Миленко Живковић: Сећање на "Цвет младости" и једну давну "Распевану јесен"

"Неговах те ко цвеће у роси, сунце сам ти љубио у коси, била си ми кап воде на длану а јутрос ми дан без тебе свану. Дао сам ти цвет младости тек умивен зором плавом, хеј, љубави, зашто ми се одужујеш заборавом. Крио сам те од ветра и кише, китио ти косу да мирише, срце сам ти поклањао чедно, сетан био са тобом заједно. Ноћима сам заменио дане, неће радост у души да гране, живим само од сећања мила, све си друго мени угасила." (Аца Степић - Града Јовановић)