Извештај Европске комисије: Проблематичан стратешки смер Србије

Србија није увела санкције против Русије, задржала је односе на високом нивоу с том земљом, те интензивирала односе с Кином, што отвара питања о њеном стратешком смеру, наводи се у нацрту извештаја Европске комисије о напретку Србије према чланству у Европској унији.

"Србија се још није ускладила ни с једном рестриктивном мером против Руске Федерације као ни с већином изјава високог представника о том питању. Задржала је односе на високом нивоу с Руском Федерацијом и интензивирала односе с Кином што отвара питање стратешког смера Србије", пише у нацрту извештаја за Србију у који је агенција Хина имала увид.

Комисија ће сутра објавити пакет о проширењу чији су кључни део извештаји са оценама о напретку у реформама сваке од земаља које су на путу према чланству у ЕУ. Извештај о напретку се објављује једном годишње и игра важну улогу у праћењу напредовања кандидатских земаља на том путу.

Србија није прихватила ни низ других изјава високог представника у име ЕУ и рестриктивне мере према Кини, Белорусији, Ирану, Северној Кореји и Венецуели. Осим тога летови за Русију постали су фреквентнији, наводи се.

Од Србије се, додаје се, очекује да се поступно усклађује с политикама и ставовима ЕУ према трећим земаља, укључујући и рестриктивне мере.

Такође се наводи да је Србија наставила да сарађује с ЕУ у напорима за спречавање избегавања санкција и да пружа финансијску и хуманитарну помоћ Украјини.

Од Србије се очекује и да побољша резултате у процесуирању ратних злочина, а каже се и да и даље избегава да подигне оптужнице против високорангираних осумњичених те да процесуирање случајева траје предуго.

"Србија би требало да предузме кораке како би убрзала процесуирање ратних злочина и решила значајан број нерешених предмета од више од 1.700 предистражних случајева што и даље изазива велику забринутост", наводи се у тексту који преноси Хина.

Србија је наставила сарадњу с Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове, који је заменио Хашки суд. По питању ратних злочина настављена је сарадња с Босном и Херцеговином, док је у сарадњи с Хрватском и Косовом забележен мали напредак.

"Србија тек треба да покаже истинску преданост истрази и пресуђивању ратних злочина. Низ српских политичких странака, политичара и медија и даље без реперкусија пружају подршку и јавни простор осуђеним ратним злочинцима и негирају ратне злочине, укључујући и геноцид у Сребреници", наводи се у нацрту.

У тексту се такође наводи велики број несталих особа.

"Нерешена судбина особа несталих током сукоба 1990-их остаје кључно питање које треба решити на Западном Балкану. Упркос сталном напретку у идентификацији, 7.608 особа и даље се води као нестало", каже се у тексту и додаје да су потребни даљи напори на регионалном нивоу путем групе за нестале особе основане 2018. у оквиру Берлинског процеса за јачање сарадње, као и на билатералном нивоу.

Србија још није усклађена ни с визном политиком, иако је ЕУ стално позива да то учини. Београд има безвизни режим са 16 земаља чијим грађанима треба виза за улазак у ЕУ.

Усклађивање с визном политиком за ЕУ је врло важно како би се смањио притисак нелегалних миграната. Многи од њих долазе као туристи у Србију и након тога покушавају нелегално да уђу у ЕУ и траже азил. Србија има безвизни режим углавном са земљама које нису признале независност Косова.

Што се тиче билатералних односа, Србија остаје предана одржавању добрих билатералних односа с осталим земљама из процеса проширења и са суседним чланицама ЕУ.

Односи су Хрватском "и даље су обележени ад хок антагонистичким јавним разменама и дипломатским демаршима".

Односи с Босном и Херцеговином су добри и уопште стабилни иако је резолуција УН-а о Сребреници довела до политичких напетости, каже се у нацрту. Додаје се и да високи српски званичници учествују на нелегалном Дану Републике Српске, 9. јануара.

(Бета, 29.10.2024)