Цртин панел: Данашње аутократе на власт долазе изборним манипулацијама

На панелу "Како препознати изборни ауторитаризам?" у организацији Црте речено је да аутократе у свету данас на власт не долазе пучем или силом већ, законито и на изборима коришћењем различитих тактика, а за све ауторитарне режиме заједничко је да нема слободних медија и да је сва моћ у извршној власти. У панел дискусији је речено да аутократе на власт долазе на сличан начин и да је прва жртва свих таквих система скупштина као симбол различитих мишљења.

Уводничар у панелу, истакнути мировни активиста и борац за људска права Александар Черкасов рекао је да у Русији избора нема и нема њихове организације, јер је, како је навео "рат главна изборна технологија".

Черкасов је рекао да је рат у Чеченији деведесетих година требало да послужи за подизање рејтинга Бориса Јељцина, јер не изборима 1993. године он није добио довољно гласова.

То што су највише гласова добили Јељцинови опоненти комунисти и национал патриоте, био је знак за политичке технологе да на други начин врате поверење бирача, а за то је, каже Черкасов, послужио рат у Чеченији.

"Рат у Украјини је данас наставак тог ланца ратова, ланца злочина и некажњавања за злочин", рекао је Черкасов и додао да рат увек прати и јака пропаганда. 

Суоснивачица организације Анхек демокраси из Мађарске Софија Банута рекла је да Мађарска још није као Русија, али јесте "мафијашка држава" и да, како је истакла, влада ради на криминалне креативне начине од 2010. године када је дошла на власт после велике економске кризе.

Она је рекла да је нова власт променила мађарски устав без икаквих консултација.

У децембру 2023. дан пре избора су унели највеће измене у изборни систем, све су пребацили у један круг, дали мањинама из Србије, Румуније и Украјине гласачка права и направили систем пун превара отворен за изборне крађе", рекла је Банута.

Она је истакла и постојање централног тела за посматрање медија, које је одузимало дозволе медијима како би цементирали своју вољу, а посебно је указала на 2018. годину када је 100 хиљада људи марширало Будимпештом тражећи поновно пребројавање гласова, и ништа се није догодило.

Мајкл Анђелони сарадник у истраживањима организације Заштитимо демократију која је настала са циљем спречавања попадања демократије у САД, рекао је да се данашње аутократе бирају на изборима и они мало по мало урушавају демократију.

"Седам је кључних аутократских корака, то је тактика политизације независних институција, јачање извршне власти, ширење дезинформација, сузбијање различитих мишљења, таргетирање осетљивих група, корупција избора и изазивање насиља", рекао је Анђелони и додао да су последња два била видљива и 2020. у Америци.

Он је истакао да је политизација независних институција погубна за демократију.

{Релатед:213369}

{Релатед:213359}

Ванредни професор упоредне политике на Институту друштвених наука Универзитета у Токију Масаки Хигашијима рекао је да су се изборне аутократе прошириле после колапса СССР-а када је међународни систем подстакао земље да се понашају као демократије.

Тако су, како је рекао, аутократе добиле међународни легитимитет, а научили су и да извуку корист.

"Тиме што су побеђивали на изборима са 80 или 90 одсто подршке, диктатори доказују да су довољно јаки, а то спречава и опозицију да устане против диктатора. Избори служе и да диктатори прикупљају информације, јер медији нису довољно развијени", рекао је професор.

Франческо Ронки из Директората за подршку демократији Европског парламента истакао је да не постоје хибридни режими, већ је неки систем или демократија или аутократија.

Он је навео да је посебно за Мађарску популарно етикетирати је као нелибералну демократију, али да хибридни режим не постоји и да нема компромиса кад је реч о слободи.

"Када људи говоре о хибридном режиму они желе да ублаже ауторитарност. Разлика између та два је у заштити грађанских и политичких права, да грађани учествују у слободним и праведеним изборима, да имају слободне медије", рекао је Ронки.

Истакао је значај правосуђа, медија и скупштине и додао да где год се успоставља ауторитарни режим, прва жртва је скупштина и она је прва мета као симбол плурализма.

На панелу је речено да Европски парламент, невладине организације и цивилно друштво посматрањем избора виде где се дешавају проблеми са изборима и труде се да својим активностима воде борбу против поларизације друштва.

Организација Црта организовала је у Београду тродневну међународну конференцију на којој ће бити речи о унапређењу изборних процеса, о медијима, слободи, манипулацијама и другим актуелним темама.

ЦЕО ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ: