Obnovljiva energija u Srbiji: Mnogo planirano, nešto započeto, cilj daleko

Računica je odavno poznata - obnovljivi izvori energije moraju što brže da zamene fosilna goriva kako kroz par decenija apokaliptične suše, poplave i požari ne bi postali pravilo umesto izuzetka.

Srbija je nedavno učinila prvi veći korak na globalnom putu ka smanjenju emisije ugljen-dioksida potpisavši ugovor sa stranim kompanijama o izgradnji šest velikih solarnih elektrana.

Njihova snaga biće jedan gigavat, što je više od svih dosadašnjih kapaciteta za dobijanje struje iz vetra i sunca.

Međutim, i sa novim velikim solarnim elektranama Srbija ostaje daleko od cilja da do 2030. dobija tri i po gigavata struje iz vetra i sunca, a do 2040. trostruko više.

„Obnovljivi izvori energije se predstavljaju kao neograničeni, ali oni to nisu.

„Ograničeni su reljefom i veličinom države“, kaže energetičar Miloš Zdravković za BBC na srpskom.

On je jedan od stručnjaka koji smatra da bi Srbija trebalo da traži čistu energiju iz drugih izvora ako želi da ispuni zacrtane planove.

Željko Marković iz Saveza energetičara, međutim veruje u ostvarivost postavljenog cilja da do 2030. Srbija dobija 45 odsto električne energije iz obnovljivih izvora.

Solarne elektrane mogu da nadomeste nedostatak struje tokom letnjih meseci kada zbog suše Srbija mora da uvozi električnu energiju, naveo je još jednu od prednosti solarnih elektrana u izjavi za RTS.

Pročitajte još

• Reverzibilne hidroelektrane na Balkanu: Čuvari energije i ključ prelaska na obnovljive izvore
• Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi
• Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati

Šta donose solarne elektrane?

Srbija trenutno dobija 30 odsto struje iz obnovljivih izvora energija, što je više od proseka u zemljama Evropske unije.

Ovolikom udelu doprinose pre svega velike hidroelektrane Đerdap i Bajina Bašta.

Tek nekoliko procenata dolazi iz vetra i sunca pošto je ukupna snaga vetroparkova i solarnih elektrana manja od jednog gigavata.

Zbog smanjene proizvodnje iz termoelektrana, a povoljne hidrološke situacije, uz uvoz struje, 40 odsto električne energije bilo je proizvedeno iz obnovljivih izvora u jednom delu 2024. godine, kaže Miloš Zdravković.

„Procenat iz obnovljivih izvora raste, ali ne zato što smo uložili u nove kapacitete, već zato što je proizvodnja iz uglja pala“, objašnjava.

Tokom narednih deset do 15 godina energetska slika trebalo bi značajno da se promeni, proizilazi iz strateških dokumenta.

„Mi smo prethodnih 100 godina gradili elektrane snage 8,5 gigavata.

„Sada hoćemo da u narednih 15 godina napravimo 3,5 gigavata iz vetroparkova, 7,5 gigavata iz solara i ostatak iz hidropotencijala. Da li je to realno održiva energetska situacija“, pita se Zdravković.

Srbiji su potrebni „svi izvori energije, ali u racionalnom miksu, uz sagledavanje kako funkcionišu jedan pored drugog“, smatra Aleksandar Kovačević, istraživač Oksfordskog instituta za Energetske studije.

Količina energije koja može da se dobije iz sunca ili vetra u Srbiji po jedinici kapaciteta, manja je nego u susednim državama, ukazuje ovaj stručnjak.

Dok u Srbiji jedinica kapaciteta solarne elektrane proizvodi struju kao da radi punim kapacitetom 1.200 sati godišnje, u Albaniji rade 1.500 sati, a u Grčkoj 1.600, objašnjava u izjavi za BBC na srpskom.

„Da bi solarna elektrana došla do pune snage, sve mora da se pogodi - da bude vedro, da sunce sija pod određenim uglom, a to neće biti stalno“, dodaje.

Na ovom prostoru solarne elektrane najviše struje proizvode između 11 i 14 sati, dok se najviše električne energije troši popodne, kada se ljudi vrate sa posla, kaže Miloš Zdravković.

„Najveći problem je kako da skladištite struju dobijenu pre podne da biste je kasnije iskoristili”, objašnjava.

Šest solarnih elektrana imaće baterijske sisteme za skladištenje električne energije ukupne instalisane snage od najviše 200 megavati, najavljeno je.

Kada imamo viškove energije možemo da punimo te baterije, a potom ih u večernjim satima praznimo, rekao je Željko Marković.

Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta, kaže da je ovakvo skladištenje „jedan vid kompenzacije, ali nije dovoljno, a pritom je i problematično”.

„Pitanje je koliko dugo će baterija trajati i kako je posle odložiti. To sa baterijama nije rešenje koje je prihvaćeno u svetu i oko toga se vode polemike”, kaže Banjac.

Jedan sporazum i šest solarnih elektrana

Srbija i Amerika sklopile su energetski sporazum sredinom septembra 2024.

„Sporazum može da pomogne unapređenju energetske sigurnosti u jugoistočnoj Evropi i zelenoj tranziciji u Srbiji”, rečeno je nakon što su potpis na dokument stavili ambasador Marko Đurić i Hoze Fernandez, podsekretar SAD-a za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu.

U ovom dokumentu, koji je usvojila Vlada Srbije sredinom oktobra, naglašava se da je jedan od ciljeva smanjenje energije dobijene iz uglja i omogućavanje prekograničnih projekata.

Šturo se pominje i moguća saradnja u oblasti nuklearne energije.

