Једино место у Србији где се помаже деци у превазилажењу траума

Саветовалиште за децу жртве насиља у Нишу прва је установа која пружа стручну помоћ деци жртвама насиља и њиховим родитељима.

BBC News 23.10.2024 | Дејана Вукадиновић - ББЦ

Deca, nasilje — Истраживање организације НАЛЕД из фебруара 2022. показује да се 37 одсто деце не осећа безбедно на улици и у комшилуку.

Вишегодишње малтретирање у школи, маснице по телу, расцепане усне и само једна мисао - како преживети дан, описује тихо ђачке дане Борко Петровић из Параћина.

Да је жртва вршњачког насиља схватиће тек годинама касније, јер се о томе није разговарало у доба његовог одрастања.

„Ћутали смо, надајући се да ће проћи, препуштени сами себи, нисмо ни били свесни да те ствари не смеју да нам се дешавају.

„Нико тада није знао каква су му права, ко треба да те заштити, коме да се обрати за помоћ&qуот;, говори Петровић, данас професор енглеског језика, за ББЦ на српском.

Значило би, каже, да им је неко тада пришао и питао их како су и јесу ли уплашени.

Физичке ране су прошле, али остају оне на души.

„Лично искуство ме је подстакло да будем професор, да побољшам систем, да помогнем и спасем друге генерације, да не пролазе кроз шта сам и сам прошао.

„Уочим код детета сваку промену у понашању и онда пратим колико та промена траје, трудим се да са њим разговарам, да видим шта га мучи&qуот;, прича он три деценије после насиља које је лично преживео.

За разлику од периода Борковог одрастања, о овом проблему се сада више говори, а у септембру 2023. године у Нишу, највећем граду на југу Србије, отворено је и Саветовалиште за децу која су претрпела неки вид насиља.

Прво је такво у држави.

„Главни циљ је да их научимо како да се носе са емоцијама изазваним тим трауматичним догађајем и препознају шта их чини срећним, а шта тужним.

„Радимо на томе да се суоче са траумом и како да је превазиђу да би се вратили уобичајеним активностима&qуот;, објашњава Маја Тодоровић, једна од психолошкиња која ради са децом, за ББЦ на српском.

Према Светској здравственој организацији (СЗО), злоупотреба или злостављање детета обухвата све облике физичког и емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак.

Ту се убраја и сваки вид експлоатације, све што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања здравља детета и развоја.

Према подацима УНИЦЕФ-а, у Србији се у породицама готово половина деце насилно дисциплинује.

Међу регистрованим жртвама насиља у породици, петина су деца.

'Та школа ме је спасила'

Борко Петровић је до трећег разреда основне школе живео мирне ђачке дане, а онда се све променило.

„Био сам крупно дете и доживљавали су ме као бокс врећу.

„'Ајде да те мало ударамо' говорили су, а онда је бивало све јаче и јаче, да би у једном тренутку почели да ме туку и палицама&qуот;, присећа се Петровић.

Било је то бесно време, када су деца гледала како да преживе.

Владао је, каже, неки прећутни кодекс да ниси прави мушкарац ако плачеш и кукаш.

„Лакше ми је било када су ме ударили по телу, јер родитељи нису могли да виде маснице испод мајице.

„Трпиш, не боли ништа, мислиш да ће одустати, али они не престају&qуот;, додаје.

Borko Petrović — Борко Петровић, професор енглеског језика из Параћина, награђен је признањем за најбољег едукатора света 2022. године

Једне ноћи, враћајући се из видео клуба удаљеног стотинак метара од куће, чуо је да неко изговара његово име.

Није стигао ни да се окрене, а група деце га је већ оборила на земљу и почела да га удара.

Имао је 11 година.

Никада није сазнао ко су били његови нападачи.

„Исцепали су ми уста, морао сам да идем на ушивање, оба ока су била плава&qуот;, препричава човек који ће деценијама касније постати професор за узор.

О насиљу које је трпео није говорио, што се одразило на физичко здравље, па је често био болешљив.

Педијатар је на крају препоручио родитељима да би најбоље било да Борко промени средину.

И јесте.

„Психички сам био 'убијен', а када сам променио школу, схватио сам да то може да буде пријатно место, да има добрих људи, да нико неће да ме заскочи иза ћошка.

