Које поруке Балкану доноси Урсула фон дер Лајен

Четврти пут за пет година, председница Европске комисије у посети је земљама Западног Балкана, а овог пута доноси и најаве милионских улагања.

После Албаније, Северне Македоније и Босне и Херцеговине, Урсула фон дер Лајен је у петак била у посети Београду, где ју је, као и прошле године, цвећем дочекао председник Србије Александар Вучић.

Током балканске турнеје, обишла је још и Косово и Црну Гору, Западном Балкану је послала поруке подршке и најавила помоћ у склопу европског Плана раста од шест милијарди евра.

За Србију је опредељено 1,6 милијарди евра.

„Принцип је врло једноставан. Ми отварамо врата за српске компаније у конкретним секторима, заузврат, потребне су реформе зарад фер услова на тржишту”, рекла је Фон дер Лајен.

Постоје ствари које ЕУ замера Србији, али је Фон дер Лајен увек била спремна да саслуша нашу страну, рекао је Вучић на заједничкој конференцији за новинаре.

Србија „остаје на европском путу&qуот;, потврдио је и најавио поновно отварање амбасаде у Украјини, привремено затворене због безбедности у марту 2022, после почетка руске инвазије.

Фон дер Лајен је отказала унапред планирани састанак са премијером Србије Милошем Вучевићем, преноси Н1, али о томе још нема званичне потврде Београда.

Закључено је да нема потребе да се Фон дер Лајен и Вучевић састају после саопштења о његовом састанку са министром економског развоја Русије Максимом Решетњиковим у ком се наводи да је планирано јачање сарадње између две земље, рекао је портпарол Европске комисије за Н1.

• Шта је План раста Европске уније за Западни Балкан
• Цвеће у рукама и „де факто признање Косова“: „То је неопходан предуслов за европски пут“, поручила Фон дер Лајен
• Дуг пут од Споразума до ЕУ: Где је застој на Балкану и зашто опада подршка учлањењу Србије

Шта је још рекла Фон дер Лајен?

Србија је на добром путу да у наредном периоду постане део јединствене зоне за плаћање у еврима, што ће олакшати рад и живот и привреди и грађанима, рекла је.

Европску званичницу су испред Палате Србија у Београду дочекали активисти покрета Крени-промени носећи транспаренте: „Урсула, верујемо у Европу, али Србија није колонија&qуот;.

„Можете бити сигурни да ћемо чувати вашу дивну природу (...) по стандардима какви постоје у ЕУ”, рекла је касније, говорећи о критичним сировинама попут литијума.

Еколошки активисти и хиљаде грађана Србије противе се пројекту Јадар који подразумева истраживања и рударење литијума, због страха да ће бити штетан по природу и здравље људи.

Србија на путу ка ЕУ, уз посету самиту у Казању

Попут Урсуле фон дер Лајен, протекле недеље је и Вучић имао низ дипломатских сусрета са европским званичницима.

Најпре је био у Словачкој на позив премијера Роберта Фица, где је заједно са мађарским премијером Виктором Орбаном разговарао о илегалним миграцијама, поручивши да „Србија неће бити хот спот за мигранте“.

Дан касније је у Београду угостио премијере Грчке и Пољске, Кирјакоса Мицотакиса и Доналда Туска.

„Без Србије ЕУ није комплетна“ поручио је Туск, чија земља од јануара 2025. преузима председавање Европском унијом.

Вучић је рекао да због ове посете није отишао на самит БРИКС-а у руском Казању.

У Русију је отишла делегација четворо српских министара, а председник Србије је телефоном разговарао са Владимиром Путином.

То што је председник претходних дана био са лидерима ЕУ, а не негде другде, „говори за себе“, рекла је Фон дер Лајен.

Иако је гошћу описао као „љубазну и изузетно пријатну”, Вучић је додао да је „наравно тражила да Србија усагласи спољну политику са ЕУ”.

