АП: Са или без крајње деснице на власти, везе Аустрије са Русијом изазивају забринутост

Десетине хиљада људи су биле разочаране у августу када су власти Аустрије отказале три концерта певачице Тејлор Свифт на стадиону у Бечу због претњи нападом "Исламске државе".Размена обавештајних података била је тада кључна за спречавање трагедије, рекли су аустријски и амерички званичници. Та сарадња се ослања на узајамно поверење да тајне нец́е пасти у погрешне руке или процурети непријатељским владама.

А западни савезници Аустрије су последњих недеља све више забринути управо због те могуц́ности. Политичке партије у тој земљи су деценијама одржавале отвореност према Русији као део традиционалне спољне политике неутралности, а нико више од крајње десничарске Партије слободе која је обезбедила највец́и удео гласова на прошломесечним посланичким изборима.

Ако Слободарска партија буде део следец́е владе, неки аналитичари упозоравају да би размена обавештајних података могла бити драстично ограничена, а можда и потпуно заустављена.

За сада, Народна партија с десног центра има мандат да формира владајуц́у коалицију. Преговори ц́е се водити у наредним недељама и месецима без Слободарске партије, пошто су конзервативци и све друге странке искључиле могуц́ност да владају с крајњом десницом. Али ако ти преговори пропадну, Слободарска партија ц́е сачекати свој ред.

У фебруару 2018, када је лидер Слободарске партије Херберт Кикл био министар унутрашњих послова, неколико страних обавештајних служби искључило је Аустрију из размене обавештајних података после рације полиције по наречењу његовог министарства и то у домац́ој обавештајној служби.

Тај упад којег је аустријски суд у августу 2018 прогласио незаконитим, шокирао је земљу. То је изазвало парламентарну истрагу и довело до гашења службе.

Још није јасно да ли је и у којој мери можда Русија повлачила конце.

Беате Мајнл-Рајзингер која води либералну партију Неос, рекла је новинарима у мају да су Кикл и Слободарска партија 2018. или свесно пристали да раде за интересе Русије, или су се понашали као "корисни идиоти".

Парламентарна истрага је показала да су високи званичници Министарства унутрашњих послова, на чијем је челу у то време био Кикл, имали активну улогу користец́и оптужбе против високих владиних и обавештајних званичника у анонимном досијеу да би натерали тужиоце да одобре рацију. Кикл је негирао да је учињен било какав прекршај.

Оптужбе у досијеу, укључујуц́и корупцију, погрешно руковање осетљивим подацима и сексуално узнемиравање, нестале су, а после четири године истраге још није јасно ко је саставио и процурио досије на основу којег је све почело.

Аустријски медији извештавају да се истражује да ли је Егисто От, незадовољни бивши званичник обавештајне службе, а осумњичен да је шпијунирао за Русију, можда саставио досије у покушају да поткопа ту службу, вероватно јер се наљутио на њу.

Посланик Партије зелених Дејвид Штогмилер је рекао да је Партија слободе "желела да разбије домац́у обавештајну агенцију и да створи нешто ново, с особама блиским својој странци".

Наводни покушаји те странке да преобликује обавештајну агенцију поремец́ени тек када је њен тадашњи лидер био приморан да поднесе оставку јер је снимљен како нуди јавне уговоре у замену за донације за кампању.

Последице рације се и даље осец́ају. Немачки посланици рекли су да би њихова влада требало да преиспита сарадњу са Аустријом ако Слободарска партија буде део нове владе.

"У светлу огромне опасности коју Русија представља за мир и стабилност у Европи, не можемо дозволити да се релевантне информације предају директно Русији", рекао је немачком листу "Ханделсблат" овог месеца Константин Куле, посланик једне од владајуц́их партија Немачке и члан Одбора Парламента Немачке за надзор обавештајних служби.

"Уколико крајње десничарска Партија слободе постане део следец́е владе и поново добије контролу над обавештајним агенцијама, поверење страних обавештајних служби ц́е сигурно поново бити предмет расправе", рекао је Томас Риглер, стручњак за шпијунажу повезан са аустријском Центар за обавештајну, пропаганду и студије безбедности.

Међу предметима заплењеним у илегалној рацији 2018. била је и копија такозване базе података "Нептун" - хард диска који садржи осетљиве информације које стране обавештајне агенције деле са Аустријом.

"Неповерење које страни партнери имају у Партију слободе је настало због њеног односа с Русијом", рекао је Ригер.

Слободарска партија тражи укидање санкција Русији и критикује војну помоц́ Запада Украјини, а 2016. године је са Путиновом Партијом Јединствене Русије потписала споразум о пријатељству за који сада тврди да је истекао.

Али Слободарска партија није једина која је омогуц́ила руски утицај. И највеће странке су имале своју улогу у томе, угрожавајући аустријску и европску безбедност. То има много везе са послератном историјом Аустрије.

Аустрија коју је нацистичка Немачка анектирала уочи Другог светског рата, прогласила је неутралност после рата под притиском западних савезника и Совјетског Савеза. Тражила је улогу посредника између Истока и Запада, развијајуц́и везе са Москвом које су наџивеле Хладни рат.

"Неутралност Аустрије, многе међународне организације у Бечу, њена геостратешка локација и благи закони о шпијунажи претворили су Аустрију у легло руске и друге шпијунаже", рекао је Риглер.

Шпијунажа је изричито забрањена само ако је усмерена против саме Аустрије, а не ако циља друге земље или међународне организације.

Од 2020. године 11 руских дипломата осумњичених за шпијунажу је замољено да напусти Аустрију. Насупрот томе, Немачка је прошле године затворила четири од пет руских конзулата.

Од марта 2024. Русија је имала 142 дипломате и 116 административног и техничког особља у Аустрији. Око 25 одсто су вероватно шпијуни, рекао је један аустријски обавештајни званичник који је затражио анонимност.

Прави број је вероватно вец́и: може укључивати рођаке дипломата и запослене у полузваничним институцијама као што су школе, канцеларије авио-компанија или медијске организације, додао је тај званичник.

"Неспремност Министарства спољних послова Аустрије да протера више руских дипломата је скандал и представља безбедносни ризик за земљу", рекла је Стефани Криспер, чија странка НЕОС је за чвршц́и став према Русији.

Министарство спољних послова Аустрије саопштило је да је број протераних руских дипломата "у европском просеку".

У писаном одговору Асошијетед пресу, министар иностраних послова Александар Шаленберг је рекао: "Мој став је веома јасан: међународно право је основа мојих акција. Као први аустријски министар спољних послова који је то учинио, нисам бежао од предузимања одговарајуц́е мера и протерујем дипломате кад год ми се укаже да су се умешали у дела која нису у складу са њиховим дипломатским статусом".

Али у годишњем извештају за 2023. аустријска домац́а обавештајна агенција ДСН је нагласила опасност од руске и друге шпијунаже. Радарске и сателитске инсталације на крововима руских дипломатских представништава у Бечу користе се за прикупљање обавештајних података о европским државама НАТО-а, наводи се у том извештају, што Аустрију доводи до "губљења угледа".

"Аустрија дозвољава да се на њеном тлу обавља шпијунажа усмерена против безбедносних интереса и вредности европских и других партнерских држава", рекао је високи европски дипломата који је тражио анонимност.

С обзиром на историјске везе Аустрије и Русије, мало је вероватно да ц́е се стање много променити, без обзира ко је у следец́ој влади, рекао је тај дипломата.

(Бета, 23.10.2024)