Сва лица вештица на филму

Од зелене коже вештице из Чаробњака из Оза, преко заводљивог погледа Ким Новак која се заљубљује у „обичног смртника”, па све до вампироликих приказа женских чудовишта у југословенским филмовима, вештице су одувек биле фасцинантни филмски ликови.

Некада су зле старице, некада привлачне заводнице, без обзира да ли су митска бића из прошлости или савремене верзије злоћа - изазивале страх, али и дивљење.

Присутне су у многим културима од памтивека, најчешће као симболи зла.

Вештице су јахале метле, вретена, вратила, „елементе који жену вежу за кућу и то у положају који наликује сексуалном чину”, описује Мирјана Јелисавчић Карановић, теоретичарка књижевности.

Сама оваква поставка их дефинише као савезнице нечисте силе, односно ђавола лично, објашњава она.

Прочитајте и ово

• Пола века „Лептирице”, филма који је 'већи утисак оставио на гледаоце, него на кинематографију'
• „Спалили су ми преткињу као вештицу - сада сам спрао љагу с њеног имена“
• Сувише страшни за гледање - шест забрањених хорор филмова

Због тога су и идеалне негативне филмске јунакиње.

Иако се начин на који су приказане на филму мењао током времена, вештице су увек биле одраз друштвених норми, али и страхова, каже Деа Џанковић, уметница и организаторка циклуса пројекција Архетип вештице на филму.

„Оне у суштини представљају страх од женске моћи и сексуалности.

„Зато су приказане као заводљиве жене у биолошки најзрелијем периоду, али и као старице у напуштеним кућама”, каже она за ББЦ на српском.

Када је вештица први пут ставила црни шешир?

Чаробница која покушава да угрози Дороти, девојчицу са црвеним ципелицама на њеном путу из Канзаса до Магичног града и назад, нема име.

Једноставно је названа - Зла Вештица.

„Прва појава у упечатљивом викторијанском костиму, са црним шеширом, била је у филмској адаптацији књиге Чаробњак из Оза”, објашњава Деа Џанковић.

У мјузиклу који је режирао Виктор Флеминг 1939. године, са холивудском звездом Џуди Гарланд у главној улози, вештица има зелену кожу, рашчупану косу и кукаст нос.

„У Златној ери Холивуда је владало једноставно правило: ако је вештица лепа она је и добра, ако није, онда је зла”, каже Џанковић.

Језиве и необичне жене

Рогови на глави, огромна брадавица на носу и пакостан смех од ког пролазе жмарци - Дизнијев студио за производњу цртаних филмова има читаву колекцију страшних антијунакиња.

Једна од првих је вештица из адаптације бајке Снежана и 7 патуљака (1937).

У кинематографији, оне су дуго приказиване као чудне жене необичних моћи које живе далеко од цивилизације и сплеткаре или спремају освету, објашњава Џанковић.

„Ове једноставне представе, мењале су се и разграђивале у хорорима постајући парадигма за опште зло или необјашњиве бизарне догађаје”, додаје она.

Такав је филм Розмарина беба редитеља Романа Поланског из 1968. о девојци која остане трудна и сазнаје да су сви око ње, па и њен муж, вешци и вештице, а да је дете које носи - потомак самог Сатане.

„Или хорор Суспириа Дарија Арђента из 1977. године у коме је низ језивих догађаја и убистава на балетској академији приписан злој вештици која ту живи”, каже Џанковић.

Кад вештице постану домаћице

Када се јунакиња коју тумачи Ким Новак расплаче, јер се заљубила у обичног човека у филму Звоно, књига и свећа из 1958, она губи њене натприродне моћи.

Постаје само још једна од „смртница” и претвара се у домаћицу.

Овакве филмске радње су биле честе у током 1950-их, објашњава Џанковић.

„Током Другог светског рата, када су мушкарци отишли на фронт, жене су постале радна снага и први пут осетиле економску моћ.

„По завршетку рата кренула је пропаганда да се жене поново врате у куће и буду домаћице”, додаје она.

То је утицало и на приказ вештица и чаробница на филму.

У филмовима из тог периода, симбол женске независности изгубио је демонске особине, тврди Џанковић.

Чаробнице из предграђа

Борба за женска права и оснаживање жена започета 1970-их инспирисала је филмске ауторе да снимају још више филмова са мотивима вештица.

„Велику прекретницу је представљало остварење Вештице из Иствика (1987) са Мишел Фајфер, Шер, Сузан Сарандон и Џеком Николсоном у главним улогама”, каже Џанковић.

Главне јунакиње филма су три пријатељице из малог места које не знајући да су чаробнице, изведу ритуал чија је последица долазак тајанственог мушкарца у град.

„Овде оне нису представљене као антијунакиње, већ обичне жене које ће мала средина осудити због прихватања сопствене сексуалности”, указује Џанковић.

У филмовима су се „одомаћиле и смешне вештице”.