• Олена Зеленска и шеф украјинске дипломатије у посети Београду, шта то значи
• Где се преплићу Косово, Србија, Русија и Украјина
• Шта је БРИКС о коме се прича и у Србији

Србија је статус кандидата у ЕУ стекла 2012. и већ десет година води преговоре о приступању.

Али Београд још није увео санкције Русији због рата у Украјини, што је више пута тражено из Брисела.

У међувремену стиже новац - са више од три милијарде евра бесповратне помоћи у протекле две деценије, ЕУ је „највећи донатор у Србији и главни партнер у подршци развоју и реформама&qуот;, подаци су Европске делегације.

ЕУ је традиционално кључни трговински партнер Србије, са 60 одсто укупне робне размене 2023. године.

Вредност српског извоза у ЕУ скоро се учетворостручила са скоро 3,2 милијарде евра у 2009. на више од 18 милијарди евра у 2023. години.

Којим темпом ће ићи пут Србије ка ЕУ, зависи од развоја цивилног друштва, медија и владавине права који су „камен темељац” процеса придруживања, рекао је недавно шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре.

„Напредак у областима као што су функционисање демократских институција, борба против корупције, слобода изражавања или независно правосуђе наставиц́е да одређују укупни темпо приступних преговора”, додао је.

&qуот;Има још посла да би Косову биле укинуте мере&qуот;

Из Београда, председница Европске комисије отпутовала је на Косово, а у Приштини се срела са премијером Аљбином Куртијем и председницом Вјосом Османи.

Фон дер Лајен је истакла да ће проширење бити на врху дневног реда у њеном другом мандату на месту председнице ЕК и да је посвећена томе да државама Западног Балкана обезбеди 'све неопходне алате' за чланство у ЕУ.

„Знам да је Косово последњих година напорно радило на јачању демократије и владавине права и желим да уверим Косово да ће у мом другом мандату проширење бити на врху дневног реда. За мене је то један од највећих пројеката“, рекла је она.

Уз честитке Фон дер Лајен на новом мандату, премијер Курти је истакао посвећеност Косова европском путу.

Додао је да је 'Косово спремно и посвећено да реформе спроведу у најкраћем могућем року' и да 'што више искористе расположиву финансијску подршку ЕУ која износи 882 милиона евра'.

Из кабинета премијера саопштено је и да је Курти на састанку тражио да се потпуно и одмах укину рестриктивне мере ЕУ против Косова и да оно добије статуса кандидата за пријем у ЕУ.

Фон дер Лајен је поручила да 'Косово има још доста обавеза' да би се укинуле рестриктивне мере против Косова.

ЕУ их је увела у јуну прошле године пошто су косовске власти игнорисале захтеве за смиривање тензија у општинама са српском већином на северу.

Казнене мере ЕУ су првобитно биле привремено обустављање рада радних група за Споразум о стабилизацији и придруживању, непозивање Косова на састанке на високом нивоу, обустављање билатералних посета и укидање средстава за Косово планираних Инвестиционим оквиром и Инструментима претприступне помоћи - ИПА 2024.

На конференцији за медије с председницом Османи, Фон дер Лајен је рекла да је уз лидере Косова који су посвећени постизању тих циљева и као позитиван корак оценила отварање прелаза Мердаре за робу из Србије.

&qуот;Веома је важно да радимо заједно, а ми смо поздравили отварање границе и напредак у ЦЕФТА-и и након тога треба да радимо на следећим корацима како бисмо дошли до тачке у којој се мере могу укинути и то ће помоћи да се убеде државе чланице – као што знате, све државе чланице морају да се договоре о укидању мера&qуот;, казала је она.

Црна Гора у ЕУ до 2028. године 'амбициозан циљ на којем треба радити'

Председница Европске комисије посету региону завршила је у суботу у Црној Гори.

ЕУ 'чврсто' стоји уз Црну Гору чији је пријем у ЕУ до 2028. године 'амбициозан циљ на којем треба радити', рекла је Фон дер Лајен у Подгорици.

