Ново откриће би могло да допринесе успоравању старења коже

Недавно научно откриће би у будућности могло да се искористи за успоравање знакова старења.

Тим истраживача је открио како људско тело ствара кожу из матичне ћелије, па чак и репродукује мале количине коже у лабораторији.

Истраживање је део студије током које научници треба да стекну размевање о томе како се ствара сваки део људског тела, једна по једна ћелија.

Осим одлагања старења, налази истраживања би такође могли да се користе за прављење вештачке коже за пресађивање и спречавање ожиљака.

• Оземпик би могао да успори старење, тврди се у новом истраживању
• Како живе особе са променама које утичу на њихов изглед
• „Бориш се сваки дан, желиш да га максимално искористиш&qуот; - како живе људи са најтежим обликом рака коже

Пројекат Атлас људских ћелија један је од најамбициознијих истраживачких програма у биологији.

То је међународни пројекат, али је седиште у Велком Сангер институту (Веллцоме Сангер Институте) у Кембриџу.

Музлифах Ханифа, професорка и један од вођа пројекта, каже да ће то помоћи научницима да ефикасније лече болести, али и да пронађу нове начине да дуже останемо здравији, а можда чак и да изгледамо млађе.

„Ако можемо да манипулишемо кожом и спречимо старење, имаћемо мање бора”, каже професорка Ханифа.

„Ако можемо да разумемо како се ћелије мењају од њиховог почетног развоја до старења у одраслом добу, онда можемо да покушамо и кажемо: ‘Како да подмладимо органе, учинимо срце млађим, како да учинимо кожу млађом?’”

Овакве замисли су још далеко од остварења, али истраживачи напредују, и недавно је направљен помак у разумевању како се ћелије коже развијају у фетусу током ране фазе развоја људског организма.

Када се јајна ћелија оплоди, све људске ћелије су исте.

Али после три недеље, активирају се специфични гени унутар ових такозваних „матичних ћелија” и налажу им како да се специјализују и спајају да би формирале различите делове тела.

Истраживачи су идентификовали који гени се активирају у ком тренутну и на којим местима ради формирања највећег људског органа, коже.

Под микроскопом и третирани хемикалијама изгледају као сићушни обојени зраци светла.

Гени који постају наранџасти формирају површину коже.

Други, жуте боје одређују боју коже, а има и много других који формирају друге структуре које стварају косу, омогућавају нам да се знојимо и штитимо од спољашњег света.

Истраживачи су у суштини добили скуп упутстава за стварање људске коже и објавили их у научном часопису Природа (Натуре).

Разумевање ових упутстава отвара пут ка узбудљивим могућностима.

Научници већ знају, на пример, да кожа фетуса може да се исцели без ожиљака.

Нови пакет упутстава садржи појединости о томе како се то дешава, а могло би да се истражи и да ли би то могло да се примени на кожи одраслих, можда за потребе хируршких захвата.

Такође, научници су открили да ћелије имуног система играју кључну улогу у стварању крвних судова у кожи, а затим су могли да опонашају одговарајућа генетска упутства у лабораторији.

Користили су хемикалије за активирање и деактивирање гена у право време и на правим местима за вештачко узгајање коже из матичних ћелија.

До сада су успели да узгоје мрвице коже из којих ничу длачице.

Професорка Ханифа каже да је крајњи циљ усавршавање технике.

„Ако знате како да направите људску кожу, онда она може да се користи за пацијенте који имају опекотине и то може да буде начин пресађивања ткива.

„Још један пример је да ако је могуће направити фоликуле длаке, онда заправо можемо да учиним да ћелавим људима расте коса”, каже она.

Кожа узгојена у лабораторији такође може да помогне научницима да разумеју како се развијају наследне кожне болести и да испитају могуће нове третмане лечења.

Упутства за активирање и деактивирање гена шаљу се унутар целог ембриона током развоја и настављају да се шаљу и после рођења све до одрасле доби човека како би могли да се развију сви наши различити органи и ткива.

Током осам година пројекта Атлас људских ћелија, анализирано је 100 милиона ћелија из различитих делова тела.

Направњен је нацрт атласа мозга и плућа, а истраживачи раде на изради атласа људских ћелија бубрега, јетре и срца.

Следећа фаза је израда појединачних атласа, каже Сара Тајхман, професорка са Универзитета у Кембриџу, која је један од оснивача и вођа међунардног тима научника који ради на пројекту Атласа људских ћелија.

„То је невероватно узбудљиво јер нам даје нови увид у физиологију, анатомију и пружа ново разумевање људи.

„Због овога ће се мењати уџбеници о нама и нашим ткивима и органима, и начину на који они функционишу”, рекла је она за ББЦ њуз.

Генетска упутства о томе како расту други делови тела биће објављена у наредним недељама и месецима, док на крају не будемо имали потпунију слику о томе како настаје људски организам.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Витилиго: Промене на кожи које воде од стида до прихватања
• „Бориш се сваки дан, желиш да га максимално искористиш&qуот;: Приче људи из Србије са најтежим обликом рака коже
• Оземпик би могао да успори старење, тврди се у новом истраживању

(ББЦ Невс, 10.28.2024)