Да ли америчка дијаспора може да преокрене исход председничких избора

Све су већи изгледи да ће амерички председнички избори који се одржавају 5. новембра бити веома тесни – можда и једни од најтешњих у историји ове земље.

Анкете указују на веома мале разлике између Камале Харис, потпредседнице из редова Демократске странке, и Доналда Трампа, бившег председника и кандидата Републиканске странке, у неколико кључних савезних држава.

Стога би гласови Американаца који живе у иностранству могли да утичу на исход избора.

Скоро три милиона америчких држављана старијих од 18 година, који привремено или трајно живе у другим земљама, има право гласа, процењује Федерални програм помоћи при гласању.

Међу њима су војно и дипломатско особље, као и њихове породице, али и мигранти и студенти.

• Ко води у анкетама за америчке изборе, Харис или Трамп
• Доналд Трамп: Од хотелијера, преко Беле куће, до притвора и атентата
• Камала Харис: Од надарене правнице до трке за Белу кућу

Једна од њих је и Кејти Бенсон, која има жељу да гласа још од 12. године.

На дан претпрошлих председничких избора 2016. године, она и мајка су се загрлиле пре него што су пошле на спавање, очекујући да ће се пробудити уз вести да је демократска кандидаткиња Хилари Клинтон постала прва америчка председница.

Она каже да је било „поражавајуће“ када је наредног јутра сазнала да су наде Хилари Клинтон срушене, а да је Трамп осигурао победу, што је било једно од највећих и најконтроверзнијих изненађења у америчкој политичкој историји.

„Ти избори су ме заиста уздрмали што се тиче америчке политике.

„Због њих сам пожелела да више учествујем у њој и да једног дана играм активну улогу у том процесу“, присећа се ова студенткиња географије, а са нама разговара из Кембриџа у Великој Британији.

Бенсон је рођена у Великој Британији, али има амерички пасош.

Сада је са 20 година први пут гласала на америчким председничким изборима тако што је послала гласачки листић поштом крајем септембра.

„Сматрам да сам дужна да гласам, не само због себе, већ за бољу будућност Америке“, додаје Бенсон.

Породица њене мајке, коју посећује редовно, живи у савезној држави Висконсин.

Америчка дијаспора гласа у државама у којима су они, или њихова најближа родбина, последњи пут регистровани, тако да ће се глас Кејти Бенсон рачунати у Висконсину.

То једна од седам „колебљивих држава“ у којима ће ови избори бити добијени или изгубљени, уз Аризону, Џорџију, Мичиген, Неваду, Северну Каролину и Пенсилванију.

Фото-финиш

У сложеном америчком изборном систему, председник не односи победу највећим укупним бројем гласова, већ освајањем појединачних савезних држава.

Свеукупни победник се одређује такозваним електорским колеџом, у ком свака држава има право на одређени број гласова, који делом зависи од броја становника.

У свакој држави, кандидат са највећим бројем гласова грађана добија све електорске гласове те државе.

Кандидат који освоји 270 или више од укупно 538 електорских гласова постаје председник.

• Ставови Доналда Трампа о 10 кључних питања америчке политике
• Ставови Камале Харис о 10 кључних питања америчке политике
• Како изгледају политике Камале Харис и Доналда Трампа

На основу историјата и анкета јасно је ког ће кандидата изабрати већина од 50 америчких савезних држава на основу тога којој странци припада, али колебљиве државе би могле да превагну на било коју страну.

Демократски национални одбор процењује да 1,6 милиона грађана из ових држава има право да гласа у иностранству.

Али што се тиче пуких бројки, гласачи из иностранства су само кап у мору.

Од више од 161 милион гласова на председничким изборима 2020. године, мање од 900.000 њих долазило је из иностранства.

Упркос томе, било је примера када су гласови дијаспоре помогли да се кандидат погура до циља.

Бушова и Горова битка за Флориду

„Ова група гласача је показала огроман скривени потенцијал да утиче на изборе, још и више сад кад су маргине у нашој поларизованој изборној клими толико танке“, каже професор Џеј Секстон, директор Института Киндер за уставну демократију на америчком Универзитету у Мисурију.