„Ми смо уз вас, да вас подржавамо колико год можемо. Услови за приступање су јасни, али постоји и значајан напредак Црне Горе којем сведочимо. Импресионирана сам и брзином и квалитетом“, рекла је она заједничкој конференцији за медије са црногорским премијером Милојком Спајићем.

У оквиру посете састала се и са председником Црне Горе Јаковом Милатовићем.

Црна Гора је крајем јуна добила позитивне оцене ЕУ о испуњености привремених мерила за чланство у Унију за поглавља 23 и 24 која се односе на владавину права и безбедност, чиме је ушла у нову фазу преговора о пријему у којима је од 2014. године.

Председница Европске комисије је посебно указала на важност 'Плана раста ЕУ за Западни Балкан', подсетила да је за Црну Гору у оквиру тог плана 380 милиона евра, те да ће до краја године бити доступно 27 милиона.

Премијер Спајић је казао да је Црна Гора &qуот;спремна за прогрес и економски напредак&qуот; и да очекује да ће она постати чланица ЕУ до краја 2028. године.

“Имаћемо инвестициону конференцију и велики број ЕУ компанија које ће инвестирати у Црну Гору, надам се. Урадили смо доста, али наредне двије године пресудне су за даљи напредак“, рекао је Спајић.

Тирана, Скопље, Сарајево, Јабланица

Шефица Европске комисије турнеју на Западном Балкану започела је претходно у Тирани, где је честитала „пријатељу”, албанском премијеру Едију Рами на визији и стрпљењу које се исплатило.

„Албанија је урадила велики посао по реформској агенди у складу са планом раста.

„Од наредних ЕУ инвестиција добићете 920 милиона евра“, написала је на Иксу, а прве исплате најавила до краја године.

Албанија је прошле недеље отворила прва преговарачка поглавља са ЕУ.

Срдачне поруке је имала и за македонске лидере, мада је њихов иначе спори европски пут додатно отежан због нерешених питања о бугарској националној мањини.

„Овде сам да кажем да је вама место у ЕУ уз нас“, рекла је у Скопљу, додајући да стиже 750 милиона евра улагања.

Приликом сусрета са македонском председницом Горданом Сиљановском Дајковом, првом женом на тој позицији, уз осмех је поручила: „Знам како је“.

Када је Фон дер Лајен 2019. изабрана за шефицу Европске комисије, била је прва жена на челу такозване Владе ЕУ.

У четвртак је у Босни и Херцеговини посетила Јабланицу, подручје најтеже погођено недавним поплавама у којима је страдало најмање 20 људи.

„Срце ми се слама, Европа је уз вас. Помоћи ћемо вам у обнови и изградњи“, поручила је Фон дер Лајен.

То значи бити „сусед и партнер, као и будући члан ЕУ“, рекла је.

За помоћ и обнову од поплава одмах је одвојено 20 милиона евра, а још новца ће стићи из Европског фонда солидарности, обећала је она.

хттпс://твиттер.цом/вондерлеиен/статус/1849486512901001667

Ко је Урсула фон дер Лајен?

• Рођена је 8. октобра 1958. у белгијској престоници Бриселу, а са породицом се преселила у Немачку кад је имала 13 година
• Њен отац је Ернст Албрехт, званичник Европске заједнице и премијер немачке покрајине Јужне Саксоније (1976-1990)
• Докторирала је медицину на Универзитету у Хановеру
• Чланица Демохришћанске уније Немачке (ЦДУ) је од 1990, а 2003. године постала је министарка у влади Јужне Саксоније
• У првом мандату канцеларке Ангеле Меркел била је министарка за омладину и породична питања (2005-2009), а од 2009-2013. министарка за рад и социјална питања
• Од 2013. до 2019. године била је министарка одбране Немачке
• У јулу 2019. године постала је прва жена којој је поверено руковођење Европском комисијом
• У јулу 2024. освојила други мандат председнице Европске комисије
• Мајка је седморо деце

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.27.2024)