Ubrzo po usvajanju sporazuma potpisan je ugovor o izgradnji šest solarnih elektrana u Srbiji sa konzorcijumom kompanija Hyundai Engineering iz Južne Koreje i UGT Renewables iz SAD-a.

Predstavnici države nisu otkrili koliko će posao koštati, a elektrane bi trebalo da budu napravljene u Negotinu, Zaječaru, Odžacima, Lebanu, Leskovcu i Bujanovcu.

Prvi kapaciteti se očekuju na mreži 2027. godine, a ceo projekat biće gotov sredinom 2028. godine, najavilo je Ministarstvo energetike.

• „Ubili smo dve muve jednim udarcem": Isplati li se praviti struju u Srbiji pomoću sunčeve energije
• Da li su solarni paneli ekološka katastrofa u nastajanju
• Fizičar Branko Lalović: Pionir solarne energetike „koji je zračio“
• Zaboravljeni „motor na solarni pogon" iz 20. veka

Koliko je Srbija daleko od odricanja od uglja?

Termoelektrane su najveći izvor ugljen-dioksida, gasa koji svet želi da svede na najmanju moguću meru kako bi usporio globalno zagrevanje.

Do sada je proizvodnja struje u Srbiji stvarala skoro tri četvrtine ukupnih emisija ugljen-dioksida, podaci su za 2022. godinu.

Kao potpisnica međunarodnih sporazuma i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija mora da nađe način da smanji upotrebu uglja u proizvodnji struje.

Na to je podstiču i finansijski razlozi pošto Evropska unija od 2026. uvodi naplatu takse na ugljen-dioksid za proizvode koje članice uvoze, među kojima je i električna energija.

Nezavisno od dekarbonizacije, postoje i drugi problemi, ukazuje Aleksandar Kovačević.

„Elektroenergetski objekti su kvalitetno građeni, ali su zastareli, a rudnici se koriste već dugi niz godina, što je uticalo na kvalitet uglja”, kaže.

Zato su kvarovi, kakvi su se desili 2021. godine, kada je stala najveća termoelektrana u Srbiji, mogući i u budućnosti, što stvara ozbiljan problem sigurnosti snabdevanja, dodaje.

„I produktivnost u rudnicima je nedovoljna, a čitav niz industrija ne može da radi koliko bi mogao jer nema dovoljno energije”, kaže.

Elektroenergetski sistem Srbije treba da se menja i on će se menjati, ukazuje Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta, za BBC na srpskom.

„Ali ne može brzinom (koja je određena u strateškim dokumentima).

„Potrebna su nam ogromna sredstva, a mi sve finansiramo iz kredita”, kaže.

Zato bi, dodaje, za velike promene trebalo dobiti pristup fondovima Evropske unije.

Šta je alternativa uglju?

Širom Evrope planirano je zatvaranje termoelektrana na ugalj, dok u Srbiji za sada postoje najave o gašenju pojedinačnih, ali ne i svih objekata.

Stručnjaci upozoravaju da jednu termoelektranu ne može da zameni jedna solarna elektrana u odnosu jedan prema jedan.

Termoelektrana ili hidroelektrana može da radi cele godine 24 sata dnevno, dok solarne elektrane mogu da rade onoliko sati koliko ima sunca, objašnjava Miloš Banjac.

On smatra da bi trebalo iskoristi hidropotencijal, između ostalog, i izgradnjom reverzibilnih hidroelektrana.

„Jednom kada se naprave, ovi objekti ostaju skoro zauvek”, kaže.

Njegovo mišljenje deli i Miloš Zdravković, a obojica stručnjaka se slažu da su trajno rešenje nuklearne elektrane.

Kratkoročne investicije u energetici podrazumevaju projekte od šest-sedam godina, a dugoročne, kakve su nuklearne elektrane, od 20 do 30, priča Zdravković.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je više puta da Srbija u skorijoj budućnosti neće imati dovoljno struje ako ne bude imala nuklearne elektrane, ali je njihova izgradnja skupa i na dugom štapu.

Uz to, u Srbiji je u toku izmena zakona kako bi se dozvolila njihova izgradnja.

Više o potencijalnim nuklearnim elektranama u Srbiji pročitajte ovde.

Aleksandar Kovačević naglašava drugu alternativu.

„Srazmerno teritoriji, Srbija ima jedan od najznačajnijh geotermalnih izvora u Evropi koji ne koristi i ne razume.

„Kada napravite geotermalnu elektranu, ona može da radi 8.000 i više sati godišnje u punom kapacitetu, proizvodeći kombinovano električnu i toplotnu energiju.

„Kada napravite solarno postrojenje, ono će proizvoditi električnu energiju tokom svetlog dela dana, što će biti kao da u punom kapacitetu radi svega 1.200 sati godišnje. Tu vidite kakva je razlika u investiciji”, kaže.

Ako Srbija želi da poboljša ekonomsko stanje, mora da udvostruči proizvodnju električne energije po stanovniku, objašnjava.

„Uz to, sadašnju proizvodnju iz uglja i prirodnog gasa treba da zameni održivim i konkurentnim vidovima proizvodnje električne energije”, ukazuje.

Pročitajte i ovo

• Priča o uglju, lignitu i zagađenju u Srbiji - sve što treba da znate
• Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno
• Istraživanje EU: Jedan od osam smrtnih slučajeva povezan sa zagađenjem - Srbija na crnoj listi
• Stopama Nikole Tesle: Izvlačenje struje iz vlage u vazduhu kao izvor napajanja uređaja
• Kako je jug Italije pomoću solarnih panela spasao istorijsko voće od izumiranja
• Šta su toplotne pumpe i jesu li budućnost grejanja u Srbiji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.31.2024)