Комедије, попут филма Љубавна магија из 1999. о љубавним проблемима две сестре са необичним моћима (играју их Сандра Булок и Никол Кидман), добар су пример „свакодневног вештичијег живота”.

„Током 1990-их чаробнице су биле и метафора за женску повезаност, солидарност са другим женама и сестринство”, закључује она.

Добре вештице

У дечијим филмовима вештице нису само злоће, већ и „добре жене са чудесним моћима”.

Таква је дадиља Мери Попинс са летец́им кишобраном, магичним лековима и торбом у коју може да стане читава соба.

Књиге, а потом и филмови о Харију Потеру, дечаку чаробњаку, учинили су да се архетип вештице у потпуности нормализује у популарној култури, указује Џанковић.

„Од тада оне више нису табу”, тврди она.

Како су приказане у митологији?

У словенској митологији вештица је стара, али и ружна жена, често са неким деформитетом попут кукастог носа, сраслих обрва, длакавих ногу, двоструког низа зуба или са брковима, објашњава Маријана Јелисавчић Карановић.

„Оне се баве демонским делатностима попут одлазака на сабате, вештичје празнике”, додаје.

Међу најпознатијима је Баба Јага, јунакиња из словенске митологије.

Она живи у кући која хода шумом на кокошијим ногама, а понекад лети унаоколо у огромном авану с тучком.

Појављује у многим словенским и посебно руским народним причама - најранији забележени писани траг о томе је из 1755. године.

Вештице имају и моћ левитације, односно лебдења, указује Јелисавчић Карановић.

„Још се у Златном магарцу, древном римском делу, описују креме којима се вештица маже да добија моћи левитације и претварања у сову.

„Касније проучавање сродних масти довело је до открића о халуциногеним супстанцама које су на жене деловале сугестивно, те су мислиле да лете и посећују сабат”, каже она.

Зашто су вештице жене или зашто су жене вештице?

Анализа Лидије Радуловић, професорке на Филозофском факултету у Београду у раду „Зашто су вештице жене или зашто су жене вештице?”

Целокупни систем прогона вештица трајао је више векова, захватио је велики део Европе и Америке и битно утицао на све сфере живота.

Приче о вештицама распршивале су општу панику и страх, а вештице су нестале онда када је престало о њима да се говори.

Неки од водећих историчара религије, попут Елијаде, сматрали су да је помама за вештицама и митско-ритуални сценарио вештичарења измишљотина инквизитора и теолога.

Народ је поверовао да су за све њихове недаће кугу, ратове, глад и високе порезе и немаштину криви „имагинарни демони у људском обличју“.

На тај начин црква и држава су не само скинуле одговорност за кризу касног средњевековног друштва.

Право питање требало би поставити обрнутим редом: не зашто су вештице жене, већ зашто су жене вештице.

Демонизоване су жене које се по различитим основама не уклапају у идеалне концепте женског.

То су пре свега старије жене, младе и лепе, али неудате, „проститутке” или жене чије се понашање оцењивало као неморално, жене које су се бавиле врачањем и гатањем.

Југословенска кинематографија: Женски демони са лицем анђела

У југословенској кинематографији, вештице нису типично представљене, каже Дејан Огњановић, филмски и књижевни критичар, за ББЦ на српском.

Оваквих филмских јунакиња нема пуно, јер хорор као филмски жанр и уједно најприродније место где би женска чудовишта јављала није много развијен на овом простору, објашњава он.

Девојка нежног лица са црвеним цветом у коси претвара се у Лептирицу, женског демона са зубима вампира.

Главни јунак Марко, враћа се у родно село пошто је чуо за мистериозне догађаје који се ту дешавају.

Филм Лептирица из 1973. у режији Ђорђа Кадијевића, смештен је у руралну Србију и прожет је мистиком и хорор атмосфером.

„Прикази вештица и женских чудовишта у југословенској кинематографији везују се за његов опус&qуот;, додаје Огњановић.

То су углавном вампирице „које потичу из фолклора&qуот;, али се „појављују и вештице и чаробнице, попут јунакиње из филма Свето место&qуот;.

У овом филму окосницу радње представља смрт младе и лепе девојке, чије мртво тело чува млади студент богословије.

Вештице код Кадијевића никада нису споредне јунакиње, већ су у самој сржи радње, објашњава Огњановић.

Све оне су лепе, имају лица анђела, чиме се уводи „идеја да је зло лепо и привлачно.&qуот;

„Као фаталне жене, оне поседују уништитељску страст према мушкарцима.

„Овакви типови жена могу се пронаћи у различитим културама и заправо представљају мушки страх од женске моћи&qуот;, закључује он.

• Баба Јага: Највећа и најстрашнија „зла вештица“
• Ноћ вештица - шта знамо о средњовековним зомбијима
• Шта је проблем у филму Мери Попинс и коју реч деца не треба да чују

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.31.2024)