Један од најпознатијих случајева је председничка битка између републиканца Џорџа В. Буша и демократе Ала Гора 2000. године, када је коначни резултат зависио од исхода веома тесног гласања у држави Флориди.

Након низа поновљених пребројавања и судских тужби, амерички Врховни суд је донео одлуку да је Буш победио на Флориди, а самим тим и на председничким изборима, за свега 537 гласова.

Истовремено су се поново пребројавали домаћи гласачки листићи и они који су још увек пристизали из иностранства.

Било је препирки око тога да ли је неке од њих требало поништити због тога што нису имали одговарајуће поштанске маркице или су стигли прекасно.

На основу званичних података Државног секретаријата Флориде, професор Секстон каже да би Гор победио у овој држави за 202 гласа да није било гласачких листића из иностранства пребројаних после изборног дана.

Тако је и 2020. тадашњи демократски кандидат, данас председник Џозеф Бајден, преокренуо изгледе тесним победама над Трампом у два традиционална републиканска упоришта, Џорџији и Аризони.

Подаци „показују колико важни гласови из иностранства умеју да буду“, каже Шарин Манита, активисткиња Демократа у иностранству, интересне групе повезане са Демократском странком која покушава да повећа учешће америчких исељеника на изборима.

„Председник Бајден је 2020. године победио у Аризони за 10.457 гласова, а у Џорџији за 11.719 гласова.

„Тада је више од по 18.000 људи из ових држава гласало у иностранству“, наводи Манита.

Група Демократе у иностранству је добила рекордних 300.000 долара од партије за изборе 2024. године.

Средства су намењена за улагање у различите иницијативе попут рекламирања на друштвеним мрежама и организовање догађаја у државама где живи значајан број америчких гласача, као што су Канада, Мексико, Велика Британија и Израел, како би се умрежили.

„Покушавамо да их сустигнемо“, каже Грег Свенсон, председавајући британског огранка Републиканаца у иностранству, главне организације која покушава да прикупи гласове из дијаспоре за Трампа.

Он каже да група „покушава да постави приоритете“ и као пример наводи то што су се усредсредили на војне базе.

Влада веровање да припадници оружаних снага историјски више нагињу Републиканској странци.

„Не би ме изненадило кад би демократе добиле већи део гласова из иностранства.

„Али нас је исто тако контактирало много гласача који нагињу републиканцима пред овај изборни круг, међу њима чак и људи који гласају први пут“, каже Свенсон.

Један од њих је Крис и говорио је за ББЦ под псеудонимом јер ради за британску државну службу која му не дозвољава да изражава политичка мишљења.

Родом је из америчке државе Њу Џерси, а у иностранству живи више од 15 година, али се до сада није регистровао да гласа, иако је Трампов присталица.

Крис се ове године регистровао пошто је видео колико су тесни проценти у анкетама.

„Моја земља се мучи са инфлацијом и имигрантском кризом.

„Не мислим да је Трамп савршен, али је бољи избор од Камале Харис за решавање ових проблема“, каже он.

Републикански председнички кандидат није победио у Њу Џерсију још од 1988. године, али Крис верује да други републикански гласачи регистровани у колебљивим државама деле његова осећања.

„Ни 2016. године ниједна анкета није давала шансе Трампу, а он је ипак победио.

„Многи људи су Трампове присталице, само не говоре о томе“, каже он.

Правни изазови

Гласање из иностранства је већ довело до сукоба на овим изборима, а републиканци су подносили тужбе због проблема у три државе.

У Северној Каролини и Мичигену, случајеви су се тицали америчких држављана који живе у иностранству и могу да гласају у земљама у којима никад нису живели, али њихова родбина јесте.

Судије су одбациле обе тужбе, али републиканци су најавили жалбе.

У Пенсилванији се у тужби тврди да власти не чине довољно како би провериле идентитете и право гласа бирача у иностранству.

Група демократских посланика оптужила је републиканце да „желе да унесу раздор и да шире дезинформације“.

Ако резултати 5. новембра буду били веома тесни, улога гласова из иностранства би могла да се нађе на још већој мети.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Трамп или Харис: Ко је победио у председничкој дебати
• Седам „колебљивих“ савезних држава које ће преломити америчке председничке изборе ове године
• Трамп код Рогана: Седам кључних момената

(ББЦ Невс, 10.28.2024)