„Нисам се више плашио, отворио сам се, осећао сам се безбедније, почео да свирам, певам, више се дружим, не размишљајући хоће ли то неком сметати.

„Постао сам друга личност - та школа ме је спасила&qуот;, прича Петровић.

Сигурно место испуњено књигама и пажњом

Savetovalište za decu žrtve nasilja — Саветовалиште за децу жртве насиља отворено је у септембру 2023. године у Нишу, највећем граду на југу Србије

Зграда Саветовалишта у Нишу недалеко је од самог центра града.

Отворено је при Сигурној кући за жене и децу жртве породичног насиља, али има одвојен улаз.

Поплочана стаза води до свеже офарбаних врата.

На њима је илустрација девојчице и дечака који посежу за звездама - ћириличним словима у боји исписан је назив установе.

Узани ходник води до јарко осветљене простране собе.

Беле зидове красе дечији цртежи, на полици су уредно поређане књиге, а надомак ормара су у полукруг поређане црвене и зелене столице.

До ње је соба сличне величине, коју испуњавају жута фотеља и тросед, бели сточић и саксија са свеже заливеним цвећем.

U ovoj sobi se razgovara sa decom — У овој соби се разговара са децом

Маја Тодоровић у њој разговара са децом, појединачно.

Део је тима који чине још пет психолога и психотерапеута.

Деца долазе по препоруци Центра за социјални рад.

Овде и родитељи могу да добију психолошку и едукативну подршку, јер они често не умеју да се поставе када дете доживи неки облик насиља, каже Тодоровић.

Пре почетка терапија, разговара се са родитељима како би се психолози упознали са врстом и трајањем проблема, симптомима.

На основу темељног разговора праве план и одређују циљеве.

Трајање терапије зависи од узраста детета и тежине трауме.

Углавном је потребно 12 до 20 сеанси.

Насиље у бројкама

Један од последњих примера породичног насиља у Србији јесте случај осмогодишње девојчице из Београда, коју је отац годинама држао у запуштеном простору.

У првостепеном поступку, он је у јуну 2024. године осуђен на седам година и осам месеци затвора.

Истраживање организације НАЛЕД, објављено у фебруару 2022, показује да се 37 одсто деце не осећа безбедно на улици и у комшилуку.

Петина није сигурна у школи, а десет одсто њих навело је да није безбедно у породици.

Насиље је посматрало или доживело 64 одсто деце, а готово половина испитаника навело је да било жртва насиља.

У Србији је, према подацима УНИЦЕФА-а из 2019. године, око 65 одсто ученика и ученица бар једном доживело насиље, а 22 одсто њих пријавило је учестало вршњачко насиље.

Наводи се и да је 70 одсто дечака и 68 одсто девојчица од шестог до осмог разреда доживело и родно засновано насиље у школи.

Deca koja su žrtve zlostavljanja su povučena — Деца која су жртве злостављања су повучена

'Деца знају због чега су ту '

Док обилазимо Саветовалиште, Маја Тодоровић ми објашњава процес рада.

Држи свежањ папира, јер јој ускоро стиже једно од осморо деце са којима разговара.

У првој фази ради се на стабилизацији детета, кроз разговор се уче вештине и стратегије како би се препознала осећања.

„Деца знају због чега су ту и важно је да науче како да се носе и изборе са емоцијама&qуот;, објашњава Тодоровић.

Паралелно се ради и са родитељима, а потом следе заједничке сеансе.

У другој фази се анализира и обрађује сам догађај, што је најтежи корак процеса, јер може да се погорша стање, са чим су родитељи од почетка упознати, каже Тодоровић.

„Важно је да се долази у континуитету, у супротном нема резултата, јер процес траје и тражи време и посвећеност&qуот;, објашњава 30-годишња психолошкиња.

Ипак, све зависи од типа трауме, али и самог детета.

„Неки у почетку само посматрају простор, други ћуте, поједини су збуњени, зато се трудимо да им приђемо на креативан и пажљив начин&qуот;, каже Тодоровић.

Са децом треба разговарати

Саветовалиште је намењено деци и младима до 18 година жртвама насиља: од физичког, вербалног, породичног, сексуалног, до вршњачког и све учесталијег, дигиталног.

