дечака који је био пун наде и радовао се светлој будућности.

„Да није ушао у тај воз или тај такси тог дана, верујем да би данас био жив“, каже Ребека.

И Кејти Вејсел, која је такође учествовала у Икс фактору 2010. године, дуго се бори за већу подршку звездама које се појављују на телевизији.

Као учесница је осетила „страшну количину притиска“, казала је прошле године за ББЦ.

Продукција те емисије примењује „свеобухватне мере“ како би пружила подршку учесницима, казао је тада у одговору на њене тврдње портпарол Икс фактора.

Млади музичари „наивно“ улазе у овај ријалити шоу, сматра Вејсел.

„Није нам транспарентно објашњено у шта се упуштамо... Нико не зна шта може да очекује“, каже.

Музичку индустрију назива „врло манипулативном, препуном изнуде и разарајућом“, додајући да „исисава душу из човека“.

‘Прилична’ брига

Али, има и оних који су у музичкој индустрији приметили „велике промене“, попут Мета Томаса, једног од оснивача непрофитне огранизације Мјузик супорт, који је пре тога две деценије радио као руководилац издавачких кућа и менаџер музичара.

„Музичка индустрија је постала много боља и остварила је велики напредак.

„У претходних 10 година примећујемо свест да су уметници људска бића, а не роба, али, још је дуг пут пред нама“, каже он за ББЦ.

Сада уметници имају више могућности да добију подршку, али не знају сви где могу да је пронађу, додаје.

„Један од највећих проблема је мањак знања о доступности помоћи, као и мањак јасних и званичних смерница“, наглашава.

Томас подржава предлог који је изнела Чејмберс да се млађи од 18 година далеко више штите.

„Велика је разлика између обавезе да бринемо о уметницима и те обавезе према деци. Брига о деци требало би да буде потпуно одвојена“, тврди.

Промене од 2010. године увидео је и Џонатан Шалит, Британац који ради са младим талентима.

„Срећом, научили смо много лекција. Обавеза да бринемо о уметницима тада није била каква је могла да буде. Сада је она значајна“, сматра Шалит.

„Мислим да је јако важно да ставимо емоције и ужаснутост оним што се десило Лијаму по страни. То се догодило много година после његовог напуштања групе.

„Супротно њему, неки чланови бенда Оне Дирецтион постигли су велики успех и изузетно уживају у животу. Није све црно-бело“, додаје Британац.

Признаје да ипак „слава није онаква како се чини, јер имате милион пријатеља, али немате пријатеље уопште“.

„Увек кажем да су уметници најосетљивији људи у врло тешком послу“, додаје.

Сада је присутна „много већа усредсређеност“ на добробит уметника и покушаје да се разуме притисак са којим се суочавају, кажу из Британске фонографске индустрије, тела које заступа издавачке куће.

Издавачи имају „активне улоге“ у постизању благостања њихових уметника, а „широка лепеза механизама подршке“ им је на располагању, попут услуга менаџера или организација за помоћ, каже портпарол овог удружења за ББЦ.

„Музичка заједница стално размишља какву би још помоћ могла да пружи.

„БПИ је посвећена подржавању наших чланова и других у индустрији како би се побринули да добробит уметника остане наш приоритет“, додаје.

У индустрији су свесни да „морају да реагују на овакве појаве“, одржавају се семинари и разговори о здрављу уметника и ствари иду на боље, рекао је Маркус Ентони, консултант за менаџмент у индустрији музике.

„Међутим, неким менаџерима и издавачким кућама ће новац увек бити испред уметника“, закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму , Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Да ли се улепшава слика о Мајклу Џексону
• Џенет Џексон за ББЦ о музичким почецима: „Нико ме није ни питао да ли желим&qуот;
• Смрт чувене певачице Маме Кес Елиот: „Није умрла од сендвича са шунком&qуот;

(ББЦ Невс, 10.22.2024)