Судија из Пенсилваније одбио да заустави 'лутрију' Илона Маска

Судија из Пенсилваније одбио је да заустави "лутрију" милијардера Илона Маска, у оквиру које сваког дана поклања по милион долара насумично изабраним регистрованим гласачима у оним савезним америчким државама које пресудно утичу на исход предстојећих председничких избора у САД.

Окружни тужилац из Филаделфије Лари Краснер тужио је Маска, тврдећи да је таква лутрија незаконита, и тражио од суда да је забрани, али је судија Анђело Фољета данас изјавио да неће поступати по тужби док федерални суд не одлучи да ли ће преузети случај, наводи агенција Ројтерс.

Иако му је било наложено да дође, Маск се није појавио на данашњем рочишту, одржаном пет дана уочи избора, на којима се очекује тесна трка кандидаткиње демократа Камале Харис и републиканца Доналда Трампа.

Одлука судије Фољете значи да ће Маск, који улаже велики новац у Трампову кампању, моћи да настави да додељује по милион долара у наредних пет дана, неком од регистрованих бирача у седам савезних држава које ће одлучити победника избора - Пенсилванија, Мичиген, Висконсин, Аризона, Џорџија, Северна Каролина и Невада.

У "наградној игри" коју је покренуо Маск, оснивач компанија Тесла и Спејсекс и власник Икса, учествују сви који потпишу његову петицију подршке појединим одредбама Устава САД, под условом да су регистровани бирачи у некој од седам кључних савезних држава.

Масков Комитет за политичку акцију "Америка", који је основао у сврху подршке Трампу, покренуо је петицију за подршку појединим амандманима на Устав САД - Првом, који штити слободу говора, и Другом, који штити право на држање и ношење оружја. Циљ Маска је да се бирачи који подржавају Трампа региструју за гласање на изборима.

Више правних стручњака довело је у питање законитост Маскове "лутрије", наводећи да повезивање исплате новца са захтевом да потписник петиције буде регистрован за гласање представља кршење закона. Према мишљењу неких стручњака, Маскова "наградна игра" је слична куповини гласова и представља кршење федералног изборног закона који забрањује плац́ање грађанима како би се регистровали за гласање.

Тужилац Краснер је оптужио Маска и његов Комитет за политичку акцију "Америка" за стварање "илегалне шеме лутрије са циљем утицања на бираче".

Краснер је навео да је Маскова "наградна игра" нелегална и да крши законе о заштити потрошача јер се користи "обмањујућа реторика".

Он је затражио од суда додатно обезбеђење за данашње рочиште, наводећи да је на друштвеним мрежама изложен "лавини" увреда и антисемитских напада, укључујући дељење његове куц́не адресе.

Маск, најбогатији човек на свету према магазину Форбс, до сада је донирао више од 120 милиона долара за Трампову кампању, како би повећао шансе за његов повратак у Белу кућу.

Маскова "лутрија" обухвата једино регистроване бираче у седам савезних држава, јер оне имају пресудан утицај на исход избора 5. новембра. То су такозване "колебљиве државе" (свинг статес), у којима некада побеђују демократе, а други пут републиканци, односно у којима победник није унапред познат. У преостале 43 државе победник је већ сада познат.

На председничким изборима у САД не побеђује нужно кандидат са највише гласова на нивоу целе земље, већ онај који "скупи" најмање 270 од 538 електора, привремених делегата који се у децембру састају да формално изаберу председника. У свакој од 50 савезних држава бира се онолико електора колико она има чланова у Конгресу САД, док Дистрикт Колумбија (главни град Вашингтон) даје три члана електорског колеџа. Кандидат који победи у једној савезној држави добија све њене електоре, осим у Мејну и Небраски.

(Бета, 31.10.2024)