Изгубљени градови Пута свиле откривени у узбекистанским планинама

У открићу које би могло да промени наше разумевање Пута свиле, археолози су пронашли остатке два средњевековна града у травнатим планинама источног Узбекистана.

Ови трговински путеви познати су по размени добара и идеја између истока и запада, дуго се сматрало да повезују низијске градове.

Али уз помоћ технологије даљинског истраживања, археолози су успели да пронађу најмање два планинска града дуж кључних раскрсница трговачких путева.

Један од ових градова - Тугунбулак, метропола која се простирала на најмање 120 хектара - налази се на више од 2000 метара надморске висине.

• Велики египатски музеј делимично отворио врата: Чека се Тутанкамоново благо
• Колумбо је вероватно шпанско-јеврејског порекла, показује нова студија
• Археолози пронашли 200 година стару поруку у боци

„Ова открића мењају историју централне Азије“, каже археоог Фарход Максудов, који водио истраживачки тим.

Они сматрају да су Тугунбулак и мањи град Ташбулак били урбана насеља између 8. и 11. века, током Средњег века, када је ову област контролисала моћна турска династија.

Само 3 одсто светске популације данас живи на овој надморској визини. Градови Ласа у Тибету и Куско у Перуу су међу ретким примерима.

Откриће, којим је руководио Максудов, директор узбекистанског Националног центра за археологију и Мајкл Фрачети, археолог са Универзитета Вашингтон у Сент Луису, омогућили су дронови и алат за даљинска истраживања познат као лидар, који користи рефлектовано светло да створи тродимензионалну мапу окружења.

Истраживање је објављено у часопису Натуре тхис веек, а стручњаци који у њему нису учествовали хвале га као веома значајног за увид у животе номадских заједница.

Тим је прво 2011. године открио Ташбулак, мањи град, током планинарења. Пронашли су гробља, хиљаде крхотина грнчарије и сличне знаке да је на тој територији било живота.

Историјски списи алудирају на градове у овој области, рекао је Фралети, али нису се надали да ће пронаћи средњовековни град од 12 хектара на неких 2200 метара надморске висине.

„Били су запањени“, каже он за ББЦ.

Чак је и планинарење у тој области било тешко, уз јаке ударе ветра, олује и логистичке изазове, додао је.

Четири године касније, локални шумар дојавио је тиму да истраже другу локацију у близини Ташбулака.

„Рекао је: 'Мислим да имам сличну керамику у дворишту'.

„Па смо отишли код њега... и октрили да је кућа изграђена на средњовековној цитадели. Он је становао изнад огромног града“, рекао је Фрачети.

Најизазовнији део ових истраживања био је убеђивање академске заједнице да су ови градови заиста постојали.

„Рекли бисмо људима да смо пронашли ово невероватно место, али бисмо се сусретали са скептицизмом, да можда није толико велико, можда је то неки мањи замак и слично...

„То је био изазов, како научно документовати овај град и приказати колико је заправо био“, каже Фрачети.

Тим се вратио 2022. године са дроновима који имају лидар сензор, што је помогло у откривању зидова, одбрамбених кула, сложених архитектонских карактеристика и сличних утврђења у Тугунбулака.

Истраживачи сматрају да су могући разлози за насељавање Тугунбулака и Ташбулака снажни ветрови, које су људи користили за распиривање ватре потребне за производњу гвоздене руде - којим је овај регион био богат.

У прелиминарним ископавањима пронађене су и производне пећи.

„У средњевековно доба, ко је имао гвожђе у рукама био је веома моћан“, каже Максудов.

Али управо то је могло довести и до пада ових заједница, додао је.

Овај регион је некада био прекривен густим шумама клеке, које су можда посечене због производње гвожђа.

„Тако је област постала еколошки нестабилна због наглих поплава и лавина“, каже Максудов.

Истраживачи би обично очекивали да пронађу доказе о насељима ниже у долини, због чега су „ова открића изузетна“, каже Питер Франкопан, професор глобалне историје на Универзитету Оксфорд.

„Каква невероватна ризница... која показује дубоку повезаност која се простире кроз Азију, као везе између ескплоатације природних ресурса пре више од миленијума“, додаје.

Урбана насеља на високим надморским висинама су „изузетно ретка“ у арехолошким архивама зато што се људи у таквим заједницама сурећу са јединственим изазовима, каже Закари Силвиа, археолог са Универзитета Браун.

Рад овог тима доноси „огроман допринос истраживању средњевековног урбанизма централне Азије“, написао је у коментару часописа Природа.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.26.2024)