Русија и Украјина: Љубавна прича ветерана и параолимпијке усред рата

„Без његове подршке никада не бих могла да освојим медаљу на Параолимпијским играма&qуот;, каже Марија Шпаткивска.

Била је то љубав на први поглед.

Марија и њен супруг Евген Букша венчали су се после девет месеци забављања.

Марија има 24 године и рођена је без дела леве руке.

Ове године је први пут учествовала на Параолимпијским играма у Паризу и освојила сребрну медаљу у бацању кугле.

Евген је војник.

Рањен је током борби у области око Луганска на почетку руске инвазије у фебруару 2022. године.

Погођен је гелером и изгубио је ногу.

Њих двоје су се упознали у ортопедском центру где је Марија радила као саветница за рехабилитацију.

• „У мени букти страст за животом”: Човек без обе ноге постао најпожељнији мушкарац у Украјини
• Рат у Украјини створио армију ампутираних: Покретна трака сломљених тела
• „Завидео сам људима без удова&qуот;: Прича украјинског војника са пострауматским стресним поремећајем

Одрастање

Марија је почела да се бави спортом када је имала само осам година, захваљујући тренеру у њеном родном граду.

Тренер, који је дуго радио са спортистима са инвалидитетом, видео је потенцијал у Марији и подстицао је да се бави пливањем.

„Почела сам да пливам, али онда је локални базен затворен због обнове која је предуго трајала.

„Зато сам одлучила да пређем на атлетику&qуот;, присећа се Марија.

У почетку се окушала у трчању на дуге и кратке стазе и бацању копља, и од тада већину времена проводи вежбајући у теретани и на такмичењима.

До 19. године Марија је већ била позната атлетичарка после победа на националним такмичењима у Украјини и европским првенствима у атлетици.

Одлазила је у ортопедски центар у граду Виници, у централној Украјини, ради промене и намештања протезе.

Због Маријиног искуства, центар је повремено позивао да помогне око употребе одређених симулатора, а када је почео рат у Украјини, питали су је да ли би радила као саветница за рехабилитацију.

„Када сам први пут дошла да радим у ортопедском центру, било ми је страшно да видим 19-годишње војнике којима су ампутиране обе ноге&qуот;, каже она.

„Наравно, сретала сам много људи са инвалидитетом на такмичењима, али ово ми је било нешто ново.

„Временом сам се на то навикла&qуот;, додаје.

Као саветница за рехабилитацију Марија често разговара са рањеним војницима о спорту и показује им слике и видео снимке спортиста који трче на протезама, скачу и бацају копље упркос њиховим инвалидитетима.

Видевши те спортисте одлучила је да престане да носи протезу.

Упознајте Александра, војног инвалида и најпожељнијег нежењу у Украјину

Упознавање

Марија је Евгена упознала док је са њеним пацијентима играла билијар, који је једна од слободних активности које организује ортопедски центар.

Причали су о рату и њиховим повредама и ранама и одмах су се свидели једно другом.

Евген који је пре рата радио као електричар у фабрици машина се придружио војсци на почетку руске инвазије на Украјину.

У фебруару 2022. године погођен је гелером у десну ногу у подручју око Луганска, на истоку Украјине близу границе са Русијом.

Евген се сећа како је сам подвезао ногу и тако остао да лежи више од десет сати.

Ногу је изгубио јер није могао на време да буде евакуисан због руских дронова који су непрестано летели.

Три месеца после упознавања, Евген је дошао на лечење у ортопедски центар где је радила Марија.

Она је одмах понудила да буде његова саветница за рехабилитацију, и њихов однос се врло брзо развијао.

Била је задивљена Евгеновом упорношћу, добротом и искреношћу, а војника је очарала њена весела природа и самопоуздање.

„Заједно бисмо ишли у шетњу и често бисмо привлачили погледе људи.

„Девојка без руке шета са мушкарцем на штакама и без ноге&qуот;, каже Марија.

„Од рођења немам руку, тако да сам одавно научила да игноришем погледе људи.

„Али Евгену је то тешко падало, јер је његова рана још била свежа&qуот;, прича она.

„Једном је рекао: 'Немам ногу, не могу да ходам'&qуот;.

„Па шта&qуот;, одговорила сам. „А ја немам руку&qуот;.

Евген је био изненађен да његова повреда не представља оптерећење за Марију, па ју је убрзо запросио.

Верује да кад људи виде друге који су у сличној ситуацији да их то мотивише да истрају.

Управо на начин на који је она била охрабрена када је видела спортисте са тешком церебралном парализом како трче на Европском првенству за параатлетичаре 2018. године.

Освајачица параолимпијске медаље

Евген је убрзо добио протезу и захваљујући Маријином охрабривању, почео је да вози бицикл.

Када је Евгену открила њен дугогодишњи сан да се такмичи на Параолимпијским играма, дао јој је пуну подршку.

Како је тренирала током године и читав месец провела на спортском кампу у иностранству, осећала је да се њен сан полако остварује.

Две недеље пре Параолимпијских игара је повредила леђа на тренингу, али ни то јој није стало на пут за Париз.

„Увек сам уз себе имала украјинску заставу коју су потписали моји војници.

„Мој муж се такође потписао и та застава ми је дала енергију да се изборим и опоравим&qуот;, каже Марија.

И јесте.

На првим Параолимпијским играма на којима је учествовала, пласирала се у финале у којем је куглу бацила 12,35 метара и освојила сребрну медаљу.

Марија нема намеру да се овим задовољи и сада се припрема за Светско првенству у атлетици на отвореном које ће бити одржано у септембру 2025. године.

Одлучна је да настави да тренира за ово важно такмичење, али за сада жели да више времена проводи са њеним супругом који је постао њен највећи обожавалац и најјача подршка.

Погледајте љубавну причу стонотенисера на Параолимпијским играма

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.30.2024)