Маја Тодоровић и њене колеге су одржали неколико радионица у нишким основним и средњим школама указујући на значај превенције и препознавања првих промена у дечијем понашању.

Директорка Соња Шћекић каже да је у плану да се прошире на читав Нишки округ, у којем, према последњем попису, живи нешто мање од 300.000 људи.

„Идеја је да укључимо што више деце, али не кроз теоријска предавања, већ да кроз примере препознају различите врсте насиља, последице - како би постали едукатори који ће помоћи својим вршњацима.

„Рад деце коју би школе одабрале пратили би педагози и психолози&qуот;, објашњава за ББЦ на српском.

Неопходан је и рад са родитељима како би препознали прве знаке проблема.

„Није довољно да децу питамо шта имају за домаћи, већ да разговарамо са њима, сазнамо да ли им се нешто лепо или лоше догодило, да ли су срећни, љути, задовољни.

„Важно је да им се посветимо и пратимо њихова понашања&qуот;, објашњава Шћекић, која више од 13 година води и Сигурну кућу за жене и децу породичног насиља.

Да би се спречило насиље над децом, читав систем треба да се укључи: од родитеља, психолога и педагога до наставника, сматра.

Борко Петровић се слаже, али примећује да многе колеге наставници жмуре пред проблемима иако их уоче, у страху од могућих последица.

Али не и он.

„Говорим деци да увек треба да смо сложни и да ниједан наш члан не сме да пати.

„Ако је неко плакао, макар и због ситнице, заустављамо час и причамо о томе како се не би поновило&qуот;, каже Петровић који годинама носи титулу најбољег професора у Србији.

За помоћ му се обраћају и ђаци којима не предаје.

Труди се да су његова врата широм отворена за сваког.

„Желим да знају да ту могу да питају, да пронађу уточиште, да ћу их саслушати и разумети&qуот;, говори 43-годишњи просветни радник, добитник многих признања.

СОС линија

На зидовима једне од просторија нишког Саветовалишта су и три крупна слова - СОС.

Ова линија намењена је деци и младима до 18 година који осећају да их нешто мучи: од усамљености, страха, потешкоћа у школи, до развода родитеља.

Разговоре воде обучени дечији саветници, позиви су анонимни, а намера је да у свакој школи, али и широм града, буду постављени информативни билборди и постери.

Борко Петровић жали што таквих иницијатива није било у његовим школским данима.

„Значило би да је на неким вратима у тим дугачким ходницима писало: 'Ако сте искусили нешто лоше, јавите се овде - желимо да вам помогнемо'.

„Било би добро да су са нама причали о различитим врстама насиља, али све се вртело око учења и како да достигнеш очекивања, јер би у супротном био шкарт и отпадник&qуот;, говори професор.

Организације у Србији које пружају помоћ у области заштите деце и заштите од насиља.

Национална дечија линија ради 24 сата дневно седам дана у недељи и намењена је првенствено деци, али могу је користити и одрасли.
Родитељски телефон, чија је линија отворена од 16 до 22 часа.
Сумњу на насиље у породици можете пријавити и полицији на број телефона 192.

'Пружите деци руку пре него што падну'

Иако је Саветовалиште отворено тек годину дана, Маја Тодоровић већ види напредак код деце са којима ради.

Додатна мотивација су и повратне информације родитеља који јој јављају да се и код куће примењују вештине и стратегије о којима се прича на сеансама.

„Никада није довољно рада на превенцији&qуот;, сматра она.

Борко Петровић данас предаје енглески језик у некадашњој основној школи, за коју каже да га је спасила.

„Показатељ здравог друштва јесте колико пари руку је спремно да ухвати дете које 'пада'. Родитељи, пријатељи, комшика, бака, дека, педагози...

„Ако дете падне и доживи толику трауму, то значи да никог није било да га прихвати&qуот;, сматра.

Каже да је „сваком детету је потребан шампион, неко ко ће га спасити и показати му ведрији пут.&qуот;

„Довољна је једна особа која ће одвојити мало времена и питати га како је, има ли проблема и како се осећа и дете ће се осетити да је прихваћено&qуот;, каже Петровић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук